Odluka Suda u EU da poništi dozvolu EK kojom se odobrava da izgradnju dva nuklearna reaktora u mađarskoj elektrani Pakš 2 finansira ruska kompanija je čisto politička i predstavlja poslednji trzaj evropske birokratije da kazni Rusiju, ali i neka vrsta opomene mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, izjavila je stručnjak za energetiku Jelica Putniković za Sputnik.

Odluka da se kompaniji Nižnji Novgorod inženjering zabrani da finansira izgradnju reaktora u Mađarskoj je doneta uoči sutrašnjeg predstavljanja novog, 19. paketa sankcija protiv Rusije kojima će biti obuhvaćeno i nekoliko ruskih banaka i energetskih kompanija.

Proširenje nuklearne elektrane Pakš nije ugroženo: Budimpešta reagovala na odluku Evropskog suda

Odluka Evropskog suda nije utvrdila nikakvo kršenje zakonodavstva EU u vezi sa Mađarskom, izjavio je mađarski državni sekretar za pitanja Evropske unije i međunarodne pravosudne saradnje Janoš Boka i poručio da proširenje nuklearne elektrane Pakš nije ugroženo.

Mađarska će, kako je naglasio, pružiti svu neophodnu pomoć kako bi Komisija kasnije mogla da donese zakonsku odluku. Boka je dodao da ne postoje pravne prepreke za izgradnju nove elektrane, prenose mađarski mediji.

„Sud poništava i sudsku odluku i odluku komisije o dozvoli. Posebno utvrđuje da, suprotno sudskoj odluci, komisija nije mogla jednostavno da proveri da li je predmetna pomoć u skladu sa odredbama EU o državnoj pomoći, već je trebalo da proveri i da li je direktna raspodela građevinskog tržišta za dva nova nuklearna reaktora u skladu sa pravilima Unije o javnim nabavkama“, navodi se u presudi objavljenoj na sajtu suda.

Nastavak priče o sankcijama

Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, ističe da je jasno da se tražio način da se spreči izgradnja tog energetskog projekta od strane Rusije.

„Ono što njima smeta je odluka Rusije da obezbedi finansiranje novih blokova u nuklearki, a znamo da je Brisel sada zapravo počeo da donosi nove sankcije protiv Rusije, ruskog energetskog sektora, da pokušava na sve načine da natera članice EU da prestanu da kupuju ruske energente, pre svega prirodni gas, ali podaci ih demantuju. Tako da je ovo samo nastavak te priče oko energetskih i finasijskih sankcija“, navodi ona podsećajući da je isto tako doneta i odluka o uvođenju sankcija Gasprom banci, pa to ipak nije na kraju sprečilo članice EU da sarađuju sa Rusijom kada su morale da obezbede neke energente.

Da je reč o klasičnoj političkoj odluci govori i to što je Brisel nuklearnu energiju proglasio zelenom, i ovde se zapravo nanosi šteta Mađarskoj koja je članica EU. To je i neka vrsta opomene i Viktoru Orbanu, koji se protivio svim sankcijama ruskim energentima.

„Mada je Mađarska bila izuzeta iz paketa sankcija koje zabranjuju članicama EU da kupuju rusku naftu. Imali smo i situaciju sa Družbom Tako da je ovo jedna vrsta poslednjeg trzaja evropske birokratije koja pokušava da kazni Rusiju za nešto što je ona dogovorila pre početka rata u Ukrajini“, podseća naša sagovornica.

Brisel veći katolik od pape

Ono što je indikativno, kaže, jeste da Brisel očigledno ide u kontrasmeru od američkog predsednika Donalda Trampa koji na sve načine pokušava da za isti sto dovede Zelenskog i Putina i da sukob okonča.

„Oni donose nove sankcije, ne bih da ulazim šta se sve tu dešava na političkom i ratnom planu, ali je meni zanimljiva poslednja vest koju sam čula iz Ukrajine da je Zelenski najavio mogućnost da deo teritorije zapravo pripadne Rusiji u budućnosti, i sad ispade Brisel veći katolik od pape“, zaključuje Putniković.

Prema ugovoru potpisanom 2014. godine, ruska državna kompanija Rosatom će izgraditi reaktore 5 i 6, snage 1,2 gigavata svaki.