Kinesku krizu zbog uglja su uglavnom izazvale same vlasti, zatvaranjem rudnika, što je smanjilo proizvodnju u prvoj polovini godine. Smanjen je bio i uvoz ovog energenta, a sve je uticalo na to da cene na tržištu dostignu rekorde. Kina je najveći svetski proizvođač, potrošač i uvoznik uglja, pa je tako mogla da odreaguje na nedostatak goriva povećanjem domaće proizvodnje i uvozom.
Tokom većeg dela godine azijski uvoz sirove nafte je zaostajao za svetskim pričama o oporavku tražnje i oskudnoj ponudi tržišta. Azijski uvoz sirove nafte u novembru odražava jaču potražnju uoči zime i oporavak od pandemije koronavirusa. Nepoznati faktor je samo koliko će nafte biti pušteno iz strateških rezervi nafte najvećih uvoznika u regionu i u kom vremenskom periodu.
Ocenjujući da će u narednim godinama metrička tona čelika, verovatno, biti skuplja od 600 dolara T.V. Narendran, generalni direktor kompanije Tata Stil primetiokaže da bi na rast cena čelika mogle da utiču i tarife na ugljenik u Evropi. Svetska asocijacija za čelik procenjuje da će rast potrošnje čelika ove godine dolaziti i iz drugih zemalja osim Kine.
Nakon što smo leteli sa fantazijskim predviđanjima da će nafta dostići 150 dolara u proteklih nekoliko meseci, sada se vraćamo na zemlju. Cene nafte ostaju u opadajućoj putanji. Ovo je sektor u kojem ima sve manje investicija, rekao je Mišel Pedroni, menadžer fonda u DECALIA u Ženevi. Nakon nagoveštaja velikih potrošača (SAD, Kina, Indija…) da će rasprodati strateške reserve „crnog zlata” pada I cena akcija naftnih kompnija.
Cena rude gvožđa nastavlja da pada i još nije dostigla dno, tvrde analitičari. Mesečna proizvodnja čelika u Kini opada, pošto su stroge kontrole proizvodnje i ograničenja u potrošnji energije umanjili i ponudu i potražnju. Dugoročno, analitičari predviđaju dalji pad cena u godinama koje dolaze, na 65 dolara po toni do 2025. i na 52 dolara po toni do 2030. godine.
COP26 je održan, Kina i Indija su uspele da promene nametnut termin klimatskih akcija sa postepenog ukidanja uglja u postepeno smanjivanje, sa čim su se na kraju i suprostavljenje zemlje složile. Frans Timermans, koji je potpredsednik Evropske emisije za zeleni dogovor, podržava svaki kineski napor za usporavanje klimatskih promena i to smatra kao uspeh i napredak.
Ponuda energenata ne može da isprati rastuću potražnju. To će dovesti do problema u bliskoj budućnosti, kaže Dan Jergin, potpredsednik konslustanske kuće IHS markit sa sedištem u Londonu. Komentarišući da je budući odnos između Kine i SAD od izuzetnog značaja i uticaja na svetsku politiku.
Situacija oko nestašica struje se primirila u Kini, gde je do sredine oktobra broj provincija sa značajnim nestašicama struje pao na dve, u odnosu na 18 na početku meseca. Situacija je poboljšana nakon što je Kina u oktobru uvezla skoro duplo više uglja nego godinu dana ranije.
Nakon sve češćih izveštaja o nestanku struje koji su se intenzivirali u septembru širom Kine ova država je povećala uvoz uglja iz Rusije za 20% u odnosu na mesec avgust. Trenutno je uvoz uglja iz Rusije na oko 230% u odnosu na 2020. godinu. Kina, takođe, uvozi ugalj i iz Indonezije, dok i dalje stoji rampa na uvoz austrlaijskog uglja.
Državni organi Kine su saopštili da planiraju da smanje potrošnju fosilnih goriva na 20% do 2060. godine. Ono što svakako više interesuje svetske lidere je kako Kina namerava da ispuni to obećanje, sa ovakvim tempom restruktuiranja energetskog sistema. Činjenica je da se Kina i dalje oslanja na fosilna goriva, a ne izlgleda da će sa time prestati u skorijoj budućnosti.
