Što se to valja iza brda ovih ekstremnih vrelih letnih dana – da li je na pomolu energetski posao veka koji bi izmenio gasnu kartu Evrope, a Tursku napravio najznačajnijim distributerskim gasnim centrom sveta i raskršćem svetskih gasova? Da li je li Turska ta koja će, iako nema svoj gas, držati ruku na ventilu za snabdevanje Evrope?
Kako piše The Times of Israel, do kraja jula bi trebalo da se u Ankari sastanu turski predsednik Redžep Erdogan i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, i to ne samo da izglade već godinama narušene odnose dveju zemalja, nego da postignu spektakularni sporazum o izvozu izraelskog gasa u Evropu preko Turske.
Centralni distributer gasa
Ankara predlaže da se gas iz izraelskog nalazišta Leviathan, nedaleko od libanske obale, oko 135 kilometara od Haife, pomorskim gasovodom spoji na Tursku. Osim toga, Izrael bi dodatno obnovio istraživanja nedaleko od pojasa Gaze, a u to bi bila – navodno – uključena i palestinska samouprava. Time bi Turska postala centralni distributer gasa za Evropu, uloga koju je sebi bila namenila Nemačka putem megagasovoda Severni tok 1 i 2 koji su sada izvan funkcije zbog ruske invazije na Ukrajinu. Naime, preko Turske se već ionako distribuira ruski, azerbajdžanski i iranski gas, a ako se u to uključi i Izrael, Turska će imati tapiju na snabdevanje gasom Evrope, pa će iz igre izbaciti Kipar i Grčku – zemlje koje su nameravale da budu glavni distributeri izraelskog gasa. I Italija je htela da se svojim krakom uključi u projekat.
Međutim, njihovom Istočno-sredozemnom gasovodu (EastMed pipeline), vrednom oko devet milijardi dolara, preti propast, odnosno najverojatnije se neće realizovati. Grčki list Hellas Post navodi da bi poništenje EastMeda i sporazum Izraela i Turske doveli do jačanja uloge Ankare u gasnom biznisu, ali i eliminisanje Grčke iz energetskih igara. Zato se na meti opozicije već našao novi – stari premijer Kirjakos Micotakis koga optužuju za propast tog projekta. Taj projekt su podržali i Evropska komisija i SAD, pogotovo nakon ruske invazije na Ukrajinu kada je Brisel odlučio da se pozabavi zavisnošću od ruskog gasa.
Prestrojavanja
Tursko-izraelski projekt dodatno bi smanjio zavisnost od ruskog gasa, iako se pretpostavlja da bi Vladimir Putin, koji u avgustu stiže u Ankaru, kako navodi ruski ekonomski dnevni list RBK, mogao da ponudi da se viškovi koji bi trebalo da idu preko Severnog toka 2, šalju u Evropu preko Turske. Istovremeno je SAD još početkom 2022. godine napustio projekt EastMed, a Ankara se ionako protivila njegovoj gradnji, optužujući Grčku i SAD da su je namerno isključili iz projekta. Vašington želi sada da popravi odnose s Erdoganom, pogotovo zbog njegovih veza s Putinom nakon početka rata protiv Ukrajine, pa Times of Israel navodi da je Bela kuća podržala taj turski plan sa Izraelom.
Obnova diplomatskih odnosa
Ankara je pustila probni balon još pre dve godine kada je premijer Izraela bio Naftali Bennet, uveravajući Tel Aviv da je to najisplativija ruta za njihov gas. Rat u Ukrajini i odluka EU da ne želi više ruski gas, obnovili su te predloge koji su, čini se, sada došli u završnu fazu. Podsetimo da su Turska i Izrael poslednjih desetak godina u napetim odnosima, nakon što su Turci želeli da probiju pomorsku blokadu pojasa Gaze 2010. kada je došlo i do sukoba turskih volontera s izraelskom vojskom, u kome je bilo više ubijenih i ranjenih. Predsednik Erdogan je nakon toga optužio Izrael da je teroristička država i odnosi su potpuno zahladili. Međutim, u avgustu 2022. godine obe zemlje su objavile obnovu punih diplomatskih odnosa.
Međutim, rusko-ukrajinski rat naterao je obe zemlje na pragmatičan pristup, pa je u poslednje vreme došlo do otopljavanja odnosa. Recimo, u Ankari je nedavno bio izraelski predsednik Isak Hercog (što predstavlja prvi takav susret na najvišem nivou od 2008. godine), a jasno je da je Netjanahu bio jedan od prvih stranih državnika koji je nazvao Erdogana nakon njegove pobede na majskim predsedničkim izborima. Doduše, prokremaljski poslovni ruski portal Eurasia Daily tvrdi da je Putin Erdoganu predložio da Turska postane najvažniji gasni distributerski centar, ali teško je verovati da bi Moskva podržala ovaj sporazum koji bi dodatno suzio njenu prisutnost na gasnom tržištu Evrope.
Izvor: Jutarnji list
