Globalni rast potražnje za naftom u 2026. godini prognozira se na prosečnih 930 hiljada barela dnevno (kb/d), u odnosu na 850 kb/d u 2025. godini, što odražava normalizaciju ekonomskih uslova nakon prošlogodišnjih trgovinskih turbulencija i niže cene nafte nego pre godinu dana. Oporavak potražnje za petrokemijskim sirovinama biće delimično ublažen nastavkom usporavanja rasta potražnje za benzinom. Zemlje van OECD-a ponovo će činiti celokupan rast potražnje u 2026. godini.

Globalna ponuda nafte pala je za 350 kb/d na mesečnom nivou, na 107,4 miliona barela dnevno (mb/d) u decembru, što je 1,6 mb/d ispod rekordnog nivoa iz septembra. Niža proizvodnja u Kazahstanu i pojedinim bliskoistočnim članicama OPEK-a delimično je nadoknađena snažnim oporavkom ruske proizvodnje. Očekuje se da će svetska ponuda nafte ove godine porasti za 2,5 mb/d, na 108,7 mb/d, nakon rasta od 3 mb/d u 2025. godini. Zemlje van OPEK+ doprineće rastu sa 1,8 mb/d u 2025. i 1,3 mb/d u 2026. godini.

Globalna prerada sirove nafte porasla je za 2 mb/d, na 85,7 mb/d u decembru, uoči sezonskih remontnih radova u prvom kvartalu 2026. godine u Sjedinjenim Državama, Evropi, na Bliskom istoku i u Aziji. U 2026. godini prerada bi trebalo da u proseku iznosi 84,6 mb/d, uz godišnji rast od 770 kb/d, što je blago ispod tempa iz 2025. (930 kb/d). Rafinerijske marže su tokom decembra naglo pale, predvođene slabijom profitabilnošću u Evropi, jer su marže na srednje destilate prepolovljene u odnosu na novembarske maksimume.

Globalne zabeležene zalihe porasle su za 75,3 miliona barela (mb) u novembru 2025, odnosno za 2,5 mb/d, pri čemu je sirova nafta činila 96% tog povećanja, uglavnom na kopnu. Industrijske zalihe zemalja OECD-a porasle su za 7,3 mb, na 2.838 mb, što je uglavnom u skladu sa petogodišnjim prosekom. Ukupne globalne zalihe nafte bile su za 433 mb više nego početkom 2025. godine, uz prosečan rast od 1,3 mb/d. Preliminarni podaci pokazuju da su zalihe dodatno porasle i u decembru, pre svega zbog povećanja zaliha naftnih derivata.

Referentne cene sirove nafte porasle su za oko 6 dolara po barelu početkom nove godine, usled geopolitičkih dešavanja u Iranu i Venecueli, ali su se sredinom meseca smirile kako su tenzije popustile. Severnomorska referentna nafta (North Sea Dated) pala je za 0,99 dolara po barelu na mesečnom nivou u decembru, na prosečnih 62,64 dolara po barelu, jer je tržište ostalo dobro snabdeveno. Ovo je šesti uzastopni mesečni pad ove referentne cene, pri čemu su sredinom meseca cene pale na 60,07 dolara po barelu – najniži nivo od početka 2021. godine.

Zaštitna zona

Nova godina započela je turbulentno, uz rast geopolitičkih tenzija oko Irana i Venecuele, što je donelo novu neizvesnost u pogledu njihovog budućeg izvoza nafte. Cene sirove nafte Brent porasle su za 6 dolara po barelu, na oko 66 dolara u prvim nedeljama januara, da bi se potom spustile na oko 64 dolara u trenutku pisanja izveštaja.

Izvoz nafte iz Irana i Venecuele već je bio pod pritiskom. Iranski izvoz smanjen je za 350 kb/d u odnosu na oktobarski maksimum, na 1,6 mb/d tokom novembra i decembra, pri čemu su se količine gomilale na moru. Venecuelanski izvoz sirove nafte pao je sa 880 kb/d u decembru na oko 300 kb/d početkom januara, pod uticajem američke blokade sankcionisanih tankera koji saobraćaju ka i iz te zemlje.

Nasuprot tome, ruske domaće rafinerije i izvoz zabeležili su snažan oporavak u decembru, uz rast proizvodnje sirove nafte od 550 kb/d na mesečnom nivou, dostigavši najviši nivo u poslednja 33 meseca, uprkos nastavljenim napadima na energetsku infrastrukturu zemlje. Ipak, prošireni diskonti na rusku sirovu naftu i derivate umanjili su mesečne izvozne prihode, procenjene na oko 11 milijardi dolara, što je približno polovina nivoa pre invazije. U međuvremenu, napadi dronovima na plovila i izvoznu infrastrukturu u Crnom i Kaspijskom moru dodatno su ograničili kazahstansku ponudu i izvoz. Iako je prerano za potpunu procenu posledica najnovijih geopolitičkih dešavanja na tržište nafte, za sada visoke zalihe pružaju određenu sigurnost učesnicima na tržištu i drže cene pod kontrolom.

Referentne cene sirove nafte i dalje su za 16 dolara po barelu niže nego pre godinu dana, što odražava veliki globalni suficit ponude koji se formirao tokom prethodnih 12 meseci, u skladu sa prognozama. Globalne zalihe nafte porasle su za 470 miliona barela u 2025. godini, odnosno prosečno 1,3 mb/d. Rast je bio vidljiv kroz povećanje količina nafte na moru, veće kineske zalihe sirove nafte i rast zaliha gasnih tečnosti u SAD. Samo u novembru globalne zalihe porasle su za 75 miliona barela, odnosno 2,5 mb/d, uz prebacivanje većih količina na kopno. Preliminarni podaci ukazuju na dodatni rast u decembru, naročito u Kini nakon izdavanja novih uvoznih kvota, čime su nadoknađeni značajni padovi zaliha sirove nafte zabeleženi krajem godine u pojedinim proizvođačkim zemljama Bliskog istoka.

Aktuelni globalni suficit rezultat je snažnog rasta ponude od početka 2025. godine, pri čemu su proizvođači van OPEC+ činili gotovo 60% ukupnog povećanja od 3 mb/d. Saudijska Arabija predvodila je rast ponude unutar OPEC+ nakon postepenog ukidanja ograničenja proizvodnje, dok su Sjedinjene Države, Kanada, Brazil, Gvajana i Argentina dominirale rastom među proizvođačima van OPEK+. Ukoliko ne dođe do značajnijih i dugotrajnijih poremećaja u proizvodnji – i ako OPEK+ zadrži aktuelnu politiku, a američki proizvođači iz škriljca izbegnu veći pad aktivnosti – globalna ponuda nafte mogla bi porasti za dodatnih 2,5 mb/d u 2026. godini.

U kombinaciji sa velikim viškom koji se tokom prethodne godine akumulirao u skladištima i na moru, to bi tržištu obezbedilo značajnu rezervu ponude, znatno iznad očekivanog rasta potražnje od 930 kb/d u 2026. godini.

Izvor: IEA