U Nemačkoj vlada prava pomama za solarnim panelima koji se jednostavno postavljaju na balkon ili drugu pogodnu lokaciju. Prema podacima Federalne agencije za mreže, u prvom kvartalu ove godine broj registrovanih mini pogona povećan je sedam puta u odnosu na isti period prošle godine.

„Tržište je ogromno“ i do 2030. godine u Nemačkoj bi moglo da bude instalirano 12 miliona takvih mini-elektrana, kaže stručnjak za solarne panele Kristijan Ofenhojzle u intervjuu za DW. Ako se trend nastavi, za sedam godina svaki četvrti stan u Nemačkoj mogao bi da ima solarno mini postrojenje.

I u Kini ovi paneli postaju sve popularniji. U milionskoj metropoli Hangdžou, oni se posebno često postavljaju u velike stambene zgrade u kojima se iznajmljuju stanovi, kaže Hans-Jozef Fel iz Energi Vatch Group.

U Italiji, tamošnji najveći snabdevač električnom energijom, Enel, promoviše ovu vrstu proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe. Stručnjak Ofenhojzle, primetio je veliko interesovanje za ovu tehniku, koja se lako postavlja, i u drugim evropskim zemljama: Poljskoj, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj i Mađarskoj.

Kako funkcioniše solarni panel?

Mala solarna postrojenja obično imaju jedan do tri solarna panela. Mogu se pričvrstiti na balkon, zid kuće, terasu, u bašti ili na krovu.

Mogu ih koristiti i ljudi koji žive u iznajmljenom stanu, ali moraju, po pravilu, da traže dozvolu od stanodavca. Čovek može sam da ugradi male solarne elektrane ili tačnije uređaje za proizvodnju električne energije, bez pomoći električara ili drugog majstora.

Pretvarač istosmerne u naizmeničnu struju. Kablovi s jedne strane utaknu se u solarni modul, s druge strane je kabl s utikačem koji se utakne u običnu utičnicu. I struja može poteći.

Foto: Frank Rumpenhorst/dpa/picture alliance

Jednosmerna struja koja se generiše u solarnom modulu dovodi se do kutije gde se pretvara u naizmeničnu. Zatim se ova struja, pomoću utikača, može priključiti na običnu utičnicu i tako struja uvesti u kućnu mrežu. Po pravilu, električna energija koju proizvodi solarni uređaj troši se u domaćinstvu. Višak se može ubaciti u javnu mrežu.

Koliko električne energije proizvodi solarni panel za balkon?

Količina proizvedene električne energije zavisi od jačine sunca na određenom području i orijentacije solarnih panela. U Africi, na Bliskom istoku, u Australiji, delovima Kine, Latinske Amerike i SAD, solarni panel od 400 vati može da proizvede do 800 kWh električne energije godišnje. U Nemačkoj i drugde u Centralnoj Evropi, količina proizvedene električne energije je otprilike upola manja. Optimalno je okrenuti modul prema jugu i pod određenim uglom, tako da sunčevi zraci padaju uspravno na solarni panel.

Ako nije moguće postaviti panel pod određenim uglom, količina proizvedene struje će biti manja. Ako se modul od 400 W postavi vertikalno, na zid ili balkonsku ogradu na južnoj strani, proizvodiće oko 260 kWh godišnje u Nemačkoj. Ako je modul okrenut prema istoku ili zapadu, može proizvesti oko 190 kWh godišnje.

Da li je balkonski panel dovoljan za potrebe domaćinstva?

U razvijenim zemljama potrošnja električne energije je velika. Četvoročlana domaćinstva u Nemačkoj troši oko 4.000 kWh godišnje, dok dva člana troše oko 1.500 kWh.

Dobro usmeren solarni panel od 400 W može proizvesti u proleće i leto oko 320 W, ako je malo oblačno samo polovinu toga, a ako je jako oblačno samo oko 50 W. U jesen i zimu, ako je vedro, takav modul može generiše oko 160 W, a ako je jako oblačno samo oko 20 W. To znači da balkonski modul u takvim uslovima, može pokriti samo mali deo potreba za električnom energijom domaćinstva.

Koliko košta solarna elektrana na balkonu?

Mala balkonska solarna elektrana sa jednim do tri panela u Nemačkoj košta između 400 i 1.200 evra. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kWh, troškovi nabavke se amortizuju za šest do devet godina, izračunao je Tomas Seltman iz Udruženja za solarnu ekonomiju u Berlinu.

Nakon toga, prema njegovoj računici, struja koju proizvodi balkonska solarna elektrana bila bi besplatna još najmanje deset godina. Jer solarni paneli obično traju oko 25 godina, a kolo za pretvaranje jednosmerne struje u naizmeničnu oko 15 godina.

Da li su solarni paneli za balkon bezbedni?

„U principu, balkonski solarni uređaji su veoma bezbedni, za sada nije poznato oštećenje“, kaže Seltman.

Ali, preporučuje da se takvi uređaji kupuju u specijalizovanim prodavnicama ili od specijalizovanih provajdera preko interneta. Kod njih se komponente prilagođavaju jedna drugoj, a osoba dobija i pomoć oko ugradnje, ako je potrebno.

Postavljanje balkonskih solarnih elektrana dozvoljeno je u sve više zemalja. U Evropskoj uniji te dozvole daje 25 od 27 država članica. Samo u Belgiji i Mađarskoj nisu dozvoljeni balkonski solarni uređaji.

Uvođenje do 800 W solarne energije preko utičnice u kućnu mrežu smatra se tehnički neproblematičnim. Električni vodovi u domaćinstvu su obično projektovani za struju do 3500 W, i zato Strukovno udruženje elektrotehnike i elektronike (VDE) tu ne vidi nikakav problem.

Nemačka savezna vlada smatra da ovakve male solarne elektrane mogu doprineti energetskoj revoluciji, pa bi davanje dozvole za ugradnju trebalo pojednostaviti, a snagu dozvoljenih balkonskih solarnih panela povećati sa sadašnjih 600 W na 800 W.

Takođe je važno da paneli budu dobro pričvršćeni za balkon ili zid, kako bi mogli da izdrže vetar i druge vremenske uslove.

Zadovoljstvo što imate sopstvenu struju

Stručnjaci se slažu da balkonske solarne elektrane mogu pokriti samo mali deo budućih potreba za električnom energijom. Istovremeno, biće potrebno mnogo velikih solarnih elektrana na krovovima i velikih solarnih parkova.

Ali, balkonski paneli imaju neke druge prednosti. Oni daju ljudima zadovoljstvo da „proizvode sopstvenu struju“. A ljudi će tako steći iskustvo i unaprediti druge oblike snabdevanja električnom energijom, koji su manje štetni po klimu, kaže Leo Ganc iz međunarodne kompanije za istraživanje tržišta EUPD iz Bona.

„Ove balkonske solarne elektrane su veoma važne za mobilizaciju ljudi za energetski preokret. Ljudima je potrebna identifikacija i pristup rešenjima za preokret u energetici. Zato su ova mala postrojenja politički veoma jak signal“, kaže Leo Ganc.

Izvor: DW