„Da bi se donela konačna odluka o izgradnji HE Komarnica, neophodno je sprovesti detaljna istraživanja svih ključnih faktora. To podrazumeva preciznije procene troškova izgradnje i eksploatacije projekta, podrobne analize ekoloških i socio-ekonomskih uticaja, kao i evaluaciju dugoročnih energetskih i ukupnih ekonomskih koristi. Samo na osnovu sveobuhvatnih analiza i procena može se doneti odgovorna investiciona odluka koja će uzeti u obzir interese svih relevantnih strana“, kaže redovna profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore dr Jasmina Ćetković.
Izgradnja hidroelektrane (HE) Komarnica, jednog od značajnijih infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori, izaziva intenzivne rasprave među stručnjacima, investitorima i ekolozima. Projekat koji obećava energetski napredak i smanjenje zavisnosti od uvoza električne energije istovremeno otvara pitanja ekonomske isplativosti, uticaja na životnu sredinu i društvenu zajednicu.
Postupak za davanje saglasnosti na Elaborat o proceni uticaja HE Komarnice na životnu sredinu, koji je uradila Elektroprivreda (EPCG) je još u proceduri, a iz Ministarstva energetike su krajem prošle godine naveli da je pitanje ovog projekta otvoreno, a potencijalnoj realizaciji se ne može pristupiti bez pozitivnog stava Agencije za zaštitu životne sredine.
„EPCG je uradila Elaborat o proceni uticaja na životnu sredinu, isti dostavila na uvid Agenciji za zaštitu životne sredine i od Agencije dobila set primedbi koje treba da budu otklonjene do februara 2025. godine. Nakon toga sledi revizija od strane Agencije i konačni stav po pitanju ovog projekta do sredine 2025. godine“, rekli su krajem prošle godine iz Ministarstva energetike Crne Gore.
U nastavku su navedeni ključni izazovi i potencijali ovog ambicioznog projekta, kroz prizmu naučnih i finansijskih parametara.
Polemika stručnjaka
Izgradnja hidroelektrane Komarnica izaziva polemiku među stručnjacima, političkim akterima, civilnim sektorom i širom javnošću. Dok jedni ističu potencijal projekta za energetsku stabilnost i ekonomski rast, drugi upozoravaju na ekološke i socio-ekonomske rizike, poput narušavanja ekosistema i kvaliteta života lokalnih zajednica. Ključno pitanje ostaje kako pomiriti ove interese i ostvariti dugoročno održiv razvoj.
Procene troškova izgradnje variraju od 246 do 343 miliona evra, prema različitim izvorima, uključujući Energoprojekt, Vladu i Elektroprivredu (EPCG). Dokumentacija, iako delimično dostupna, ne pruža jasnu i potpunu sliku, što ukazuje na potrebu za dodatnim analizama pre donošenja konačne odluke. Rok izgradnje hidroelektrane, prema procenama, iznosi sedam godina, a početak radova zavisi od usvajanja prostornog plana i obezbeđenja finansiranja.
„Da bi se donela konačna odluka o izgradnji HE Komarnica, neophodno je sprovesti detaljna istraživanja svih ključnih faktora. To podrazumeva preciznije procene troškova gradnje i eksploatacije projekta, analizu ekoloških i socio-ekonomskih uticaja, kao i evaluaciju dugoročnih energetskih i ukupnih ekonomskih koristi. Samo na osnovu sveobuhvatnih procena i analiza može se doneti odgovorna investiciona odluka koja će uzeti u obzir interese svih relevantnih strana i omogućiti dugoročno održiv razvoj“, kazala je za Pobjedu profesorka Ćetković.
Dodala je da je jedno od ključnih pitanja u vezi sa izgradnjom hidroelektrane Komarnica finansijska opravdanost projekta.
Investicioni troškovi
„Prema dostupnim relevantnim izvorima, izvesno je da troškovi po megavatu instalirane snage mogu značajno varirati u zavisnosti od regiona i složenosti projekta. Tipični troškovi gradnje za velike hidroelektrane u Evropi i svetu obično se kreću između 2.000 i 5.000 dolara po kilovatu instalirane snage“, navela je Ćetković.
