Pregovori zašli su u ćorsokak, piše „Blumberg“.
Ministri energetike EU na sastanku u Briselu nisu uspeli da se dogovore o uvođenju gornje granice cene ruskog gasa (i nafte) koju je predložila Evropska komisija, potvrdio je mađarski ministar spoljnih poslova i ekonomskih odnosa sa inostranstvom Peter Sijarto, i dodao da je jedino dogovoreno da će se naredni sastanak održati 13. decembra, preneo je Tanjug.
„Ne želimo da na nas utiču ograničenja cene gasa„, naveo je Sijarto i poručio da Mađarska hoće da bude oslobođena bilo kakvih obaveza u vezi s tim i da ne podržava mehanizam zajedničke kupovine gasa iz EU.
Sijarto je napomenuo da je predlog EK o uvođenju gornje granice cena gasa u suprotnosti s odlukom lidera EU o neširenju ograničenja isporuke goriva kroz gasovode na osnovu dugoročnih ugovora, ali i naglasio da se na taj način narušava suverenitet država članica EU i dovodi do destabilizacije energetskog tržišta.
Razmimoilaženje stavova evropskih zemalja na temu ograničenja cene gasa, kao novog mehanizma za prevladavanje energetske krize, potvrdio je posle briselskog sastanka i češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela.
„Rasprava je bila prilično burna. Postoje veoma različita mišljenja o visini limita koji je predložila komisija“, rekao je Sikela a prenele RIA Novosti.
Ćorsokak i za naftu
„Blumberg“ piše da su pregovori zemalja EU povodom predloga G7 da se odredi gornja granica cene ruske nafte zašli u „ćorsokak“.
Evropske diplomate su nesložne u pregovorima o tome koliko bi strogo trebalo da bude ograničena cene ruske nafte, što otkriva podele u bloku.
Nezadovoljan je bio i litvanski predsednik Gitanas Nauseda: „Mere neće moći da nas zaštite.“
O pitanju nafte ministar spoljnih poslova Estonije Urmas Reinsalu bio je izričit – predložena gornja granica cene nafte između 65 i 70 dolara po barelu „suviše je velikodušna“ za Moskvu, te će i dalje donositi profit Rusiji, i zato bi Estonija mogla da blokira donošenje odluke na sledećem sastanku.
Zajedno sa sve tri baltičke države predlog je navodno odbacila i Poljska, koja se zalagala za nametanje gornje granice cene na 30 dolara po barelu.
Mađarska je pak dobila izuzeće od ograničenja cene ruske nafte koje je predložila EU tokom pregovora u Briselu, potvrdio je Peter Sijarto i rekao da će, na osnovu trenutnog predloga EU, isporuke nafte naftovodima biti izuzete od ograničavanja cene, što znači da ako predloženo ograničenje bude usvojeno kasnije, ono neće uticati na Mađarsku.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da će Moskva uvesti embargo zemljama koje podržavaju predloženo ograničenje cena njene nafte.
Istovremeno, Grčka i Malta ne pristaju na cenu manju od 70 dolara.
Ranije, Ministarstvo finansija SAD je istaklo da se gornja granica cene ruske nafte neće primenjivati u slučaju prerade nafte van Ruske Federacije.
Nema evropskog jedinstva: Članice EU neće zajedno kupovati ruski gas
Ministri energetike zemalja članica EU dogovorili su se da isključe ruski gas iz ugovora o zajedničkoj kupovini, čija bi količina u 2023. godini trebalo da napuni najmanje 15 odsto skladišta gasa zemalja članica, odnosno 13,5 milijardi kubnih metara, navodi se u saopštenju Evropske komisije, objavljenom nakon neformalnog sastanka održanog u Briselu.
„Nova pravila će dati mogućnost zemljama članicama EU i njihovim energetskim kompanijama da zajedno kupuju gas na globalnim tržištima“, navodi se u dokumentu.
Evropska komisija napominje da su države u obavezi da „preko ovog mehanizma kupe 15 odsto gasa, neophodnog za punjenje svojih skladišta 2023. godine“.
Ruski gas će biti isključen iz zajedničkih nabavki
„Države članice su posebno istakle da će ruski gas biti isključen iz zajedničkih nabavki“, navodi se u saopštenju.
Danas ranije, ministri energetike EU na sastanku u Briselu nisu uspeli da se dogovore o uvođenju gornje granice cene ruskog gasa (i nafte) koju je predložila Evropska komisija, potvrdio je mađarski ministar spoljnih poslova i ekonomskih odnosa sa inostranstvom Peter Sijarto, i dodao da je jedino dogovoreno da će se naredni sastanak održati 13. decembra.
Izvor: RT
