Iznoseći lične prioritete u govoru uoči svog reizbora u Evropskom parlamentu 18. jula, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će predstaviti Čist industrijski dogovor u prvih 100 dana svog novog mandata – signalizirajući takozvani plan vodećeg tržišta za čiste materijale, koji bi mogao da zahteva od javnih vlasti i sektora koji koriste čelik da kupuju čelik u skladu sa klimatskim ciljevima.

Dok su napori EU i nacionalnih zemalja do sada bili usredsređeni na subvencionisanje klimatski prihvatljivih proizvodnih metoda, kao što su zeleni čelik na bazi vodonika ili električne energije, i na povećanje cena ugljenika kroz EU sistem trgovanja emisijama (ETS), vodeća tržišta bi favorizovala promenu kreatora politike kroz fokusiranje na stvaranje tražnje za zelenim proizvodima.

Rešenje za proizvodne troškove

„Jasno je da je korišćenje vodonika ili obnovljive električne energije skuplje od korišćenja koksnog uglja u procesu proizvodnje čelika“, rekao je Aksel Egert, generalni direktor Evropskog udruženja proizvođača čelika Eurofer.

„U normalnim tržišnim uslovima ne biste mogli da pokrijete te troškove. To znači da nećemo naći klijente koji masovno kupuju ovaj zeleni čelik, dodao je Egert.

U pismu poslatom Fon der Lajen nekoliko dana pre njenog govora, od 12. jula, lobistička grupa je upozorila da su „industriji u tranziciji potrebne mere na strani potražnje za čistim proizvodima“.

Podrška zelenim proizvodima

Eurofer je takođe pozvao kreatore politike EU da uvedu zelena vodeća tržišta kao ključno sredstvo „sve dok se ne uspostave proizvodi pogodni za klimu“ i da bi Komisija i zemlje EU trebalo da počnu da podržavaju zelene proizvode Proizvedeno u EU, putem javnih nabavki, u skladu sa jasnim i čvrstim standardima.”

Stvaranje zelenih vodećih tržišta moglo bi da otpočne sa zahtevom da javne nabavke u građevinskom sektoru „moraju da budu za zeleni čelik, ili da moraju da imaju ograničenje u emisiji za proizvode“, rekao je Egert.

Taj sektor je činio 35 odsto potražnje čelika u EU u 2020. godini, a zatim 18 odsto za automobilski sektor, prema podacima Eurofera.

Jeftinije od subvencija

Plan zelenih vodećih tržišta je već podržalo nekoliko nemačkih političara sa različitih strana političkog spektra, uključujući ministra ekonomije Roberta Habeka (Zeleni) i poslanike iz grupe EPP desnog centra. Podržavaju ga i sindikati i ekolozi.

Podržavanje vodećih tržišta od strane Von der Lajen šalje prave signale, rekao je portparol nemačkog ministarstva ekonomije.

Mnogi ekonomisti takođe podržavaju tu ideju, videći je kao bolju alternativu subvencijama koje se isplaćuju direktno proizvođačima čelika.

Sigurnost za proizvođače

Iako bi takvo rešenje podrazumevalo dodatne troškove za korisnike čelika, to bi proizvođačima čelika dalo sigurnost da će se potražnja za zelenim čelikom povećati, što bi im omogućilo da investiraju milijarde evra u nove proizvodne pogone.

Prema Egertu, cena proizvodnje zelenog čelika je oko 300 evra po toni veća od cene konvencionalnog čelika, koji se prodaje za između 600 i 800 evra po toni.

U poređenju sa subvencijama koje se isplaćuju pojedinačnim proizvođačima čelika, zelena tržišta bi bila „rešenje više zasnovano na tržištu“, rekao je Klaus Šmit, profesor ekonomije na Univerzitetu u Minhenu i glavni autor izveštaja Naučnog savetodavnog odbora nemačkog ministarstva privrede za 2023.godinu , koji preporučuje davanje prioriteta zelenim vodećim tržištima u odnosu na šeme subvencija.

Tržišni principi i za druge proizvode

Međutim, „to neće u potpunosti funkcionisati bez podsticaja vlade“, dodao je Šmit, napominjući da država može ili sama da kupi zeleni čelik – kao deo svojih javnih nabavki – ili da natera korisnike čelika, poput građevinske ili automobilske industrije, da kupuju određeni minimalni udeo.

„Ono što je dugoročno veoma važno jeste da se razvije privatno tržište kako bi pojedinci ili kompanije bili spremni da plate nešto višu cenu, jer žele da postanu klimatski neutralni. Dok je čelik primarni primer gde bi se mogla stvoriti vodeća tržišta, ovaj princip bi funkcionisao i za druge proizvode, kao što su cement, amonijak ili druge hemikalije, rekao je Šmit.

Potencijal javnih nabavki

Javne vlasti širom EU troše dva triliona evra svake godine na kupovinu dobara i usluga, većinom na infrastrukturu kao što su putevi i zgrade. Ovaj ogromni rashod čini 14% BDP-a EU.

Ipak, kada je u pitanju izbor izvođača, većina javnih vlasti i dalje svoje odluke zasniva isključivo na ceni, rekao je Egert.

„Nekako je apsurdno da se sve zemlje članice slažu sa klimatskim ciljevima – 55% do 2030. godine, a sada govorimo i o 90% do 2040.“, ali kada su u pitanju javne nabavke, mi uzimamo najjeftinije i možemo dobiti i najprljavije”, dodao je ovaj sagovornik.

(Ne)dati prednost proizvodima EU

Na temu javnih nabavki, fon der Lajen je u smernicama za svoj drugi mandat na čelu Evropske komisije napomenula da je „ potrebno prednost dati evropskim proizvodima“.

Ali Šmit veruje da je favorizovanje evropskog čelika u odnosu na uvoz pogrešan pristup.

„Izuzetno je važno da imamo međunarodnu konkurenciju i da se ova tehnologija primenjuje širom sveta.Ovo će pomoći da se smanje troškovi. Iako priznajem da bi pomoć domaćoj industriji bila motivišući faktor iza političkog pritiska na vodeća tržišta, iz čisto ekonomske perspektive, rekao bih da je to pogrešna motivacija“, objasnio je Šmit.

Izvor: Euractiv