Dok više od 70 odsto građana Bosne i Hercegovine živi u energetskom siromaštvu, država još uvek nema ni definiciju ovog pojma, a odgovornost za njegovo rešavanje rasuta je među institucijama bez jasne nadležnosti.

Upravo ovaj problem pokušava da adresira trogodišnji evropski projekat Enpower Horizon Europe, vredan 1,5 miliona evra (blizu tri miliona KM), u kojem se Mašinski fakultet u Banjaluci našao u ulozi koordinatora.

Prema rečima profesora ovog fakulteta Petra Gvere, cilj projekta, koji je počeo pre nekoliko meseci, jeste da se problem energetskog siromaštva građana BiH kvalitetno sagleda kroz istraživanja i studije slučaja, a zatim se izgrade korisni alati i zakonski predlozi za njegovo suzbijanje.

Tvrdi da se energetsko blagostanje može omogućiti građanima BiH, ali da se problemu mora pristupiti sa više strana – ne samo kroz tehničke mere, već i uz sociološke, ekonomske i pravne komponente.

Gvero kaže da se vrednost Horizona najviše ogleda u tome što će direktno građanima ponuditi konkretna rešenja, a institucijama predloge zakona i drugih propisa koji će pomoći da se energetsko siromaštvo prepozna, razume i sistemski rešava.

BiH je, napominje Gvero, na vrhu liste energetski najsiromašnijih zemalja u Evropi, uprkos tome što ima veliki energetski potencijal.

„Čak 70 odsto stanovništva, prema nekim istraživanjima, troši više od 10 odsto prihoda na energente i nema mogućnost da uživa u toplom i komfornom prostoru, što se u današnje vreme smatra siromašnim u ovom smislu“, kaže Gvero za CAPITAL.

Projekat EU pokušaće da napravi veliki korak na putu ka rešenju i to u saradnji sa međunarodnim konzorcijumom partnera na čijem je čelu Univerzitet u Banjaluci.

Kompleksan pristup smanjenju siromaštva

Na projektu sarađuju sa Univerzitetom u Tilburgu iz Holandije, koji se bavi socioekonomskim aspektima energetskog siromaštva i energetske efikasnosti. Drugi partner je Katolički univerzitet KU u Leuvenu u Belgiji, jedan od vodećih svetskih tehničkih univerziteta, koji se u ovom projektu bavi savremenim tehničkim aspektima i pristupima. Partneri iz Irske, iz institucije SiTeS, zaduženi su za vidljivost, promociju i upravljanje projektom. Univerzitet u Mačerati iz Italije rešava ekonomsko-pravne aspekte i primenu veštačke inteligencije.

U BiH na projektu rade stručnjaci sa Katedre za termotehniku Mašinskog fakulteta u Banjaluci, po jedan sa Tehnološkog i Fakulteta političkih nauka, četvoro sa Arhitektonsko-građevinskog fakulteta, a uskoro će biti uključeni i stručnjaci sa oblasti ekonomije, prava i drugih srodnih disciplina.

„Ovaj projekat menja dosadašnji pristup i uvodi socio-ekonomske modele koji će, na osnovu istraživanja, omogućiti formulisanje i pripremu propisa, a građanima koji o ovom problemu nemaju dovoljno informacija omogućiti direktan pristup inovativnim alatima. Tako će informacije biti dostupne i ljudima na margini, ugroženim osobama, ali i firmama i privrednoj zajednici“, objašnjava Gvero.

Planiran je i projekat precizne poljoprivrede u saradnji sa Kantonom 10, zasnovan na elektronici i veštačkoj inteligenciji. Korišćenjem predikcionih modela i interneta, istražuju se mogućnosti uzgoja poljoprivrednih kultura bez potrebe za ljudskom radnom snagom u nadzoru useva.

Takođe, u banjalučkom kampusu sprovodiće se projekti usmereni na unapređenje energetske efikasnosti zgrada, modelovani prema stvarnim potrebama ljudi. U pripremi su i drugi pilot-projekti.

Alati za naučnu i društvenu zajednicu

U pripremi je platforma BASLAB (Building Advisory Lab). Na njoj će sva rešenja i inovacije biti javno dostupni i stavljeni na raspolaganje istraživačkoj i društvenoj zajednici, a građani će putem ove platforme moći čak i sami da urade analize i dobiju procenu kako na najefikasniji način da utople svoja domaćinstva u skladu sa svojim budžetom.

„Na primer, neko je napravio preambiciozno veliku kuću koju nikako ne može da završi. On možda pola godine greje samo jednu sobu jer ne može da priušti više. Možda nije ekonomski siromašan, ali jeste energetski. Ako neko ima dilemu i ograničen budžet – da li da na svojoj kući popravi izolaciju ili neki drugi aspekt – mi ćemo mu dati alat koji će mu pomoći da lakše donese odluku“, kaže Gvero.

