Priča o naknadama za Bilećko jezero, koje Crna Gora nikako da naplati, opet se našla na agendi crnogorske vlade. Jasne poruke poslate su sa nedavnog suserta tri ministra u Beogradu.
Nema odustajanja
„Ne smemo odustajati od nečega što nam brojne deklaracije, brojna pravila i međunarodne konvencije dozvoljavaju i ja očekujem ponudu kolega iz Republike Srpske”, rekao je tada ministar energetike i rudarstva Saša Mujović.
Tako je još jednom pružena ruka komšijama da se dogovorom stavi tačka na ovo višedecenijsko pitanje. Nedavno je o tome sa predsednikom skupštine, Andrijom Mandićem pričao i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, a početkom godine i čelnici dve elektorprivrede. Da li smo nakon svega i zaista na pragu dogovora.
„Postoji jedna dobra volja predstavnika Elektroprivrede Republike Srpske, da to nije sporno. To su izvori prihoda, kako državnog budžeta, onda i jednim velikim delom, bar kako to naš zakon tretira, 70 odsto tog dela pripada lokalnoj samoupravi čije je zemljište potopljeno”, ističe za TVCG Miro Vračar, pomoćnik finansijskog direktora EPCG.
Od 1992. nema naknada
Do 1992. godine Crna Gora uredno je dobijala naknade za potopljeno zemljište, ali od tada do danas ni centa. Tako izgleda da smo više od 30 godina prosipali vodu od koje su koristi imale naše komšije i ubirale ogromni profit, jer se procjenjuje da čak oko 40 odsto voda u jezero dolazi iz Crne Gore. Za sve to vreme, naše vlasti su pokušavale jalovim pretnjama međunaradonim tužbama da dobiju svoj deo kolača, ali bez konkretne inicijative.
Za ekonomskog analitičara Dejana Mijovića međunarodna tužba je jedini logičan potez, jer ako i dalje budemo čekali da nas se komšije sete ništa se neće desiti, tim pre što je pitanje Bilećkog jezera politički zaoštrava odnose na relaciji Republika Srpska-Federacija BiH.
Gubimo milione
„Oni već 30 godina naplaćuju našu vodu svojim potrošačima, a mi gubimo milione evra zbog toga. Prema tome, vreme je da kažemo dosta je. I glupo bi bilo da uopšte pravimo nekakve komisije za arbitražu, jer oni ne žele nikakav dogovor na toj bazi u kojoj bi država BiH bila pregovarač”, poručio je Mijović.
U Elektroprivredi međutim igraju na još jednu kartu. Ideja je da dve elektroprivrede formiraju zajedničko preduzeće koje bi se, između ostalog, bavilo i ovim pitanjem.
„To je izraz dobre volje radi nastojanja jednog dogovornog prevazilaženja problema koji nas tišti oko Bilećkog jezera i eventualno oko realizacije projekta HE Boka”, ističe Vračar.
Višenamenska akomulacija
„Bilećko jezero je višenamenska akumulacija i njene se vode ne koriste samo u energetske svrhe, već i za industriju, snabdevanje stanovništa, poljoprivredu. Ako je cilj tog dogovaranja da se rade neki zajednički projekti, zašto da ne, ali to ne može da reši naš veliki problem budućeg korišćenja voda u ovom višenamenskom sistemu”, poručuje Mijović.
Takođe, Mijović zaključuje da evropske direktive obavezuju ministarstvo poljoprivrede koje gazduje vodama na teritoriji Crne Gore da se uključi u čitavu priču, jer oko 18 odsto jezera zauzima prostor opštine Nikšić.
Izvor: Vijesti.me
