Energetska sanacija stambenih zgrada, naplata grejanja po potrošnji i integracija toplotnih skladišta u sisteme daljinskog grejanja neki su od izazova koje je potrebno savladati kako bi se povećala niska energetska efikasnost u Srbiji, zaključili su učesnici Međunarodne stručne konferencije „Značaj energetske efikasnosti za smanjenje potrošnje električne energije“, koju je organizovao portal Energija Balkana u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

„Srbija je opredeljena da ide zelenim putem, potpisali smo Pariski sporazum o klimatskim promenama i Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Ministarstvo priprema strateška dokumenta, kao što je Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. To je dokument koji prvi put objedinjuje ciljeve u oblasti energetike i u oblasti klime i zajedno sa Strategijom razvoju energetike biće okvir za energetsku politiku naše zemlje. Neki od ključnih strateških ciljeva su povećanje udela OIE u proizvodnji električne energije za 45 odsto, značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40,4 odsto u 2030. u odnosu na 1990. godinu”, rekla je Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike otvarajući ovu konferenciju u Pres centru Udruženja novinara Srbije.

Prvi radovi na sanaciji u martu 2025. godine

Energetska sanacija stambenih zgrada priključenih na sisteme daljinskog grejanja važna je za prelazak na naplatu grejanja po potrošnji, što je zakonska obaveza u Srbiji. U projektu koji realizuje Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa EBRD, koji je poznat kao koncept Javni ESCO, prioritet će imati višeporodične stambene zgrade sa najvećom specifičnom potrošnjom u kojima će uštede biti najviše vidljive, objasnila je Vukadinović.

U toku su javni pozivi za izbor stambenih zajednica u 15 jedinica lokalne samouprave. Projekat je vredan oko 64,5 miliona evra. Od tog iznosa, 50 miliona evra zajam je EBRD-a, dok je oko 14,5 miliona evra grant. Vukadinović je dodala da bi trebalo da bude sanirano oko 500 stambenih zajednica i da se prvi radovi očekuju u martu 2025. godine. Projekat će omogućiti uštedu energije za više od 25 odsto i smanjenje emisije štetnih gasova za više od 20.000 tona godišnje.

Temperatura diktira potrošnju struje

O sezonskom uticaju na potrošnju električne energije govorio je Aleksandar Latinović, šef Službe za sistemske usluge EPS AD. Potrošnja kupaca koje snabdeva EPS, prema njegovim rečima, u prva dva meseca u godini iznosi oko 120 GWh, od proleća potrošnja sesmanjuje, da bi u letnjim mesecima dostigla stabilnih 80 GWh. Krajem leta potrošnja ponovo raste zbog upotrebe klima uređaja.

„Zašto je nama ova karakteristika bitna? Razlika u potrošnji između letnjeg i hladnijeg zimskog dana je skoro 50 odsto. Na osnovu te osetljivosti potrošnje mi planiramo naš rad i remonte elektrana”, objasnio je Latinović navodeći kao primer da je potrošnja električne energije temperaturno senzitivna 2. decembar (ove godine), kada je temperatua dostigla oko 20 stepeni, a potrošnja pala za 20 odsto.

Leti srednje opterećenje potrošnje elektične energije iznosi 3 GW, dok zimi dolazi do 5 GW.

U cilju povećanja energetske efikasnosti EPS na svojim objektima analizira postojeći nivo energetske efikasnosti, mogućnost ugradnje toplotnih pumpi i instalaciju solarnih panela, naveo je Latinović. Jedna nabavka je već kompletirana, a u toku je potpisivanje ugovora za postavljanje solarnih panela na Termoelektrani Nikola Tesla A, kao i izrada investiciono-tehničke dokumentacije za postavljanje solarnih elektrana na TENT B.

Velike mogućnosti spregnutih elektroenergetskog i sistema daljinskog grejanja

Latinović smatra da postoje velike mogućnosti za saradnju elektroenergetskog sektora i sektora daljinskog grejanja, posebno sa očekivanom integracijom varijabilnih obnovljivih izvora energije.

„Imali smo veliki broj aplikacija za priključenje objekata obnovljivih izvora energije na prenosni sistem, Elektromreža Srbije je uradila studiju koja je prepoznala da, ako se svi one priključe, neće biti dovoljno balansne rezerve. Zbog toga je priključenje varijabilnih OIE odloženo, a mogu da se priključe samo oni koji obezbede pomoćni sistem sekundarne regulacije”, rekao je Latinović.

Kao posledicu integracije varijabilnih OIE, imamo padove cene električne energije. Tako je na mađarskoj berzi HUPX u 2023. godini tokom 715 sati cena pala na ispod 50 evra po MWh.

„Da su naši sistemi kaplovani (spregnuti sistemi za daljinsko grejanje i za proizvodnju električne energije), da na primer u Beogradu postoji električni bojler snage 200 MW, kupovinom električne energije kada je cena ispod 50 evra po MWh, mogli bi da supstituišemo određene količine gasa. Mogli bi da stvorimo centralizovanu upravljivu potrošnju sa spregom sistema sa skladištima energije”, zaključio je Latinović.

