U EU će od naredne godine važiti dodatna naknada za rad termoelektrana, što će poskupeti struju iz tog izvora. Crna Gora pokušava da tu obavezu odloži do 2030. godine

Hidroelektrana Komarnica trebalo bi da bude završena 2032. godine, a Kruševo 2033. godine, kako bi Termoelektrana Pljevlja mogla postepeno da smanjuje proizvodnju i u potpunosti prekine rad najkasnije do 2041. godine. U Evropskoj uniji od naredne godine elektrane na ugalj će plaćati posebnu naknadu, a Vlada će za Crnu Goru pokušati da tu obavezu odloži do 2030. godine. Uvođenje ove naknade značilo bi znatno veću cenu električne energije iz termoelektrana. U nove hidro, vetro i solarne elektrane državna EPCG i privatni investitori do 2035. godine uložiće dve i po milijarde evra.

To se, između ostalog, navodi u Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji je Ministarstvo energetike i rudarstva stavilo na javnu raspravu do 6. avgusta.

Postepeni izlazak TE, gašenje 2041.

„TE Pljevlja ima najveći uticaj na stabilnu proizvodnju električne energije i pristupačnost električne energije u Crnoj Gori. Osim toga, direktno i indirektno utiče na više od 3.000 radnih mesta i glavni je pokretač ekonomije u severnom delu zemlje. Očekuje se da će ovo postrojenje biti u funkciji do 2040. godine, ali uz određeno smanjenje radnih sati tokom godine, što je neophodno za postizanje nacionalnih ciljeva“, navedeno je u planu.

Usled stupanja na snagu raznih mehanizama koji se odnose na plaćanja naknade zbog emitovanja gasova (CBAM u EU od 2026), koji značajno ograničavaju korišćenje uglja, planiran je postepeni izlazak iz pogona TE Pljevlja, a kao godina potpunog prekida rada navedena je 2041. godina.

TE Pljevlja trenutno čini 40 odsto proizvedene električne energije, a cilj je da se do 2030. godine, izgradnjom novih izvora obnovljive energije, taj procenat smanji na 27,5 odsto.

Vlada očekuje da će Evropska energetska zajednica dozvoliti rad TE Pljevlja do 2040. godine, jer će krajem ove godine biti završena njena ekološka sanacija vredna 75 miliona evra, koja će delimično smanjiti emitovanje štetnih gasova.

Do 2035. investicije od 2,7 milijardi

U naredne dve godine treba da bude završeno najmanje pet velikih projekata državne Elektroprivrede, odnosno do kraja 2027. godine u funkciji bi, osim agregata Perućice, trebalo da budu i mala hidroelektrana Otilovići, vetroelektrana Gvozde i dve velike solarne elektrane Slano i Krupac. Ovi projekti ukupno će koštati 181 milion evra.

U periodu do 2035. godine, planirane investicije u nove velike hidroelektrane Komarnica i Kruševo, ali i niz velikih vetro i solarnih elektrana, iznosiće dve i po milijarde evra.

U planu se navodi da je, zbog stabilnosti sistema, potreban miks različitih izvora električne energije, odnosno da su velike hidroelektrane kao stabilni izvori osnova da bi mogle postojati vetro i solarne elektrane kao nestalni izvori, jer zavise od vremenskih prilika.

„Crna Gora ima veliki i dokazani potencijal obnovljivih izvora energije (hidro, solarna, vetar). Stoga će povećanje korišćenja energije vetra i sunca, koje trenutno imaju vrlo mali udeo u proizvodnji električne energije, doneti potrebnu robusnost miksu proizvodnje električne energije zbog njihovog komplementarnog delovanja u odnosu na rad hidroelektrana, koje su najdominantnije elektrane u zemlji. Međutim, važno je uzeti u obzir njihovu varijabilnu proizvodnju, koja predstavlja veliki izazov za njihovu integraciju u elektroenergetski sistem. Postoji potreba za većom balansnom rezervom, većom fleksibilnošću elektroenergetskog sistema ojačanog elektranama za skladištenje električne energije (hidroelektrane sa rezervoarom, pumpne akumulacione elektrane, baterijski elektroskladišni sistemi itd.)“, navedeno je u Planu.

OIE da što pre zameni TE

Glavni cilj ovog Plana i mera je da održivi izvori električne energije (OIE) što pre na najefikasniji način zamene proizvodnju električne energije iz TE Pljevlja.

