Makedonski AD ESM najavljuje povećanu proizvodnju struje iz domaćih kapaciteta za čak 15 odsto u odnosu na prošlu godinu i to zahvaljujući termoelektranama. Kod hidroelektrana dolazi do značajnog smanjenja potrošnje energije.

Kako je objasnio direktor kompanije Vasko Kovačevski, celokupan plan proizvodnje električne energije za ovu godinu povećan je za 20 odsto. To povećanje se zasniva na povećanjima eksploatacije uglja u rudnicima Suvodol i Brod Gneotino, kako bi se zadovoljile potrebe dva bloka u Bitolju. REK Bitola dobija uvozni ugalj zbog poboljšanja kalorične vrednosti. TE Negotino radi na pola kapaciteta, samo  jedan kotao.

„Intenzivno se prave zalihe mazuta, da bi ih bilo kada se poveća potreba za energentima”, naglasio je direktor AD ESM Vasko Kovačevski, prenosi portal Faktor.

Vaskrsnuće TE Negotino

Inače, Termoelektrana Negotino u Severnoj Makedoniji počela je da radi sa polovinom kapaciteta početkom januara ove godine, nakon što je bila van pogona 12 godina, objavio je BalkanEngineer. Elektranom upravlja državni proizvođač električne energije ESM.

U januaru je najavljivano da se očekuje da će elektrana dostići puni kapacitet od 180 MV/h do kraja decembra ove godine. Tada je Vlada u Skoplju saopštila da ćese  struja koju proizvodi TE Negotino koristiti za potrebe domaćinstava, kao i elektroprenosnika MEPSO. A da će se viškovi prodavati na otvorenom tržištu, lokalnim preduzećima po cenama nižim od berzanskih.

TE Negotino počela je sa radom 1978. godine a zaustavljena 2009. godine, zbog visokih troškova proizvodnje. Severna Makedonija je 2020. objavila da razmatra plan za nadogradnju postrojenja na prirodni gas, putem javno-privatnog partnerstva ili prodajom cele fabrike.

Dovoljna sopstvena proizvodnja

Sada se električna energija proizvodi, uglavnom, u Bitolju. Ali, postoje i hidroelektrane i energija vetra, koje podmiruju potrebe domaćinstava. Viškovi struje se prodaju na berzi.

Kovačevski je rekao da kompanija radi maksimalnim kapacitetom- Potrebe EVN Home za električnom energijom podmiruju se isključivo iz sopstvene proizvodnje.

„ESM ne nabavlja struju, već samo ugalj i mazut za veću proizvodnju struje”, naglasio je Kovačevski.

Uz poštovanje plana ESM – bez restrikcija

Ministar ekonomije Krešnik Bekteši je, kako prenose Vesti, izjavio da, ukoliko se u ESM sve bude odvijalo po planu, restrikcija struje neće biti.

Prema rečima Bektešija, u toku su redovni razgovori sa ministarstvima energetike Srbije i Bugarske, kako ne bi prestao tranzit električne energije prekograničnim kapacitetima i nastali problemi u snabdevanju.

Najavljujući mere za uštedu struje do 15 odsto, Bekteši je poručio da bi svi trebalo da doprinesu racionalnoj potrošnji električne energije, kako bi se smanjilo opterećenje ESM-a i računi.

Razgovori sa Srbijom i Bugarskom

Početni primer treba da daju institucije, a zatim da ih slede privreda i domaćinstva. Ako sve bude po planu ESM-a, ne očekujemo nikakva ograničenja. Naravno, samo da se ne dese neplanirani zastoji.

„Razgovaramo i sa čelnicima ministarstava u Srbiji i Bugarskoj da ne dođe do zaustavljanja prekograničnih kapaciteta kao 2009. godine, da ne bude problema u snabdevanju potrošača na slobodnom tržištu. Odnosno, većih kompanija, koje trguju preko interkonektora sa svojim susedima”, istakao je Bekteši.

Mere štednje

Državne institucije su već dobile zadatke za štednju električne energije od prvog septembra, prenosi Televizija 24. Predviđeno je isključivanje dekorativne rasvete na fasadama svih javnih zgrada i spomenika kulture. Među merama je istaknuto i da se tokom dana ne pale sijalice u kancelarijama. Leti klima treba da bude iznad 27 stepeni, a zimi do 20 stepeni. Mere štednje obuhvataju (po mogućstvu), postavljanje kolektorskih sistema za zagrevanje vode, zatim, gašenje svetla posle radnog vremena, kao i da se stare sijalice zamene štedljivim, redovno čišćenje klima uređaja, postavlljanje PVC stolarije…

Za građane i privredu – preporuke

Za državne i lokalne institucije i za grad Skoplje mere su obavezne. Za građane i privredu to su samo preporuke.

Ministar Bekteši kaže da Vlada ima plan za najgori scenario. Ipak, nije isključila mogućnost ponovnog proglašenja krize u energetskom sektoru.