Muhamed Hercegovac stanuje u blizini gradića Vitez, u centralnoj BiH. Nedaleko od njegovog sela instalirane su cevi koje su, kako kaže, danas prekrivene travom i potpuno zaboravljene.

Hercegovac ističe da gotovo ništa danas ne podseća da tom trasom prolazi gasovod koji je koštao desetine miliona maraka, nikada nije pušten u funkciju, dok tužilaštvo istražuje eventualne malverzacije.

„Ljudi su dobijali naknade za to što su im kroz zemlju prošli. Sada ga niko i ne spominje. To je zaraslo i sravnalo. Vide se samo neke oznake. Narod sad koristi tu zemlju – kosi i radi kao da gasovod nije tu. Doš’o, otiš’o i to je to”, kaže Hercegovac.

Nerealizovani plan gasnog povezivanja sa Hrvatskom

Gasovod u centralnoj Bosni i Hercegovini (BiH), koji je najavljivan kao prva faza povezivanja sa gasnim sistemom Hrvatske, neupotrebljiv je skoro deceniju od izgradnje.

Kompanija BH Gas, čiji je osnivač Vlada Federacije BiH, započela je 2012., a 2013. godine završila izgradnju gasovoda od Zenice do Travnika, vrednog 41,5 miliona maraka (više od 21 miliona evra).

Od toga je 33,2 miliona maraka (17 miliona evra) bilo kreditno zaduženje kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Devet godina bez dozvole

Gasovod, dug više od 40 kilometara, zamišljen je kao rešenje problema snabdevanja gasom Busovače, Viteza, Novog Travnika i Travnika. U sledećoj fazi gasifikacije bili su planirani i drugi gradovi u centralnoj BiH.

Međutim, devet godina nakon izgradnje, gasovod nije u funkciji, dok većina stanovnika u opštinama u srednjoj BiH za grejanje domaćinstava koristi drva i pelet.

Posle izgradnje, 2013. godine, umesto distribucije gasa u domaćinstva i industriju, usledio je raskid ugovora između BH Gasa i izvođača radova, kao i podizanje tužbi.

Zbog uočenih nepravilnosti i tužbi, gasovod nakon devet godina nije dobio ni upotrebnu dozvolu od Ministarstva prostornog uređenja entiteta Federacija BiH.

Kredit se i dalje otplaćuje

Mihajlo Krmpotić, donedavni vršitelj dužnosti (v.d.) direktora kompanije BH Gas, kaže da se kredit i danas „uredno otplaćuje”, iako gasovod nije doneo nikakvu zaradu.

„Devet godina tamo nema gasa. Ne može niko ni kafu da skuva. Napravljen je biznis koji ne donosi ni marke. A svi mi otplaćujemo kredit. Dakle, imamo 40 miliona zakopanih u zemlji. Do sada nije naplaćena ni marka, niti isporučen ni kubik gasa”, kaže Krmpotić.

Prema najavama uprave BH Gasa, koja je pre više od deceniju inicirala izgradnju, gasovod Zenica – Travnik je trebalo da bude prva faza projekta Južna interkonekcija. Reč je o gasovodu koji se spominje kao mogućnost spajanja BiH sa sistemom gasovoda na jugu Hrvatske.

Južna interkonekcija bi trebalo da prođe pravcem Split-Zagvozd–Imotski-Posušje–Novi Travnik, sa delom koji se odvaja za Mostar. To bi BiH omogućilo dodatni izvor snabdevanja, s obzirom na to da ta trenutno u potpunosti zavisi od gasa iz Rusije, koji u zemlju stiže produžetkom gasovoda Turski tok preko Srbije.

Sigurnost snabdijevanja gasom

Almir Bečarević, koji je bio direktor BH Gasa u vreme planiranja i uoči početka izgradnje gasovoda Zenica-Travnik, pa s te pozicije smenjen u septembru 2011. godine, tvrdi da je značaj gasovoda Zenica-Travnik bio mnogo veći od gasifikacije Srednjobosanskog kantona (jedna od deset kantona u Federaciji BiH).