„Ovaj zadatak je veoma izazovan zbog velike količine proizvodnje električne energije TE Pljevlja, kao i zbog ograničenja elektroenergetskog sistema kada je u pitanju visoka integracija novih elektrana na OIE, kao što su balansiranje, fleksibilnost sistema, neophodna infrastruktura za priključenje na mrežu. Stoga je potrebna koordinacija između investitora i državne uprave. Na dinamiku realizacije svih novih elektrana na obnovljive izvore energije najviše utiče razvoj mrežne infrastrukture, zbog velikog broja novih elektrana i veoma značajnih izazova sa izgradnjom novih dalekovoda u Crnoj Gori (uglavnom zbog pitanja vlasništva nad zemljištem). Može se sa sigurnošću istaći da je, osim finansijske održivosti projekta obnovljive energije (koja se može ublažiti korišćenjem ugovora o otkupu električne energije), glavni izazov za pravovremenu izgradnju novog postrojenja izgradnja dalekovoda potrebnih za priključenje na mrežu“, navedeno je u Planu.

U Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu na Nacionalni energetski i klimatski plan, navedeno je da će, ukoliko se Plan o izgradnji novih hidroelektrana, solarnih i vetroelektrana ne realizuje, to imati posledice za nastavak zavisnosti od fosilnih goriva, kao i da bi ciljevi smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte bili dovedeni u pitanje, što bi produžilo negativne uticaje na kvalitet vazduha i na javno zdravlje.

Bez velikih HE teško do cilja

Takođe se ukazuje da bi nerealizacija plana imala pozitivan efekat na ekosisteme, jer bi izostala izgradnja pojedinih hidroelektrana Komarnica i Kruševo.

„Ovi projekti, planirani kao deo portfolija za ostvarenje ciljeva OIE, nosili bi rizike po osetljive vodene i kopnene ekosisteme, uključujući fragmentaciju staništa, narušavanje prirodne dinamike rečnih sistema i potencijalno negativne uticaje na migratorne vrste. Međutim, ukoliko se HE ‘Komarnica’ i HE ‘Kruševo’ ne realizuju, ostvarenje ciljeva povećanja udela OIE postaje značajno otežano. Ova hidroenergetska postrojenja planirana su kao važan deo kapaciteta za balansiranje sistema i doprinos ukupnom cilju udela OIE. Njihova eventualna neizgradnja zahtevala bi brzo usmeravanje politike ka alternativnim tehnologijama – povećanju kapaciteta solarnih i vetroelektrana i razvoju sistema za skladištenje energije – kako bi se kompenzovao njihov doprinos. U tom smislu, odustajanje od HE Komarnica i HE Kruševo bi, s jedne strane, doprinelo očuvanju prirodnih vrednosti i biološke raznovrsnosti, ali bi, s druge strane, stvorilo dodatne izazove za ostvarenje energetskih i klimatskih ciljeva, te bi zahtevalo reviziju plana implementacije Plana u sektoru OIE“, navedeno je u Strategiji.

Kod nabrajanja novih održivih izvora električne energije nalazi se i solarna elektrana Velje brdo, iako Vlada planira da na toj lokaciji gradi gigantsko stambeno naselje za 40 hiljada stanovnika.

Uraditi analize i doneti odluku

U Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu na Nacionalni energetski i klimatski plan ukazuje se da su hidroelektrane prepoznate kao potencijalno važan izvor upravljive zelene energije, ali da njihov razvoj neretko izaziva negodovanje javnosti zbog nedostatka jasne vizije i procene realnih uticaja.

„Poslednji primer za to je pitanje izgradnje hidroelektrane Komarnica, za koju još nisu donete konačne (zvanične) odluke. Slične kontroverze prate i planiranje hidroelektrane Kruševo, čija je planirana lokacija deo Parka prirode Dragišnica–Komarnica i time direktno narušava zaštitu biodiverziteta propisanu Zakonom o zaštiti prirode. Ovi konflikti, nastali usled neusaglašenosti prostora planiranog za energetsku gradnju i potreba očuvanja prirode, zahtevaju ozbiljnu analizu kroz planska dokumenta. U slučajevima kada se radi o izgradnji hidroelektrana ili drugih energetskih postrojenja čije lokacije nisu dovoljno procenjene, neophodno je razmotriti i alternativna rešenja koja bi mogla pomiriti razvojne i ekološke zahteve“, navedeno je u Strategiji.

Brana HE Komarnica dovela bi do formiranja veštačkog jezera u zonama Emerald područja Komarnica, kao i u zoni regionalnog parka Dragišnica–Komarnica, usled čega bi izvestan deo ovog prostora bio potopljen.

„Odluke o realizaciji projekta treba da budu zasnovane na principima održivog razvoja, gde se uravnotežuju energetski interesi i imperativ zaštite prirode“, navodi se u Strategiji.

Kod nabrajanja novih održivih izvora električne energije nalazi se i solarna elektrana Velje brdo, iako Vlada planira da na toj lokaciji gradi gigantsko stambeno naselje za 40 hiljada stanovnika.

Izvoir: Vijesti