Burkina Faso je neosporno žalosni rekorder i u svetskim razmerima: tamo jedva 20% stanovništva ima priključak na elektromrežu. Naravno, imućni imaju svoje generatore, ali siromašni nemaju baš ništa. To je ozbiljan problem i za razvoj privrede – iako je u toj zemlji prošle jeseni izveden vojni udar, novi vladar Ibrahim Traore želi da reši i taj problem.

Najmlađi državni vladar na svetu – Traoreu koji ima 35 godina – ne želi ni da čuje za bilo kakvu saradnju s bivšim kolonijalnim vladarom u toj zemlji, Francuskom. Zato mu dobro dođe politika Rusije da stekne veći uticaj u zemljama Afrike, pa je potpisano pismo namere da će mu Rosatom izgraditi atomsku elektranu u neko dogledno vreme.

Za bivšeg ministra Srednjoafričke Republike Adriena Pousoua je to, prvenstveno, ruska propaganda, a onda i besmislica:

„Potpuni je apsurd da afrički kontinent u kome je i previše sunca, uopšte može da ima problema s energijom i električnom energijom“, kaže ovaj afrički političar.

Put svile od uranijuma

Tim više što Burkina Faso nije jedina zemlja u kojoj Rosatom želi da proširi svoj uticaj: samo što je i u Maliju izvršen vojni udar, došla je ponuda korišćenja atomske energije. Ruska državna kompanija već gradi jednu atomsku elektranu u Egiptu: još od prošle godine se u El Dabi na obali Mediterana grade četiri reaktora od po 1.200 MW.

Ako ne Rusi, onda su tu Kinezi: Uganda želi uz pomoć kineske kancelarije za atomsku energiju CNNC da izgradi dva reaktora u Bujendeu, stotinak kilometara severoistočno od Kampale. Iz tamošnjeg ministarstva se ovog marta čulo kako se već procenjuje odabrana lokacija i da bi već do 2031. atomska elektrana trebalo da počne sa radom. I susedna Kenija takođe želi nuklearku: tamo se još bira moguća lokacija, a verovatno će to biti negde u opštinama Kilifi i Kvale, takođe prilično blizu glavnoga grada Mombase. Namera je da se počne sa gradnjom već 2027. godine, a planirano je da „atomska struja“ poteče deset godina kasnije.

Zašto atomska elektrana u Keniji?

Profesor Iraki sa Fakulteta Nairobi to smatra čistom besmislicom, tim pre što je Kenija i u svetskim razmerima na samom čelu po korišćenju alternativnih i održivih izvora energije.

„Iznenađujuće je da mi uopšte krećemo u atomske elektrane kad već imamo toliko energije“, kaže X.N. Iraki. Pogone za korišćenje energije sunca, vetra i geotermalne energije u Keniji obilaze i strani stručnjaci kako bi deo tamošnjeg iskustva preneli u svoje zemlje.

Na Svetskoj konferenciji o klimi 2022. godine Kenija je sklopila sporazum sa Nemačkom s ambicioznim ciljem da već do 2030. godine čitavu potražnju električne energije te zemlje pokrije održivim izvorima energije. Zašto onda još i atomska elektrana?

Profesor zato i taj plan o gradnji nuklearke smatra samo pitanjem prestiža, a i rok od deset godina smatra upitnim. U tom periodu se mnogo toga može dogoditi u politici te zemlje, a onda je tu i pitanje – ko će to platiti? Po tvrdnjama tamošnje agencije NuPEA, to će koštati oko 500 milijardi kenijskih šilinga (trenutno je to oko 3,16 milijardi evra), a i u Keniji je kod takvih dugogodišnjih projekata uvek ista priča – da traju mnogo duže i na kraju i koštaju neporedivo više od prvih proračuna.

Nova tehnologija u Ruandi

Pomenuti profesor smatra da je najverovatniji razlog to što tu tek svi žele da strpaju novac u džep, uključujući i proizvođače atomskih elektrana. Jer, na Zapadu još jedva ko želi nuklearku pred svojim prozorom, pa tako dolaze u Keniju i u istočnu Afriku.

Nuklearku želi i Ruanda, ali ona je tu ipak izuzetak. Dok je kod svih ostalih planova o atomskim elektranama reč o klasičnim reaktorima, kakvi jesu ili su bili u pogonu širom sveta, u Ruandi se otvara šansa za novu, kanadsko-nemačku kompaniju Dual Fluid Energy Inc. da izgradi nuklearku potpuno drugog tipa. Reč je o novoj tehnologiji gde je razvijeno posebno gorivo u tečenom stanju, a sredstvo za hlađenje je olovo.

Nadležna kancelarija u Ruandi veruje rečima inženjera da se tom tehnologijom stvara znatno manje atomskog otpada – a to je veliki problem o kome druge afričke zemlje sa atomskim ambicijama uopšte i ne govore. Među njima su i: Gana, Nigerija, Sudan, Zambija, Zimbabve… Dobro je nadati se da će u nekim od tih zemalja ipak sve ostati samo na pismima namere.

Zapravo jedina nuklearka na čitavom afričkom kontinentu je još uvek samo u Južnoafričkoj Republici. Tamo je još 1984. u Koebergu, u blizini Kapstadta, počeo s radom prvi od postojeća dva reaktora, ali i ta država intenzivno razmišlja o novim nuklearkama. Jer, najveći deo električne energije u toj državi dolazi iz termoelektrana na ugalj, a državna kompanija elektrosnabdevanja Eskom je u jadnom stanju i sa sadašnjim kapacitetima jedva možeda pokriva potrebe u Južnoafričkoj Republici.

Princess Mthombeni je južnoafrička aktivistkinja koja se godinama zalaže za gradnju nuklearki na tom kontinentu. Za nju je to i pitanje tehnološkog nivoa čitave Afrike: „Vreme je da kao afrički kontinent prestanemo da izmišljamo točak, nego da posegnemo za energetskim tehnologijama koje su se dokazale u razvijenim zemljama.“

Izvor: Deutsche Welle