Zato je, dodaje, neophodno sprovesti kvalitetno istraživanje i anketiranje građana kako bi se, za početak, stekla jasna slika o trenutnom stanju i razmerama ekonomskog siromaštva.

„Do sada se ovim pitanjima ozbiljno bavio samo Centar za energiju iz Tuzlanskog kantona, i to kroz projekat švajcarskog Caritasa. U ostatku BiH, posebno u Republici Srpskoj, do sada nije bilo ničega. Skupljamo podatke i koristimo veštačku inteligenciju kako bismo dobili jasnije smernice u kom pravcu neka vaša aktivnost treba da ide. Sve je postalo dostupno, ali zahteva malo sistematizacije“, objašnjava Gvero.

Na ovom projektu učestvuje i vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, Dalibor Savić.

On ističe da, prema dostupnim podacima, Bosna i Hercegovina značajno zaostaje po pitanju energetske efikasnosti u odnosu na standarde Evropske unije, dok visoki troškovi energije u poređenju sa primanjima građana ukazuju na izraženo prisustvo energetskog siromaštva na nivou domaćinstava.

„Nisam siguran da se BiH trenutno može svrstati među energetski siromašne zemlje, ali zbog upotrebe zastarelih i zagađujućih tehnologija u proizvodnji električne energije, te sporog napretka u zelenoj tranziciji, postoji realan rizik da uskoro bude tako klasifikovana. Poseban izazov predstavlja široko rasprostranjena upotreba neefikasnih sistema grejanja na čvrsta goriva (ugalj i drvo), koji dodatno doprinose zagađenju vazduha i predstavljaju ozbiljan rizik po javno zdravlje“, objašnjava Savić.

Unapređenje postojećeg stanja, kako navodi, zahteva čitav niz sistemskih mera – od izmene zakonskih okvira i uvođenja zvanične definicije energetskog siromaštva, do izrade i sprovođenja ciljanih strategija za njegovo ublažavanje, kao i snažnije promocije i podrške korišćenju obnovljivih izvora energije.

„Dodatno, značajan potencijal za poboljšanje leži u korišćenju dostupnih fondova Evropske unije, koji bi mogli biti ključni instrument za finansiranje energetske tranzicije i smanjenje siromaštva u energetskoj sferi“, ističe Savić.

I u Rektoratu Univerziteta u Banjaluci navode da njihovi nastavnici i istraživači imaju punu podršku u pripremi i sprovođenju projekata u okviru programa Horizon Europa.

„Ovaj projekat je najvažniji za finansiranje istraživanja i inovacija u periodu od 2021. do 2027. godine. Program podržava naučnu izvrsnost, podstiče saradnju između akademske zajednice, industrije i društva, kao i razvoj rešenja za globalne izazove“, rekli su na UNIBL-u.

Takođe ističu da učestvuju u više projekata kroz različite tematske oblasti, doprinoseći internacionalizaciji istraživačkog rada i jačanju kapaciteta za nauku i inovacije u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

Ništa bez sredstava EU

Prema rečima portparola Delegacije Evropske unije u BiH, Ferdinanda Koeninga, EU je do sada investirala značajna sredstva u projekte energetske efikasnosti u BiH, pružajući podršku njenom prelasku ka čistijoj, održivijoj i pristupačnijoj upotrebi energije, te doprinoseći usklađivanju sa klimatskim i energetskim standardima i ciljevima.

„U okviru programa Horizon Europe godišnje se ulaže oko 120 miliona evra. Energetska efikasnost predstavlja temelj energetske tranzicije, naročito u BiH, gde zastarela infrastruktura i visoka potrošnja energije istovremeno predstavljaju ozbiljne izazove, ali i značajne prilike. Unapređenje energetske efikasnosti doprinosi smanjenju emisija, jačanju energetske sigurnosti, otvaranju zelenih radnih mesta i unapređenju socijalne jednakosti kroz smanjenje energetskog siromaštva. Međutim, podrška EU nije dovoljna sama po sebi – vlasti u BiH takođe moraju preduzeti konkretne mere i sprovoditi reforme u ovoj oblasti“, poručuje Koening.

Inače, Evropska unija je do sada uložila desetine miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje siromaštva kroz projekte kao što je EU4Energy (4,4 miliona evra), a sa GIZ-om je potpisan ugovor o projektu Akcija zajednice za energetsku tranziciju u BiH (3,5 miliona evra).

Kroz Paket energetske podrške, EU je izdvojila 70 miliona evra za pomoć ugroženim domaćinstvima i firmama pogođenim posledicama energetske krize. Dodatno, četiri miliona evra uloženo je preko IPA fondova kroz Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) u Sarajevu, Zenici i Banjaluci.