Šesnaest grčkih udruženja i organizacija poziva Vladu da sprovede mere za smanjenje troškova energije i podrži napore za poboljšanje ugljeničnog otiska grčke industrije.
Kako ističu, postoji hitna potreba da se preduzmu mere za smanjenje troškova električne energije, jer se grčka preduzeća, a posebno energetski intenzivna proizvodna preduzeća, vremenom suočavaju sa znatno višim troškovima energije, u poređenju sa ostatkom Evrope, što dovodi do toga da su u nepovoljnijem konkurentskom položaju.
Primeri drugih zemalja
Konkretno, s obzirom na to da je domaće tržište energije ubedljivo najskuplje u Evropi, oni naglašavaju da je očigledno da bi grčka Vlada trebalo da sledi primer drugih zemalja EU i da koristi novi format Sporazum o čistoj industriji, koji je donela Komisija – dokumentom se predlaže popust od 50% na otkupnu cenu za 50% potrošnje svake industrije, što bi moglo rezultirati cenom do 50 evra/MWh.
Zajedničko saopštenje potpisali su Federacija grčke industrije, Udruženje industrijskih potrošača energije, Grčki proizvodni Savet industrija za razvoj, Udruženje izvoznika, Udruženje rudarskih preduzeća, Udruženje preduzeća i industrija Peloponeza i Zapadne Grčke, Udruženje industrija Atike-Pireja, Udruženje industrija centralne Grčke, Udruženje industrija Tesalije i centralne Grčke, Udruženje tesalijskih preduzeća i industrija, Helensko udruženje proizvođača aluminijuma (EEA), Udruženje grčke industrije plastike, Udruženje grčke hemijske industrije, Udruženje grčkih proizvođača tekstila, Udruženje grčke industrije papira i Udruženje grčkih proizvođača papirne ambalaže.
Detaljno, zajedničko saopštenje 16 udruženja i organizacija grčke industrije poslato je pod nazivom „Hitna potreba za preduzimanjem mera u skladu sa novim evropskim okvirom – za smanjenje troškova električne energije koji opterećuju energetski intenzivne industrije “
Državna pomoć
Kako se navodi, grčka preduzeća, a posebno energetski intenzivna proizvodna preduzeća, konstantno se suočavaju sa znatno višim troškovima energije u poređenju sa ostatkom Evrope, što ih stavlja u konkurentski nepovoljan položaj.
Evropska komisija sada zvanično usvaja isti pravac, kroz Saopštenje o novom Okviru državne pomoći za čistu industriju.
Prepoznajući da visoke cene energije potkopavaju konkurentnost evropske industrije, novi dokument, ne samo da odobrava, već aktivno podstiče evropske vlade da usvoje mere za subvencionisanje troškova energije za svoju industriju.
Konkretno, predlaže popuste od 50% na otkupnu cenu za 50% potrošnje svake industrije, što bi moglo rezultirati cenom do 50 evra/MWh.
S obzirom na to da je domaće tržište energije ubedljivo najskuplje u Evropi, smatramo da je očigledno da će grčka Vlada slediti primer drugih evropskih zemalja i, koristeći prednosti novog Okvira „Sporazum o čistoj industriji“ će sprovesti odgovarajuće mere za smanjenje troškova energije i podržati napore za poboljšanje ugljeničnog otiska u našoj industriji.
Očuvanje konkurentnosti industrije, posebno u vreme kada ostatak Evrope podržava svoju industriju u pogledu troškova energije (iako se ionako suočava sa manjim problemom cene energije), je od vitalnog značaja za rast, izvoz, spoljnu ravnotežu i na kraju, za stvaranje kvalitetnih radnih mesta i očuvanje društvene kohezije.
Visoke cene
Za potpuno razumevanje situacije, ističu se i sledeći faktori:
Ranija studija IOBE (u vremenima sa znatno nižim cenama energije, iako u to vreme najvišim u Evropi) pokazala je da bi smanjenje troškova energije za samo 10% za energetski intenzivnu industriju dovelo do značajnog povećanja BDP-a zemlje i stvaranja približno 12.000 radnih mesta.
Od jula 2024. godine – kada su zabeleženi nivoi cena električne energije od oko 600-800 evra/MWh – cene na domaćem veleprodajnom tržištu ostaju najmanje 30% više nego u zemljama centralne Evrope, posebno tokom perioda velike potražnje, kao što je bila prošle zime.
Udruženja ukazuju i na to da je poznato da postoje disfunkcije na domaćem tržištu energije koje je potrebno rešiti kako bi se smanjili troškovi.
Na primer, dok se u vreme ručka OIE masovno smanjuju i cene na veleprodajnom tržištu se smanjuju, potrošači, domaćinstva i preduzeća ne vide ovu korist od jeftinih OIE koji se prenose na njih.
Drugi faktori troškova, pored veleprodajnog tržišta, povećavaju konačnu cenu, kao što je balansirajuće tržište, čije cene nekontrolisano rastu, prešavši 22 evra/MWh u aprilu 2025. godine, kada je 2024. godine prosečna cena bila 14 evra/MWh i kada se u Italiji, koja se smatra najskupljim tržištem u Evropi, ne dostiže ni 4 evra/MWh.
Opterećenje potrošača
Postoji ozbiljan rizik da će se opterećenje potrošača još pogoršati ako se termoelektrane dodatno subvencionišu kroz novi mehanizam raspoloživosti kapaciteta (CRM), dok im se već plaća približno 200 miliona evra za usluge raspoloživosti kapaciteta za potrebe balansiranja.
Istovremeno, kako se navodi, čini se da se, uprkos uveravanjima vlasti, ne promoviše obaveštavanje Evropske komisije o mehanizmu za kompenzaciju dostupnosti fleksibilnih tehnologija sa nultim ugljeničnim otiskom (potražnja i skladištenje).
Ovi kvarovi se dešavaju u vreme kada vlade evropskih zemalja usvajaju, jednu za drugom, mere za podršku svojoj industriji, sa glavnim fokusom na smanjenju troškova energije, koji su i dalje znatno viši širom Evrope nego u SAD i Kini, što potkopava konkurentnost evropske ekonomije.
Konačno, naglašava se da je Italija osmislila mehanizam kojim pozajmljuje, pod povoljnim uslovima, zelenu energiju energetski intenzivnim industrijama na tri godine po fiksnoj ceni od 65 €/MWh. I druge zemlje su najavile slične mere podrške, kao što su to nedavno učinile Nemačka i Belgija.
Izvor: Energia
