Malo je prirodnih resursa u Argentini od kojih se toliko očekuje, kao što je vodonik. Ovaj resurs ima ogroman potencijal za energetsku budućnost zemlje i sveta. Dok je vodonik najmanji molekul u univerzumu, on ima najveći potencijal kao čisto, obnovljivo gorivo. Mogao bi da pomogne i da krenemo ka globalnoj energetskoj tranziciji koja nam omogućava održiviju planetu.

Vodonik u Argentini i svetu je veoma svestran energetski vektor, čija se velika prednost ogleda u tome što ne proizvodi zagađenje. Čak i kada se koristi za sagorevanje, jedina stvar koju oslobađa jeste toplota i voda. Zbog toga se pojavljuje kao savršeno rešenje za zamenu fosilnih goriva u bliskoj budućnosti.

Pravac za dekarbonizaciju

Istina je da sa vodonikom možete proizvesti električnu, toplotnu i mehaničku energiju sa velikom efikasnošću i bez visokih troškova zagađivanja životne sredine i nastavka pogoršavanja situacije globalnog zagrevanja.

I važno je napomenuti da – ukoliko vodonik ne bi postojao ili ga ne bismo mogli koristiti za proizvodnju energije, imali bismo problema. Naime, u tom slučaju bi zaista bilo složeno postići dekarbonizaciju u većini sektora.

Da li bi trebalo da budemo zahvalni na tome što možemo da računamo na vodonik? Naravno, ali ne bi trebalo da slavimo tako brzo. Pošto je jedna stvar znati da to možemo iskoristiti u velikoj meri, a druga da to možemo i da učinimo. Zato što ne možemo samo uzeti vodonik i koristiti ga kao gorivo.

Izazovna proizvodnja

Proizvodnja je veliki izazov. Odnosno, proizvodnja bez kontaminacije u procesu. Zato što nema mnogo smisla da se proizvede gorivo koje ne zagađuje, koristeći izvore energije koji zagađuju. Pored toga, vodonik je zapaljiv i veoma isparljiv, tako da je takođe sklon izazivanju opasnih nesreća.

Dakle, vodonik u Argentini i u svim zemljama koje ga proizvode, predstavljen je kao budućnost. Ima potencijal da redefiniše, reaktivira i transformiše čitave ekonomije; stvaranje radnih mesta, promovisanje ekonomskog razvoja i stvaranje novog industrijskog tkiva. I, da poveća nacionalnu energetske sigurnosti.

Međutim, još uvek postoji mnogo privatnih i državnih investicija koje treba da budu potrebne za razvoj efikasnijih tehnologija. I ne samo za njegovu proizvodnju, već i za njegovu implementaciju.

Vodonik postoji u Argentini, širom sveta i to je najčešći element u univerzumu. Problem sa vodonikom nije da li postoji, jer je uvek prisutan u velikim količinama; već kako ga iskoristiti. U tome leži trenutna dilema.

Koliko vodonika ima u Argentini?

Trenutno, količina vodonika u Argentini, u smislu proizvodnje, iznosi 0,4 miliona tona godišnje. Ovo nije beznačajna količina, u poređenju sa većinom zemalja koje još uvek ne proizvode vodonik.

Pored toga, u toku su projekti i veliki budući planovi za vodonik u Argentini. Prema ovim planovima, očekuje se da će do 2050. godine zemlja povećati proizvodnju najmanje 12 puta, dostižući pet miliona tona godišnje.

Prilično ambiciozan cilj, jer će za napajanje elektrolizatora biti potrebna ogromna količina obnovljive i čiste energije.

Proizvodnja sivog vodonika

Trenutno se u Argentini proizvodi samo sivi vodonik, za koji se koristi prirodni gas i ne postoje sistemi za prikupljanje CO2, tako da se stvara značajno zagađenje koje je zarobljeno u atmosferi.

Ako Argentina želi da postane zemlja koja proizvodi vodonik, a istovremeno nastavlja zelenu agendu, moraće da napravi velika ulaganja.

Proizvodnja vodonika obično izaziva zagađenje u većini procesa koji trenutno postoje. A prema gorivima koja se koriste za proizvodnju energije i nivou emitovanog zagađenja, određuje se boja.

Ključna uloga plavog vodonika

Plavi vodonik u Argentini predstavljen je kao jedna od najodrživijih i najčvršćih alternativa. To bi moglo biti ključno za složen proces energetske tranzicije u zemlji.

Plavi vodonik se proizvodi korišćenjem prirodnog gasa kao izvora energije za primenu elektrolize koja odvaja vodonik od vode. Proces je poznat kao reformiranje, jer proizvodi vodonik s jedne strane – i ugljen-dioksid. Međutim, CO2 je zarobljen kako bi se izbeglo zagađenje. Ili, barem, važan deo za smanjenje negativnog uticaja.

To je odgovoran način za proizvodnju vodonika bez uticaja na životnu sredinu u većoj meri. Kažemo bez toliko uticaja, jer, iako se tehnologije primenjuju za hvatanje CO2, one imaju maksimalnu efikasnost između 60 i 65%. Dakle, još uvek postoji značajan stepen kontaminacije.

Vodonik u Argentini u plavoj boji je održiv. Pošto zemlja ima tehničku ekspertizu i odgovarajuću infrastrukturu za proizvodnju i distribuciju.

Zahtevna ulaganja u zeleni vodonik

Vodonik u Argentini, klasifikovan kao zelen, i dalje zahteva mnogo ulaganja da bi se proizveo u velikim razmerama.

Vodonik se smatra zelenim ukoliko ne proizvodi zagađenje vazduha ili proizvodi ostatke koji utiču na životnu sredinu; odnosno kada se za njegovu proizvodnju koriste obnovljivi izvori enegije koji ne zagađuju. Drugim rečima, mogla bi da se koristi energija iz solarnih, vetroelektrana ili geotermalnih instalacija.

Zeleni vodonik u Argentini predstavljen je kao jedno od velikih obećanja za dobijanje čistog i obnovljivog goriva. Međutim, još uvek postoji ogroman izazov da se instalira kapacitet za proizvodnju dovoljno čiste energije iz izvora kao što su solarna, vetar i geotermalna.

Kako da se maksimalno iskoristi vodonik u Argentini?

Da bismo ilustrovali šta je potrebno da bi se postigla projektovana proizvodnja vodonika u Argentini, oko pet miliona tona do 2050. godine, da pogledamo brojke.

Znamo da se vodonik dobija kao proizvod elektrolize vode i idealno bi bilo da energija za napajanje ovog procesa bude čista, obnovljiva. Imajući to u vidu, bilo bi potrebno 30GW elektrolizatora i oko 55GW kapaciteta snage.

Ako se oslanjamo na mogućnosti trenutnih tehnologija, to bi značilo da bismo morali da instaliramo oko 6.000-8.000 vetrogeneratora. A oni bi zauzimali površinu od oko 11.000 kvadratnih kilometara. To bi bilo ekvivalentno 55 puta većoj veličini autonomnog grada Buenos Airesa; ili polovina površine provincija kao što su Ognjena zemlja ili Tucuman.

Vodonik u Argentini postaje prava alternativa za budućnost. Vlada i privatni sektor to shvataju sve ozbiljnije, kreiraju projekte i izdvajaju novac za ulaganje u razvoj proizvodnih pogona i novih tehnologija. Šta budućnost nosi? Saznaćemo uskoro.

Izvor: Eldiario24