Ona ističe primer studije Američke administracije za energetiku (EIA), koja pokazuje da izgradnja hidroelektrane može zahtevati ulaganja od oko 2.500 do 3.500 dolara po kilovatu. Nadalje, u studiji Renewable Energy Technologies: Cost Analysis Series, koju je publikovala IRENA (International Renewable Energy Agency), navodi se da ukupni investicioni troškovi za hidroelektrane značajno variraju u zavisnosti od lokacije, izbora dizajna i troškova lokalne radne snage i materijala.
„Obimni građevinski radovi koji prate gradnju hidroelektrane čine da troškovi radne snage i materijala imaju veći udeo u ukupnim troškovima, u poređenju sa drugim tehnologijama. S druge strane, troškovi opreme pokazuju znatno manje varijacije. Tako se, prema ovoj studiji, ukupni troškovi instalacije za velike hidroelektrane obično kreću od 1.000 do 3.500 dolara po kilovatu. Međutim, kod projekata na udaljenim lokacijama, bez odgovarajuće lokalne infrastrukture i daleko od postojeće mreže prenosa energije, troškovi izgradnje su znatno iznad 3.500 dolara po kilovatu.“
U slučaju hidroelektrane Komarnica, uzimajući u obzir dostupnost terena, nedostatak saobraćajne i ostale prateće infrastrukture, kao i površinu akumulacije, te uvažavajući iskustva iz međunarodne prakse, Ćetković smatra da je veoma teško postići cenu investicionog ulaganja ispod 3.000 dolara po instaliranom kilovatu.
S tim u vezi, Ćetković navodi da bi ukupna vrednost investicionog ulaganja mogla da dostigne približno 480 miliona evra.
„Naravno, jedino sveobuhvatan i detaljan projekat, sa uključenim predmerima i predračunima svih troškovnih kategorija, može pouzdano utvrditi tačne troškove. Ipak, nije samo visina ulaganja važna. Moraju se detaljno razmotriti operativni troškovi. Relevantna istraživanja ukazuju da se operativni troškovi, odnosno troškovi eksploatacije hidroelektrana, kod većine takvih objekata kreću između dva i 2,5 odsto od troškova gradnje, što znači da bi operativni troškovi za HE Komarnica mogli iznositi od oko 6,5 miliona do 12 miliona evra godišnje“, tvrdi Ćetković.
Dodaje da, zbog verovatne nedovoljnosti sopstvenih sredstava za realizaciju projekta ove veličine, postoji velika mogućnost da će biti potrebna kreditna sredstva, što bi rezultiralo dodatnim troškovima kamata.
„S druge strane, hidroelektrana projektovane snage od 172 megavata ima potencijal da značajno poboljša energetski bilans zemlje, omogućavajući veći obim proizvodnje, čime bi se obezbedile dodatne količine za prodaju na tržištu i/ili smanjila potreba za uvozom električne energije. Prema podacima HUPX berze, prosečne cene električne energije u prva tri kvartala prošle godine značajno su fluktuirale, pri čemu je prosečna cena u 2024. godini iznosila blizu 140 evra po megavat-satu. S obzirom na to da na formiranje cena utiče niz predvidivih, ali i nepredvidivih faktora, veoma je teško sa velikom pouzdanošću prognozirati njihove vrednosti u dužem vremenskom periodu, posebno za duže projektovane periode finansijske analize“, ističe Ćetković.
Ako se, kako navodi Ćetković, izvrši kalkulacija prihoda od prodaje energije za dve varijante jediničnih cena – 90 evra po megavat-satu, kao potencijalno niže cene, i 140 evra po megavat-satu, kao potencijalno više cene – uz očekivanu godišnju proizvodnju od 213 gigavat-sati, potencijalni prihodi od prodaje energije kretali bi se između 19 i 29 miliona evra godišnje.