„U tom projektu važnije je bilo to što je reč o prvoj faza Južne interkonekcije, zato što je to predstavljalo jedinu sigurnost snabdevanja BiH prirodnim gasom. Taj gasovod mora da bude u funkciji, ali prvo moraju da odgovaraju oni koji su doveli do ovoga”, kaže Bečarević.

U vreme planiranja, kreditnog zaduženja kod EBRD-a i izgradnje gasovoda, smenjivale su se upravljačke strukture u kompaniji BH Gas. Sa svakim od trojice direktora, koliko ih je izmenjeno u tom periodu, slabila je i podrška projektu.

Izvođač radova na izgradnji gasovoda bio je konzorcijum kompanije Monter-Strojarske montaže iz Zagreba i građevinskog preduzeća Put iz Sarajeva.

Optužujući ih za nepravilnosti u izgradnji, kompanija BH-Gas je 2014. godine raskinula ugovor sa izvođačima radova i odbila da ih do kraja isplatiti.

Iduće godine, kompanija Monter SM tužila je zbog duga BH-Gas Arbitražnom sudu pri Vanjskotrgovinskoj komori BiH. Usledila je kontratužba kojom je BH Gas zatražio naknadu štete i izgubljene dobiti, a ovaj proces do danas nije završen.

Okolnostima izgradnje gasovoda bavila se i Finansijska policija Federacije BiH, a Vlada tog bosanskohercegovačkog entiteta usvojila je 2016. godine zaključak kojim je zatraženo sprovođenje istrage.

Višegodišnja istraga u Tužilaštvu

Iz Tužilaštva Kantona Sarajevo, u kome je sedište kompanije BH Gas, potvrdili su 2018. godine da sprovode istragu. Na pitanje u kojoj je ona danas fazi navode da se radi o „kompleksnom predmetu u kojme je pribavljena obimna dokumentacija”.

„U predmetu se intenzivno preduzimaju radnje i aktivnosti u cilju rasvetljavanja svih navoda iz višesložne krivične prijave. U skladu sa Zakonom, predviđene zaštite krivične istrage, u ovom trenutku, nismo u mogućnosti dati više informacija”, saopštili su u kantonalnom Tužilaštvu.

Bečarević ističe da gasovod nikada nije dobio upotrebnu dozvolu, jer izvođač radova „nije uradio radove kako je to bilo predviđeno projektom”.

„Dali smo dokaze u vidu filmova, na kojima se vidi da je gasovod zatrpavan kamenjem. Ne peskom, nego kamenjem. Dali smo dokaze manometara gdje se vidi kako pritisak u gasovodu opada. Takođe, i upad na jednu deonicu gde je gas ispušten – neko je odvrnuo ventile i pustio u vazduh. Sve ima prijavljeno, sva imena. Kralo se od eksproprijacije do izvođenja radova“, kaže Bečarević.

U kompaniji Monter-Strojarske montaže iz Zagreba nisu odgovorili na poziv za razgovor o izgrađenom gasovodu, procesu u Tužilaštvu i toku arbitražnog postupka.

Na razgovor o sudbini ovog gasovoda nije odgovarao ni Nermin Džindić, ministar energije, industrije i rudarstva Federacije BiH.

Politika pokrenula i blokirala izgradnju

Adnan Terzić, nekadašnji direktor poduzeća Put, pak, kaže da su investitori ovoj kompaniji prekršili sva pravila domaćeg i međunarodnih principa građenja. Naglašava da je BH Gas toj sarajevskoj firmi ostao dužan više od 1,4 miliona maraka, a glavnom izvođaču oko dva miliona maraka (oko milion evra).

Ističući da su se u vreme planiranja i izgradnje smjenjivala rukovodstva BH Gasa, „koja su postavljala Stranka demokratske akcije (SDA) i Socijaldemokratska partija (SDP) BiH”, Terzić kaže da je „politika i pokrenula i blokirala taj project”.

„To je bio politički projekat i kako je ko dolazio, tako se i smenjivala podrška. Imam osjećaj da je najbitnije bilo ko će nabaviti cevi, jer ih je BH gas preko svog tendera nabavio, a ne izvođači”, kaže Terzić.

