Bosna i Hercegovina je, uz Bugarsku, jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja ima suficit u bilansu električne energije. Od ukupno oko 17.000 gigavata električne energije, proizvedene u prošloj godini, bilansni suficit je iznosio oko 4.900 gigavat časova.

Po podacima Državne regulatorne komisije za električnu energiju, licencu za međunarodnu trgovinu električnom energijom u BiH ima 16 pravnih subjekata. Tri se nalaze na području Republike Srpske.

Pozitivni efekti na poslovanje

Niko od njih ne otkriva detalje poslovanja, ali priznaju da se celokupna situacija pozitivno odrazila na njihovo poslovanje.

„Globalna energetska kriza dovela je do drastičnog poskupljenja svih energenata na svetskom tržištu, pa i električne energije, što se pozitivno odrazilo na poslovanje MH Elektroprivreda Republike Srpske, s obzirom da jedini u regionu imamo bilansne viškove i izvozimo struju na slobodno tržište po značajno višim cenama u odnosu na prethodni period”, kažu u Elektroprivredi RS.

Ova javna kompanija, koja je snabdevač domaćih kupaca u Republici Srpskoj, ima licencu i za međunarodnu trgovinu električnom energijom.

O finansijskim efektima – kasnije

„Međutim, viši su i svi troškovi poslovanja, jer su cene održavanja pogona i sirovina za termoelektrane, kao i opreme za distributivnu mrežu značajno veće – poručuju iz Elektroprivrede RS, napominjući da je nafta koja se koristi u termoelektranama poskupela i 100 odsto.

Odgovori na pitanje koliko su im povećani prihodi ove godine, biće naknadno poznati.

„S obzirom da prvo polugodište još nije završeno i obračun će se raditi do kraja jula, tada ćemo moći da damo precizan podatak o finansijskom rezultatu. Ali, već je jasno da će on biti pozitivan”, kartko poručuju iz ERS.

Izvoz iz TE Stanari

Savo Mirković, direktor EFT – Rudnik i Termoelektrana Stanari d.o.o. Stanari, za Srpskainfo kaže da bi trebalo da je situacija izuzetno povoljna za trgovce strujom u BiH.

„Međutim, naša kompanija nije baš u tom položaju, jer imamo dugoročne ugovore, odnosno, imamo kredit Kineske razvojne banke na deset godina, do kraja 2026. Zbog toga imamo, takozvane, PPA ugovore za prodaju struje na dugoročno, do otplate kredita. Zato mi u Stanarima, do kraja 2026. godine, možemo da isporučujemo električnu energiju samo po uslovima iz tih ugovora i ništa više”, objašnjava Mirković.

Stabilizacija cena – tek posle 2025?

Ova privatna kompanija izveze oko 90 odsto električne energije koju proizvede u Stanarima.

Mirković kaže da je u poslednje vreme održano nekoliko foruma sa temom o energetskoj krizi, ali da se niko ne usuđuje da daje dugoročne prognoze.

„Pogotovo što niko ne zna koliko će rat u Ukrajini da traje, jer se svi vežu za to”, dodaje Mirković.

Jedna validna kuća iz Evrope procenila je da će do stabilizacije cena doći tek posle 2025. godine.

„Da, treba preživeti do tada. U svakom slučaju, cene se više nikad neće vratiti na raniji nivo. Recimo, pre dve godine je megavat bio tridesetak evra, sada je od 120 do 160 evra, a za one koji kupuju dan unapred (SPOT tržište), je duplo više. Dakle, očekuje se stabilizacija cena na nešto iznad 100 evra. Ali, to je samo jedna procena i dolazi od jedne validne evropske kuće koja se time bavi“, napominje Mirković.

Sopstvena električna energija

Republika Srpska i Bosna i Hercegovina imaju sopstvenu proizvodnju električne energije i regulišu cenu za domaće kupce.

„To je izuzetno dobro za građane i privredu ove zemlje u situaciji globalne energetske krize. Prednost predstavlja to što država ima svoju energiju, a RS čak ima višak za izvoz, pa može da ostvari neke bolje prihode i nameni ih za investiranje, jer, istovremeno, održava cenu za domaće potrošače – ističe Mirković.

U Registru važećih licenci, na kraju 2021. godine, za delatnost međunarodne trgovine registrovano je 16 subjekata: EFT – Rudnik i Termoelektrana Stanari d.o.o. Stanari, HSE BH Energetsko preduzeće d.o.o. Sarajevo, JP Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne d.d. Mostar, MH Elektroprivreda Republike Srpske – Matično preduzeće, a.d. Trebinje, JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo, Energy Financing Team d.o.o. Bileća, G-Petrol d.o.o. Sarajevo, Axpo BH d.o.o. Mostar, Petrol BH Oil Company d.o.o. Sarajevo, HEP Energija d.o.o. Mostar, Danske Commodities BH d.o.o. Sarajevo, Interenergo d.o.o. Sarajevo, GEN-I d.o.o. Sarajevo, Alpiq Energija BH d.o.o. Sarajevo, B.S.I. d.o.o. Jajce i Winter Wind d.o.o. Tomislavgrad.

Vrednost izvoza električne energije iz Bosne i Hercegovine u prvih pet meseci ove godine iznosi oko 353 miliona konvertibilnih maraka. Po podacima Agencije za statistiku BiH, vrednost izvoza povećana je za 70,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, uvoz je povećan za 69,5 odsto i njegova vrednost iznosi 41,2 miliona KM.

Proizvodnja

U Bosni i Hercegovini je prošle godine proizvedeno nešto više od 17.000 gigavat časova električne energije, što je 10,8 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna potrošnja električne energije u BiH iznosila je 12.170 gigavata ili 7,4 odsto više u odnosu na 2020. godinu.

Broj kupaca električne energije u BiH iznosio je 1.570.415, od čega je 1.444.520 u domaćinstvima i 125.895 u svim ostalim kategorijama potrošnje. U Državnoj regulatornoj komisiji za električnu energiju podsećaju da je istekom 2014. godine prestala regulacija tarifa za snabdevanje za sve kupce, osim za domaćinstva i kupce iz kategorije „ostala potrošnja“, odnosno mali kupci, dok je zadržana praksa regulacije tarifa za snabdevanje, za usluge distribucije.

Inače, svih pet distributivnih preduzeća iz sistema ERS zatražilo je od regulatora povećanje cene mrežarine, koju plaćaju potrošači zajedno sa potrošenom električnom energijom. Do kraja godine biće poznato da li će od 1. januara računi biti uvećani.

Izvor: Srpskainfo