Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Život

I Kina član Marsovog kluba


Kineski Tianwen-1, prva kineska sonda za istraživanje planeta 10. februara je ušla u orbitu oko Marsa. Tako je Kina postala šesti član Marsovog kluba zemalja i svemirskih agencija koje su uspešne u istraživanju Marsa. Kina već optimistično govori o svojoj sledećoj misiji na Mars, povratku uzoraka, kao i istraživanju asteroida i Jovian-ovog sistema.


Kina je 10.februara postala šesti član grupe zemalja i svemirskih agencija koje su uspešno postavile svemirske letelice u orbitu oko Marsa. Tianwen-1 je ušao u orbitu manje od 24 sata nakon što je sonda Hope (Nada) Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) učinila istu stvar. Ulazak u orbitu je, međutim, samo prvi korak za Tianwen-1. Za nekoliko meseci odvojiće lender/rover radi opasnog spuštanja na površinu Marsa. Sjedinjene Države su jedina zemlja koja je uspešno sletela, a do njenog sledećeg pokušaja, sa letelicom Mars Perseverance (Istrajnost), ostalo je još samo nekoliko dana.

Ostali članovi Marsovog kluba su Sjedinjene Države, Sovjetski Savez / Rusija, Evropska svemirska agencija, Indija i UAE.

Tianwen-1 je prva kineska sonda za istraživanje planeta. Kina je do sada lansirala pet sondi na Mesec, uključujući dva lendera / rovera i povratnu misiju za uzorkovanje čija glavna svemirska letelica je sada na produženom putovanju u međuplanetarnom svemiru, ali Tianwen-1 je prva misija namenjena za duboki svemir.

Tianwen-1, što znači Pitanja za nebo, jedna je od tri misije koja trenutno stiže na Mars. To nije slučajnost, već rezultat nebeske mehanike. Orbitalni položaji Zemlje i Marsa povoljno se poklapaju tek svakih 26 meseci, što stvara ograničene mogućnosti za putovanje. Tianwen-1 je stigao tamo 10. Februara, Hope (Nada) UAE stigla je dan ranije, a NASA-ina Perseverance će stići 18. februara.

Hope (Nada) je orbiter. Perseverance (Istrajnost) je rover.

Tianwen-1 je orbiter, lender i rover, Kinin prvi ambiciozni pokušaj planetarnog istraživanja. Sačekaće nekoliko meseci pre nego što pokuša da sleti, za razliku od Perseverance, koji će sledećeg četvrtka zaroniti direktno u atmosferu Marsa u „Sedam minuta terora“ kroz sekvence ulaska spuštanja i sletanja sličnih onim kroz koji je prošla njegovog rođaka Curiosity 2012. godine.

Rover na Marsu / ilustracija: NASA

Curiosity (Radoznalost) je bila osmi uspešni američki lender za Mars, a Perseverance će, nadamo se, biti deveta, ali NASA naglašava koliko je to izazovno, a neuspeh iz 1999. godine samtraju naučenom lekcijom. Napori Sovjetskog Saveza i Evrope nisu imali srećan kraj. Svet će gledati kada Tianwen-1 izvrši svoj pokušaj sletanja, u maju ili junu.

Lansirana 23. jula 2020. godine, raketom Long March 5, Tianwen-1 je ispalio kočione rakete 10. februara sa početkom u 6:52 po istočnom standardnom vremenu (19:52 po pekinškom vremenu). Za razliku od UAE, Kina nije pružila uživo pokrivanje ulaska u orbitu. Tvitovi ljubitelja radio-satelitskih amatera (AMSAT) koji koriste 20-metarsku antenu na opservatoriji Bochum u Nemačkoj za praćenje Doplerovog pomeranja signala svemirske letelice na Zemlji, bili su jedini način da javnost prati/bude u toku.

Tianwen-1 ima 13 naučnih instrumenata. Orbiter je opremljen kamerama srednje i visoke rezolucije, Marsovim radarom za podzemno istraživanje, minerološkim spektrometrom, magnetometrom, analizatorom jonskih i neutralnih čestica i analizatorom energetskih čestica.

Odredište lendera / rovera je Utopia Planitia, velika ravnica u koju se, takođe, spustio i američki lender Viking 2. Viking 2 je, međutim, mirovao. Rover na Tianwen-1, težak 240 kilograma, koji se napaja solarnom energijom, skotrljaće se sa lendera, poput Yutu-a i Yutu-2, kako bi istražio okolno područje.

Rover je opremljen paketom instrumenata koji uključuje radar koji prodire kroz tlo u svrhu traženja džepova podzemne vode. Takođe, ima multispektralnu kameru, kameru za teren, detektor površinskog sastava, detektor magnetnog polja i meteorološki monitor.

Kina ima iskustva sa kombinacijom lender / rover, već je dva postavila na Mesec. Chang’e-3 i njegov Yutu rover stigli su 2013. godine, a Chang’e-4 i Yutu-2 2019. godine. Chang’e-4 je prva svemirska letelica koja je sletela na daleku stranu Meseca. Kina je, takođe, uspešno spustila Chang’e-5 na Mesec, koji je sakupio uzorke tla, otisnuo se, ponovo sastao sa matičnom letelicom u mesečevoj orbiti i prošle godine su uzorci dostavljeni na Zemlju. Chang’e je kineska mitološka boginja Meseca. Yutu je njen ljubimac Zec od žada.

Međutim, spuštanje na površinu Marsa je izazovniji od Meseca. Tianwen-1 će koristiti aerodinamiku, padobrane i retrorakete za meko sletanje.

Kina već optimistično govori o svojoj sledećoj misiji na Mars, povratku uzoraka, kao i istraživanju asteroida i Jovian-ovog sistema.

Izvor: SpacePolicyOnline

facebook twitter linkedin email