Prisećajući se kako su izgradnju od početka pratili brojni problemi, poput onih pri eksproprijaciji zemljišta, Terzič kaže da je „jedna parcela otkupljena, druga nije. Tako da smo konstantno imali zastoje. Nakon izgradnje, nadzorna firma je dala sertifikat o primopredaji, što znači da je sve urađeno po projektu. Bilo je nekih nedostataka, koje je izvođač o svom trošku popravio, ali su se oni postavili kao da to ništa ne valja”.

Gasovod niko ne održava

Zbog nezavršenog arbitražnog postupka sa izvođačem radova, kompanija BH Gas ne održava, niti nadzire izgrađeni gasovod.

Donedavni v.d. direktora BH Gasa Mihajlo Krmpotić tvrdi da to ne predstavlja opasnost za stanovništvo.

„Za devet godina nije se ništa desilo, iako nema održavanja. Cevi same stoje u zemlji pod pritiskom i gasom. Ako se do sada ništa nije dogodilo, to govori sve”, ističe Krmpotić.

Nakon izgradnje gasovoda, trebalo je da budu dodeljene koncesije za distribuciju, kako bi gas stigao do stanovništva i privrednika u srednjoj BiH.

Dodela tih koncesije bila je obaveza vlasti Srednjobosanskog kantona (jedan od deset kantona u FBiH). Vlada tog kantona je ranije napravila studije ekonomske opravdanosti, a u okviru nje i idejni projekt distributivne mreže. No, od realizacije nije bilo ništa.

Preduzetnik iz Travnika Zoran Gazibarić kaže da nema saznanja da su privrednici na tom području proteklih godina anketirani o zainteresovanosti da u poslovanju koriste gas.

„Možda su to radili u nekim industrijskim granama, ali ja za to ne znam. Sigurno da bi to bilo dobro, pogotovo u vremenu kad je gas bio puno jeftiniji. No, sumnjam da to može bez mnogo potrošača i da se pusti“, ističe Gazibarić.

Iako je gasovod udaljen samo nekoliko kilometara, toplana u Travniku, gradu u srednjoj BiH, danas radi na ugalj, a gas nemaju ni stanovnici ni industrijska zona na tom području.

Ni političke volje, ni kazne za odgovorne

Informacije o budućnosti gasovoda Zenica-Travnik, koji je najavljivan kao početak strateškog projekta Južne interkonekcije, nema ni Odbor za energetiku industriju i rudarstvo Zastupničkog doma Parlamenta Federacije BiH, kaže članica Odbora Sanela Klarić. Ona ističe da se gasni sektor u BiH generalno suočava s nedostatkom interesa i političke volje.

„Stvarna politička volje ne postoji, niti mehanizam kazne za one koji su dozvolili da takav projekat ostane nedovršen. Da se o njemu ništa ne zna i da se gube ogromna sredstva. Mi u Odboru nemamo nikakvu informaciju, ili imamo vrlo šture. Više saznamo iz medija nego zvanično. Nije to jedini projekt za koji građani plaćaju kredite, za nešto što ne funkcioniše”, kaže Klarić.

BiH nema zakon o gasu i električnoj energiji na državnom nivou, kojim bi se ova oblast uredila. Donošenje zakona ne dozvoljava entitet Republika Srpska, ocenjujući da bi se njime nadležnosti entiteta preneli na državu.

BiH se gasom snabdeva putem Turskog toka, koji se proteže od Rusije do Turske, preko Crnog mora, kapaciteta od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Tim tokom gas stiže preko Bugarske i Srbije do jedinog ulaznog terminala u BiH, u mestu Šepak kod Zvornika, na granici između BiH i Srbije.

Već pre ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara ove godine, Evropa je počela sa diversifikacijom u energetskom sektoru, s ciljem smanjivanja zavisnosti od ruskog gasa.

Projekt Južna interkonekcija, vredan 196 miliona konvertibilnih maraka (oko 100 miliona evra), jedna je od najčešće spominjanih alternativa ruskom gasu u BiH.

Taj gasovod, kome je financijsku podršku dao i USAID, planira vlast Federacije BiH. No, tekst zakona kojim bi bila omogućena njegova izgradnja još nije prošao parlamentarnu proceduru u tom bosanskohercegovačkom entitetu.

Izvor: Slobodna Evropa