„Na osnovu ovako postavljenih pretpostavki finansijske analize isplativosti projekta, uz vremenski okvir od sedam godina gradnje i 25 godina eksploatacije projekta, u povoljnijem scenariju sa nižim troškovima gradnje (svedenim na sadašnju vrednost od oko 220 miliona evra), nižim operativnim troškovima i višim cenama električne energije, projekat bi bio potpuno isplativ. Prihodi od prodaje energije pokrivali bi očekivane troškove projekta, a investitor bi ostvario finansijsku dobit. S druge strane, u nepovoljnijem scenariju, gde bi troškovi gradnje bili visoki (svedeni na sadašnju vrednost od oko 410 miliona evra), operativni troškovi viši, a cena električne energije niža, ostvareni prihodi ne bi bili dovoljni da generišu adekvatnu dobit za investitora“ – smatra Ćetković.
Dodaje da, zbog nedostatka preciznijih podataka, posebno u vezi sa visinom investicionih ulaganja, nije moguće doneti konačan zaključak o nivou finansijske isplativosti jednog ovako velikog projekta.
Procena rizika
„Dublje analize, zasnovane na pouzdanijim i sveobuhvatnijim podacima, kao i procenama rizika, bile bi ključne za precizniju ocenu finansijske opravdanosti projekta i donošenje odgovorne investicione odluke“, poručuje Ćetković.
Naglašava da finansijska analiza opravdanosti projekta nije dovoljna za donošenje konačnog zaključka.
„U slučaju ovakvih projekata, potrebno je sprovesti i sveobuhvatnu socio-ekonomsku analizu koja će obuhvatiti šire društvene i ekološke aspekte projekta, kako bi se bolje razumeli dugoročni uticaji na zajednicu, životnu sredinu i ekonomiju. Ova analiza treba da sagleda ne samo komercijalne koristi i troškove za investitora, već i nekomercijalne aspekte, poput smanjenja emisija CO2, poboljšanja infrastrukture, ali i potencijalne negativne efekte, kao što su ugrožavanje biodiverziteta i povećanje lokalnog zagađenja“, objašnjava Ćetković.
Ukazuje da uticaji na društvo često predstavljaju složen miks pozitivnih i negativnih aspekata.
„Na primer, tokom izgradnje hidroelektrane Kariba na granici Zambije i Zimbabvea, povećano je ulaganje u lokalnu zdravstvenu infrastrukturu, uključujući poboljšanje medicinskog zbrinjavanja radnika na gradilištu. Međutim, u Brazilu, pri izgradnji hidroelektrane Belo Monte, prašina je predstavljala ozbiljan zdravstveni rizik za radnike, uz povećanje respiratornih oboljenja. Ekonomija projekta obično donosi miks efekata. Iako izgradnja može privremeno stvoriti radna mesta i povećati ekonomsku aktivnost, dugoročni efekti mogu izazvati zavisnost od jedne industrije. S jedne strane, infrastruktura može imati koristi, kao što je unapređenje energetske mreže i bolja povezanost tržišta, ali s druge strane, postoji rizik od preopterećenja postojeće infrastrukture i mogućeg oštećenja postojećih objekata“, zaključuje Ćetković.
Štete za floru i faunu
„Štete za floru i faunu, sa dugoročnim posledicama po biološku raznovrsnost i stabilnost ekosistema, su nesporne. Uništavanje staništa i prekid migracionih puteva mogu ozbiljno ugroziti lokalne zajednice, dok geološki i seizmički efekti povećavaju rizik od klizišta, što bi izazvalo značajne troškove za sanaciju. Izgradnja brane, iako može doneti poboljšanja u resursima za navodnjavanje i vodne tokove, nosi rizik od zagađenja vode i oštećenja prirodnog drenažnog sistema, što bi dugoročno moglo rezultirati visokim troškovima održavanja“, ističe Ćetković.
Uticaj na klimu
Na planu klime, hidroelektrana može doprineti smanjenju emisija CO2 i zavisnosti od fosilnih goriva, ali postoje i potencijalni negativni uticaji na mikroklimu i lokalni ekosistem. Ovi efekti bi zahtevali dodatne investicije u zaštitu i kontrolu emisija metana.
Sveobuhvatna evaluacija
„Konačno, sve navedene, ali i druge socio-ekonomske efekte izgradnje HE Komarnica potrebno je pažljivo razmotriti i evaluirati zbog dugoročnog uticaja projekta na životnu sredinu, kvalitet života, infrastrukturu, ekonomski razvoj i druge aspekte“, zaključuje Ćetković.