Ako Srbija uvede 2 GW solara i 1,5 GW vetra, na proleće ćemo zajedno sa hidro imati 6 GW koji su neupravljivi. Najracionalnije rešenje je da se ta energija pretvori u toplotu. Imamo paradoks da je cena električne energije blizu nule a koristi se gas za grejanje. Ta energija može da se skladišti, to je usluga bilansiranja, i na taj način bi se smanjio i pad cene električne energije, smatra Latinović.

„Kada je u pitanju usluga balansiranja, sistemi daljinskog grejanja mogu da prime toplotne impulse iz elektroenergetskog sistema. Ovde možemo da imamo rezervu sekundarne regulacije od 1 GW i da oslobodimo uslov da onaj ko gradi varijabilne OIE mora da obezbedi pružanje pomoćne usluge sekundarne regulacije”, kazao je ovaj stručnjak EPS-a.

EPS motiviše energetsku efikasnost kupaca

Godišnja potrošnja električne energije kupaca koje snabdeva EPS u 2016. godini iznosila je 27 TWh a u 2022. godini 29,4 TWh. Jadranka Ristić, direktor Direkcije za javno snabdevanje EPS AD je objasnila da se smanjuje potrošnja domaćinstava, iako se broj kupaca povećava. Smanjuju se prosečne potrošnje i na mesečnom i na godišnjem nivou.

Na osnovu zaključka Vlade Srbije primenjen je popust za racionalnu potrošnju električne energije u periodu od oktobra 2022. do marta 2023. Pošto je ova mera dala odličan rezultat, u septembru 2023. donet je zaključak o novim popustima, koji se kreću od 20 do 40 odsto, ali i dodatnom popustu od pet odsto za kupce koji povećaju učešće niže tarife u odnosu na isti mesec prošle godine.

„EPS od oktobra 2023. do marta 2024. odobrava popuste domaćinstvima koja smanje potrošnju električne energije u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine, u kome je ostvarena veća potrošnja. Građani su prethodne zime uštedeli ukupno 595 GWh a 75 GWh u oktobru 2023, čime su uštedeli više od šest milijardi dinara”, rekla je Ristić.

Veliki uticaj na smanjenje potrošnje imali su i kupci-proizvođači sa kojima je EPS do sada zaključio 2.800 ugovora. Njihov ukupni instalisani kapacitet je 38 MW, a predali su u mrežu 13 GWh zelene energije.

„Primarni cilj trebalo bi da da bude smanjenje razlike u potrošnji tokom zimskim i letnjih meseci. A rešenje mogu biti toplotne pumpe”, zaključila je Jadranka Ristić.

U fokusu sanacija energetski najneefikasnijih zgrada

Bojan Bogdanović, specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade u EBRD navodi da je kaplovanje sektora daljinskog grejanja i elektroenergetskog sektora veoma bitno. Naveo je primer saradnje u projektu u kome učestvuje EBRD a ga finansira Evropska Unija. U pitanju je solarni termalni projekat u Novom Sadu, u kojem učestvuje i elektroprivreda Srbije.

„Projekat energetske sanacije u stambenim objektima EBRD sprovodi sa Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije. U toku su javni pozivi za stamene zajednice. Bitno je da ćemo sanirati 500 objekata i obezbediti 35 do 40 odsto uštede energije u ovim objektima. Na taj način ćemo omogućiti i da sistem daljinskog grejanja pređe na naplatu po potrošnji”, naveo je Bogdanović.

Glavni kriterijum za odabir zgrada koje će biti sanirane je specifična potrošnja. Ako bi se pre energetske sanacije ovih zgrada prešlo na naplatu daljinskog grejanja po potrošnji u Beogradu bi, po njegovim rečima, oko 15 odsto zgrada imalo ozbiljno povećanje računa ali i potrošnje električne energije. U tom kontekstu značajna je uloga energetskih ventila, delitelja.

Bogdanović je istakao da ovaj projekat ide pod ruku sa dekarbonizacijom sistema daljinskog grejanja. U Srbiji postoji 59 sistema daljinskog grejanja, od kojih samo 13 ima naplatu po potrošnji.

„Ako uspete da sanirate objekte koji su najneefikasniji, smanjićete potrošnju za oko 10 odsto”, rekao je Bogdanović poručujući da se može očekivati oko 350 MW uštedu samim prelaskom na naplatu po potrošni – bez ulaganja.

Građanima treba objasniti benefite energetske sanacije zgrada

Dušan Rakić, gradski sekretar za energetiku grada Beograda, rekao je da se energija sve više pominje, jer shvatamo da energija košta i da treba da razgovaramo o racionalnoj potrošnji energije.

