Da bi se izbegle nestašice i prema direktivama EU, podzemni rezervoari za gas u svim evropskim zemljama već su od kraja septembra popunjeni sa više od 90%. Tužni izuzetak je Grčka, koja nema nijedan podzemni rezervoar zahvaljujući nemaru vlada u poslednjih 25 godina.

Zbog toga je obavezna da drži količine u bugarskim podzemnim rezervoarima u Čirenu – dok je većina zemalja obezbedila dugoročne ugovore za isporuke gasa kroz cevovode iz Norveške i Azerbejdžana (koji postepeno zauzimaju mesto Rusije, ali sa mnogo manjim kapacitetom). Pored toga, i da bi popunile prazninu, mnoge evropske zemlje su zaključile dugoročne ugovore sa proizvođačima LNG, uglavnom sa Katarom i SAD.

Nestabilno energetsko tržište

Ali, među analitičarima i pregovaračima ugovora o gasu postoji zabrinutost zbog toga šta zima nosi za kontinent. Možda ovaj put neće biti tako lako kao u prethodne dve godine. Kako ističu, evropsko tržište gasa mnogo više zavisi od nestabilnog međunarodnog energetskog tržišta, na kojem se problemi mogu pojaviti u bilo kom trenutku. Pored toga, Evropa će morati da se takmiči sa Azijom, kako bi osigurala zalihe tečnog prirodnog gasa (LNG) i na taj način platila više cene da bi realizovala kupovinu. Ove zabrinutosti su već diskontovane na evropskom tržištu, gde je cena mesečnog ugovora na holandskom TTF-u, evropskom reperu, od početka oktobra varirala između 40 i 44 evra po megavat satu, što je znatno više nego u istom periodu prošle godine.

Situacija na evropskom tržištu gasa će se pogoršati od početka 2025. godine, jer ugovor o transportu ruskog gasa kroz Ukrajinu ističe krajem godine. Tako će nestati jedan od dva kanala kojim se još uvek snabdeva Evropa ruskim gasom. Drugi gasovod, koji ostaje aktivan, je Turski tok, koji će od sada biti dodatno ojačan transportom većih količina do evropskih destinacija (ima godišnji transportni kapacitet od 31,5 bcma) iz kojih prosleđuje skoro polovinu količine u zemlje jugoistočne Evrope. Tipično, Grčka, gde ruski gas pokriva skoro 65% potreba, uvozi oko 4,0 bcma preko Turske. Ukidanje ukrajinskog gasovoda Gasproma povećaće pritisak na Tursku da poveća kapacitet evropskog kraka – Turski tok.

Loše prognoze za LNG

S obzirom na gore navedenu tešku situaciju na liniji snabdevanja, LNG se pojavljuje kao kritično gorivo za snabdevanje energijom u Evropi u narednim mesecima. Situacija se dodatno pogoršava zbog niza tehničkih problema kod proizvođača, uglavnom u SAD-u i Australiji. Ponuda LNG-a će se povećati samo za 2,5 miliona tona u 2024. godini na globalnom tržištu sa godišnjom proizvodnjom od 474 MPTA i nešto više u 2025. godini. Ciljevi investitora i kompanija da povećaju 192 MPTA do 2028. godine, kako bi se zadovoljila povećana potražnja.

S obzirom na gore navedena kretanja u sektoru proizvodnje LNG-a, mnogi tržišni igrači očekuju značajno povećanje cena LNG-a u narednim mesecima, što se pretvara u skuplji gas za Evropu. Matematički, to će dovesti do viših cena električne energije. Tako, kako se vremenski uslovi budu pogoršavali u Evropi, konkurencija sa Azijom će se intenzivirati i evropske energetske kompanije će biti primorane da plaćaju premije kako bi obezbedile dovoljne količine, posebno jer će snabdevanje ruskim gasom, putem cevovoda, biti ograničeno.

Trend smanjenja proizvodnje

Kao što su nam rekli iskusni rukovodioci evropskih gasnih kompanija, situacija sa snabdevanjem u Evropi će se pogoršati u narednim godinama, jer će proizvodnja na evropskom nivou nastaviti da se smanjuje, Rusija, koja je pronašla alternativna tržišta, dodatno će smanjiti svoj izvoz (koji će sada biti usmeren samo preko LNG-a), dok će se LNG zbog povećane globalne potražnje kretati po visokim cenama.

Zato je jedina realna perspektiva smanjenja cena gasa u Evropi obezbeđivanje snabdevanja iz domaće proizvodnje. Ali, kao što su gore navedeni rukovodioci primetili, sa EU zarobljenom u narativu o zelenoj tranziciji i kvazi-zabrani u istraživanju i proizvodnji domaćeg gasa, Evropa je osuđena na visoke cene energije i posledično smanjenu konkurentnost u odnosu na SAD i Aziju.

Izvor: Energia