Vlada Srbije je usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije (INEKP) za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine.
INEKP je ključni strateški dokument, kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Politike i mere za ostvarivanje ciljeva INEKP grupisane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, koja obuhvata emisije gasova s efektom staklene bašte (GHG) i obnovljive izvore energije (OIE), energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.
„Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, otpočinje nova etapa u razvoju energetskog sektora Srbije, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine”, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović povodom usvajanja ovog dokumenta.
INEKP –om je definisano da će do 2030. godine 45 odsto električne energije biti proizvedeno iz OIE.
„Usvajanjem Integrisanog plana Srbija dobija strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu mapu puta Srbije u energetskoj tranziciji. Taj plan je prilagođen karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativu da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu da računaju na sigurno snabdevanje. Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030, što znači da će se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbeđivati iz čistih izvora“, rekla je ministarka.
Ambiciozan ali ostvariv plan za energetsku tranziciju
Mere predviđene ovim planom uključuju, između ostalog, intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, veće korišćenje OIE za grejanje i hlađenje i postepenu elektrifikacija saobraćaja. Primena mera iz INEKP, prema rečima ministarke, treba da omogući ostvarenje glavnog cilja u borbi protiv klimatskih promena, a to je smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu.
„Donošenjem ambicioznog ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju, Srbija je pokazala spremnost da s jedne strane radi na povećanju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti, a sa druge na ispunjenju svojih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende. Ovo je važan strateški dokument za usaglašavanje sa zahtevima Evropske unije i uključuje cilj spajanja tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU. Srbija deli viziju Evrope u oblasti energetike, ostvarujući je u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo“, navela je Đedović Handanović.
Ministarka navodi da ciljevi obuhvaćeni INEKP-om obuhvataju realizaciju projekata kako javnog tako i privatnog sektora.
„Energetska tranzicija je pitanje kako za državu, tako i za privrednike, čitav privatni sektor i svakog pojedinca. Računamo na privatne investicije i na povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, koje država svakako subvencioniše”, rekla je Đedović Handanović.