„Javni ESCO projekat ima za cilj efikasnije korišćenje energije. Zato je neophodno da se počne sa sređivanjem zgrada. Beograd je, kao jedinica lokalne samouprave, tu da sprovodi projekat. Imamo malo vremena za realizaciju i za animiranje stanara, a nemamo budžet za PR. Potrebno je građanima objasniti o čemu se radi, kako bi uspeli da prikupe potpise i učestvuju u projektu. U tom procesu imamo podršku Udruženja profesionalnih upravnika. Upravnici su posvećeni, agilni i značajan su partner u realizaciji projekta”, naveo je Rakić.

Kao potencijalno veliki problem Rakić ističe i to da je identifikovano da postoje zaštićene gradske fasade – kao arhitektonska autorska dela. To je posebno uočeno na Novom Beogradu, zbog čega ne može da se radi energetska sanacije fasada.

„Videćemo kako možemo da prevaziđemo ovaj problem. Građani sada zbog zaštite betonskih solitera žive u zgradama koje rasipaju ogromne količine energije. Grad će pokrenuti akciju, kako bi videli šta može da se uradi, da se tim građanima izađe u  susret. Jer, cena energije neće padati i to je značajna Stavka u ovom projektu. Pojednostavili smo proceduru maksimalno, da što više zgrada krene u energetsku sanaciju”, rekao je Rakić podsetivši da je javni ESCO u završnoj fazi prijavljivanja i pozvao građane da što pre kontaktiraju Sekretarijat za energetike Beograda.

U BiH od 1. januara 2025. naplata po utrošku

Melvedin Bećirović iz Toplana Sarajevo rekao je da ove toplane imaju 140 postrojenja ukupne snage 500 MW i 53.000 korisnika sistema. Od toga, samo kod 6.800 korisnika se radi obračun po merenju.

„To su mahom novi objekti, koji nemaju priliku da odluče da li će ići na paušalnu naplatu”, rekao je Bećirović.

Prema njegovom mišljenju, postoji kompleksan regulatorni okvir pod kojim se obavlja ova energetska delatnost u BiH. Od 1. januara 2025. trebali bi preći na obračun po merenje za sve korisnike sa paušalnim obračunom.

„Dodatni problem je manjak broja realizovanih projekata energetske efikasnosti. Malo objekata je utopljeno, a prilikom utopljavanja ne konsultuju se toplane. Radili smo projekcije kako bi izgledao taj obračun na bazi merila koje imamo i utvrdili smo da bi u oktobru i novembru korisnici ostvarili znatne uštede”, kazao je Bećirović.

Energetska sanacija nije trošak već investicija

„Udruženje profesionalnih upravnika je napravilo analizu podataka koje su prikupile kolege. Možemo da zaključimo da postoji povećana želja stanara da se uključe u energetsku sanaciju. Ali, problem je što nisu dovoljno informisani”, rekao je Bojan Nikolić predsednik Udruženje profesionalnih upravnika Beograda.

Stanare najviše zanima kolika će biti ušteda i u kom roku će da im se isplati to ulaganje. Nikolić ističe da treba da se promeni društvena svest, jer će se na tan način smanjiti korišćenje resursa, a stanari će imati lične benefite – skočiće cena nekretnine.

„Trebalo bi napraviti brošure, reklamni i video materijal .Postoje neke interesne grupe, kao što su zajmodavci, koji ne vide svoje interes da povećaju energetsku efikasnost. Neophodno je da se utiče na njih” rekao je Nikolić.

Ovaj upravnik ističe da se ne sme zanemariti ni socijalni problem, jer neke grupe nemaju novca za ova ulaganja. Predložio je da se pored kućnih bojeva na zgradama stave oznake energetske efikasnosti, što bi uticalo na promenu svest.

„To nije trošak već investicija, koja će se isplatiti posle određenog vremena”, zaključio je.

Potrošači ne znaju koliko su subvencionisani

Tokom diskusije Bogdanović je rekao da građani nemaju pojma koliko troše, a koliko plaćaju. Zato je istakao da bi trebalo korisnicima Sistema daljinskog grejanja poslati račun na kome je pored stavke koliki ko treba da plati bilo navedeno koliko ko troši – koliko bi trebalo da plate.

„Ljudi treba da budu svesni da su ozbiljno subvencionisani”, istakao je.

Bogdanović se, takođe, osvrnuo na negativne cene električne energije, koje su zabeležene u Evropi, što je prema njegovom mišljenju ozbiljan šok i anomalija. Uvezivanjem toplotnih skladišta i sistema grejanja bi se, po njegovom mišljenju, ostvarila velika korist a smanjila situacije kada je cena električne energije negativna.

Antonela Solujić iz Privredne komore Srbije rekla je da se o projektu sanacije zgrada nedovoljno govori.

„Važno je da ovaj projekat dobije veću pažnju, jer je i u Evropi i kod nas najveći problem unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama. Ovde je značajna uloga upravnika zgrada”, zaključila je, navodeći da je i sama u zgradi gde živi objašnjavala komšijama prednosti energetske sanacije zgrada i dalekosežnih benefita koje se tako postižu.