Kao da je pustinja, a ne plodna Slavonija. Ratar Darko Grivičić je prošle jeseni posejao ekološku speltu, a sada njegova polja izgledaju poput Sahare. Sve su pojele guske i ždralovi – pustoš na sve strane. „Zbog klimatskih promena, ove godine je problem još veći“, kaže Darko.

Darkova njiva nije jedina koju su divlje guske poharale. Berislavu Štefančiću iz Radovanja pojele su 50-ak hektara mladih useva.

Na meti i ribnjak i usevi na poljima

„To su, uglavnom, ptice koje su svaštojedi, osim sive divlje guske koja je biljojed. Na ribnjaku imaju dobro hranilište što se tiče riba, zmija i žaba, a ovde im je salata na našem polju. Najviše jedu zimske kulture – pšenicu, speltu i uljanu repicu. Nju u ovom predelu ne sejemo poslednje  dve godine, jer su štete strahovite, kaže Berislav.

Divlje guske dolaze privučene ogromnim ribnjacima u Oriovcu. Pod vodom je površina od oko  dve hiljade hektara. Na ovim prostorima je proglašen ornitološki rezervat za ptice žličarke.

„Iz godine u godinu dolazi ih sve više, pa je i šteta na usevima sve veća”, kaže Iva Ivezić iz obližnjeg Radovanja.

„Svake godine je sve teži problem i svaki put dođem na isto pitanje – ptice su zaštićene, a ko je nas zaštitio? Ove godine se pojavio ekstremno veliki broj ptica kojima mi ne možemo da stanemo na kraj. Ne vidimo rešenje takvog problema”, naglašava Iva.

Ptice osete opasnost

A probali su sve i svašta, kaže Josip Čuletić iz Slavonskog Kobaša, kome su divlje guske pojele 70-ak odsto useva. Sve je pokušao – sa strašilima, dežurstvima… „Na njivi se može dežurati 23 sata, a kad odeš kući na ručak ptice naprave štetu za 5 minuta”, kaže Čuletić.

„Terali smo ih dronovima, ali ptice se samo pomere u krugu od kilometar, dva. Mi, onda, krenemo za njima i tako u krug, uopšte ne odustaju. U jednom trenutku su se okupile i krenule na dron. Ptice su pametne su i osete opasnost, dodaje Berislav Štefančić.

Nemoćni i plinski topovi i lovci

Darko Grivičić kaže da su bacili milon petardi i raketica, pokušavajući da oteraju ptice, ali nisu uspeli. Darko je otišao i korak dalje. Za oko 20 hiljada kuna kupio je i razmestio 11 plinskih topova, ali nije previše pomoglo. Veruje da bi se ptice navikle i na 30 hiljada topova.

„Kad posejemo žito, one odmah slete i vade seme. Postavimo strašila, a ptice stoje na njima. Postale su imune na sve naše mere”, dodaje Iva Ivezić.

Nemoćna su i lokalna lovačka društva jer je lov na zaštićene ptice zabranjen. Kazne su astronomske – do 30 hiljada kuna. Darko Grivičić poručuje kako je stanje neodrživo – samo njemu su ptice pojele tri miliona kuna.

Preoravanje i presejavanje se ne isplate

I preduzeće Tomislava Bašića iz Brodskog Stupnika, koji je u ovom kraju organizovao ratarsku proizvodnju sa 110 kooperanata, gubi milione. Zbog blizine ribnjaka, osiguravači nisu želeli da ugovore  polise osiguranja za useve, a preoravanje i sejanje iznova je neisplativo”, kaže Bašić i dodaje:

„Djubrivo smo bacili, a deo je propao. Moramo ponovno da nadjubrimo njive, a djubrivo  je skupo. Cene idu svakodnevno gore i rešenje se, jednostavno, ne vidi. Bila je preporuka da presejemo površinu, međutim mi mehanizacijom ne smemo da uđemo u tu njivu, jer ona neće biti kvalitetno obrađena –  samim tim, neće biti ni kvalitetnog nicanja, kao ni zaštite tih useva, kaže Bašić.

Josip Čuletić uzgaja oko 300 krava i teladi. Sad ga muči čime će ih hraniti. U pomoć su pozvali lokalne načelnike, obaveštena su ministarstva poljoprivrede i privrede čiji su predstavnici odmah stigli u Oriovac.

Zaštitni pojas oko ribnjaka?

Razgovor je trajao više sati i prvi  konkretan predlog je poslat u Zagreb – da se oko ribnjaka proglasi zaštitni pojas, kako bi te površine imale poseban tretman, kao i da se poljoprivrednicima nadoknadi šteta.

„Potrebno je da se pokuša da se u Ministarstvu poljoprivrede ustanovi pravilnik za obeštećenje, poput pravilnika koji reguliše štetu na šaranskim ribnjacima, koju nanose zaštićene ptice. Doduše ovde bi nadokande morale biti neuporedivo veće, jer su i prinosi na tim površinama u normalnim uslovima značajno veći”, kaže Goran Jelinić, načelnik Opšine Brodski Stupnik.

Svi se slažu u jednom – problem nije postojao dok su zime bile hladne i snežne, jer su tada divlje guske odlazile dalje, na jug. Međutim, zbog globalnog zagrevanja, njihove navike se menjaju i problem će, ako se ništa ne preduzme, biti još veći.

Neki vide rešenje u otrovu

Jedan broj ratara gubi strpljenje. Darko Grivičić objašnjava da ljudi sve češće prete da će nabaviti otrov, pomešati ga sa žitaricama i kukuruzom i rasuti po poljima.

„Facirol je neselektivni otrov i ja verujem da će sve guske i ždralovi uginuti. Samo je pitanje gde će uginuti i što će se sve potrovati. Uginuće u ribnjaku i, verovatno, potrovati i ribu. Ako neko upeca tu ribu i odnese kući, postoji mogućnost da otrujemo ljude. Ali i to je opcija na koju su neki ljudi spremni, ako se ništa ne preduzme, kaže Darko.

Ratari najavljuju milionske tužbe protiv države koja ništa ne radi da zaštiti vlastite proizvođače hrane.

Izvor: HRT