Zabrana Evropske unije na izvoz ruskih naftnih proizvoda trebalo bi da stupi na snagu 5. februara. Embargo će stupiti na snagu tačno dva meseca nakon što je Zapad preduzeo daleko najznačajniji korak da smanji prihode od izvoza fosilnih goriva za koje smatraju da finansiraju rusku vojnu intervenciju u Ukrajini, piše CNBC.

Države članice grupe G-7 su 5. decembra primenile gornju granicu cene ruske nafte od 60 dolara. To je došlo uporedo sa zabranom EU na uvoz ruske nafte iz mora, kao i odgovarajućim zabranama drugih partnera grupe G-7.

Smatra se da će predstojeći embargo EU na ruske naftne derivate biti složeniji i imati više uticaja na tržište nego ranije.

Šesti paket sankcija

U okviru šestog paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije, usvojenog u junu prošle godine, evropski blok uveo je zabranu kupovine, uvoza ili transfera sirove nafte i naftnih derivata iz Rusije.

Restrikcije na rusku sirovu naftu stupile su na snagu 5. decembra, dok će se mere koje se odnose na moskovske rafinisane naftne derivate primenjivati od 5. februara.

Analitičari konsultantske kompanije  Eurasia Group upozorili su da će skora zabrana EU „verovatno imati više remetilački efekat od prethodnih sankcija EU za uvoz sirove nafte“.

Zabrinutost zbog daljih poremećaja u snabdevanju dolazi usred razgovora o daljim ograničenjima cena nafte. EU i njeni saveznici iz G-7 navodno razmatraju ograničenje cene od 100 dolara po barelu za premium ruske naftne proizvode kao što je dizel i gornju granicu od 45 dolara za snižene proizvode kao što su lož ulje i industrijska maziva.

Portparol Evropske komisije, izvršnog ogranka EU, rekao je da su razgovori između država članica u toku, ali je odbio da pruži bilo kakve dodatne detalje.

Kina i Indija

„Očekujemo neke poremećaje, posebno neposredno nakon zabrane, jer tržišta EU nastavljaju da troše alternativne zalihe. Takođe očekujemo da će ovo dovesti do povećanja cena naftnih proizvoda uopšte“, rekao je Metju Šervud, analitičar u Economist Intelligence Unit-.

Šervud je rekao da ekspertiski tim iz njegove kompanije predviđa izvesno preusmeravanje tokova, pri čemu će Moskva slati više barela u Kinu, Indiju, Bliski istok i Afriku, a Evropa će povećati uvoz iz Indije, Kine, Bliskog istoka i SAD.

Energetski analitičari su bili skeptični u pogledu uticaja ograničenja cena G-7 na rusku naftu, posebno pošto je Moskva uspela da preusmeri veliki deo svojih evropskih pomorskih isporuka na Kinu, Indiju i Tursku.

EU je pozvala Indiju i Kinu da podrže ograničenje cena ruske nafte. Bez obzira na to, navodi se da je indijski uvoz nafte skočio na petomesečni rekord u decembru, jer je zemlja aktivno povećavala kupovinu ruske sirove nafte, dok se Kina smatrala drugim najvećim kupcem Urala u januaru.

„Uticaj sankcija na izvoz ruske sirove nafte nakon dva meseca embarga Evropske unije nije bio tako razoran kao što su neki predviđali“, rekao je Stiven Brenok, viši analitičar kompanije PVM Oil Associates u Londonu.

„Ista sudbina, međutim, možda neće čekati njene rafinisane naftne proizvode. Kina i Indija su bile spas za ruski izvoz sirove nafte s obzirom na njihove velike prerađivačke kapacitete. Ipak, to takođe znači da će oni nastaviti da uzimaju jeftinu uvezenu sirovu naftu i prerađuju je u zemlji umesto da kupuju rafinisanu naftu “, dodao je Brenok.