Spot cena gasa skočila je juče iznad 1.700 dolara za hilјadu kubnih metara nakon najave da u Evropu stiže oštro zahlađenje i vest da Gasprom nije rezervisao kapacitete gasovoda Jamal-Evropa za petak, objavio je sinoć Sputnjik.

Prema rezultatima aukcije na platformi za rezervisanje GSA platform, ruski koncern nije rezervisao kapacitet gasovoda, jer, kako se pokazalo, nije bilo zainteresovanih za njegovu kupovinu. Inače, od početka decembra, Gasprom je svakodnevno isporučivao po 31 milion kubnih metara preko gasovoda Jamala-Evropa.

Ruski gigant nije komentarisao rezultate aukcije.

U međuvremenu, cena gasa je juče skočila za deset odsto i dostigla 1.705 dolara za hiljadu kubnih metara, prvi put nakon 6. oktobra. Na kraju dana, došlo je do korekcije cene – spustila se do 1.653 dolara.

Sputnjik podseća da su u četvrtak meteorolozi u Rusiji i Evropi upozorili da se približava izrazito hladno vreme, već od sledeće nedelјe.

Divljanje cena gasa se nastavlјa

Cena fjučersa za gas u Evropu posle dva meseca premašila 1.700 dolara za hilјadu kubnih metara, pokazuju podaci sa berze.

Prvi put od početka oktobra cena januarskih fjučersa na gasnoj berzi TTF u Holandiji dostigla je 1.705 dolara. Koliko juče gas je mogao da se kupi za 1.447 dolara za hilјadu kubnih metara.

Gas je najpre za skoro 10 odsto poskupeo 8. decembra. Kompanija za nezavisna energetska istraživanja Ristad enerdži je to povezala sa neplaniranim prekidom rada na gasnom polјu Trol u Norveškoj, nakon čega je odatle smanjena isporuka gasa za oko 14 odsto.

Gas (ne)će poteći Severnim tokom 2 do sredine 2022.

Nemački regulator je objavio da odluka o Severnom toku 2 neće biti doneta u prvoj polovini 2022. godine, prenosi Sputnjik pisanje agencije Blumberg.

Mediji navode da je direktor Federalne mrežne agencije Nemačke Johen Homan izjavio da agencija nije dobila dokumentaciju koja je neophodna za nastavak procesa sertifikacije Severnog toka 2 i da će se proces nastaviti kada ona bude dostavlјena.

Prema njegovim rečima, posle odluke nemačkog regulatora pitanje će razmotriti Evropska komisija, tako da odluka o Severnom toku 2 neće biti doneta u prvoj polovini sledeće godine.

U međuvremenu, kompanija Nord strim 2 AG, operater gasovoda Severni tok 2, saopštila je da radi na otvaranju ćerke kompanije u Nemačkoj, jer je to neophodno kako bi se završila procedura sertifikacija. U pres službi kompanije nisu naveli detalјe i rokove o puštanju gasovoda u rad.

Nova runda geopolitičkih igara oko gasa

Ranije se oglasila i nemačka ministarka spolјnih poslova Analena Berbok koja podseća da je Federalna mrežna agencija Nemačke 16. novembra obustavila sertifikaciju operatora Severnog toka 2. Navela je da je neophodno da operator mora da ispunjava zahteve Trećeg energetskog paketa EU da bi prošao proceduru. Konkretno radi se o razdvajanju organizacija koje se bave proizvodnjom i transportom gasa.

Nova šefica nemačke diplomatije izjavila da gasovod Severni tok 2 za sada nije u skladu sa evropskim zakonom i zato sada ne može da bude odobren.

Podsetimo, sertifikacija se odvija u dve faze. Prvo će nemački regulator izraditi nacrt rešenja, a zatim će ga oceniti Evropska komisija. Ceo proces mogao bi trajati nekoliko meseci. Berlin je već dobio od Moskve ceo paket neophodnih dokumenata. Međutim, sredinom novembra nemački regulator obustavio je proceduru sertifikacije gasovoda i preporučio operatoru da otvori filijalu u Nemačkoj, koja će morati da preda kompletan paket dokumenata za sertifikaciju.

SAD i dalje prete

Istovremeno, Amerika vrši pritisak na EU, tražeći da Brisel spremi sankcije bankarskom i energetskom sektoru Rusije.

Američka administracija gura Evropsku uniju da pripremi sankcioni paket protiv ruskog bankarskog i energetskog sektora u slučaju navodne agresije Rusije protiv Ukrajine, piše Blumberg, pozivajući se na izvore upoznate sa predstojećim paketom ograničenja.

Međutim, Zapad smatra problematičnom jednu od antiruskih mera, piše Sputnjik.

Kako agencija navodi, odluka o novim sankcijama protiv Rusije mogla bi da bude doneta zajedno sa SAD.

S tim u vezi, izvori ističu da je EU opreznija po pitanju uvođenja antiruskih sankcija od Vašingtona, koji paket sankcija vidi kao glavni način obuzdavanja Ruske Federacije.

U isto vreme, Zapad smatra previše problematičnim moguće isklјučenje Rusije iz međunarodnog platnog sistema SVIFT u okviru potencijalnih sankcija, dodaju izvori.

Prema njihovim rečima, zapadne zemlјe taj korak smatraju problematičnim, jer bi to moglo negativno da utiče, između ostalog, na svetsko energetsko tržište.

Poslanici Evropskog parlamenta su u četvrtak na plenarnoj sednici većinom glasova usvojili rezoluciju o situaciji na granicama Ukrajine, kojom apeluju na Evropsku uniju da se pripremi za uvođenje oštrih sankcija protiv Rusije u slučaju eskalacije.

Zapad sprema sankcije ruskom finansijskom sektoru

Blumberg je ranije pisao da Sjedinjene Države i Evropska unija razmatraju uvođenje sankcija protiv najvećih ruskih banaka i Ruskog fonda za direktne investicije, u slučaju „invazije” Rusije na Ukrajinu. Kako je agencija tada navela, kao jedna od opcija razmatra se blokada konvertovanja rubalјa u dolare, evre ili britanske funte.

Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava” Rusije u blizini granice Ukrajine. Portparol Kremlјa Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog povećavanja snaga NATO-a u Evropi. Kremlј je isticao da Rusija ni za koga ne predstavlјa pretnju. Ali, da neće zanemarivati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese. U Rusiji su ove optužbe u više navrata demantovane, ističući da se uglavnom koriste kao izgovor za dovođenje više snaga I tehnike NATO-a na granice zemlјe.