Sušno leto ugrozilo rad slovenačkih hidrocentrala

Zbog niskog rečnog vodostaja, slovenačke hidrocentrale proizvode manje struje, a privremeno je zbog suše prestala s radom hidrocentrala na Soči. Takođe, izuzetno visoke temperature vazduha i nizak vodostaj Save, razlog su zbog koga rashladni tornjevi Nuklearne elektrane Krško rade punim kapacitetom.

Zbog izuzetno niskog vodostaja reke Soče, što je posledica dugotrajne suše, privremeno je prestala da radi hidrocentrala Solkan, što se dogodilo prvi put posle 2003. godine, objavila je Uprava kompanije Soške elektrane.

Kako se navodi, vodostaj reke Soče kod Solkana trenutno je toliko nizak da ne omogućava siguran rad turbina. Do sada je kritičan donji nivo vodotoka održavan pražnjenjem akumulacijskog jezera koje je i samo dostiglo rizičan nivo, pa se voda u reku iz akumulacije više ne dodaje, prenosi Tportal.hr.

Smanjen prosečan tok vode

Iz Holdinga slovenačke elektrane saopšteno je da je na reci Soči situacija s protokom vode najlošija od svih reka na kojima su slovenačke hidrocentrale, pa je prosečan tok vode manji od planiranog za 46 kubnih metara u sekundi. Manjak padavina i sniženi vodostaj prisutni su već duži period.

Zbog smanjenog protoka vode, Elektrane na Soči do sada su dostigle 54 odsto planirane proizvodnje struje, a slično je i s manjim hidrocentralama u donjem delu reke Save, prema granici s Hrvatskom.

U odnosu na prosečnu proizvodnju struje u poslednjih pet godina, hidrocentrale na Dravi imaju smanjenu proizvodnju za 31 odsto, one na Soči za 39, a i hidrocentrale na Savi – za 39 odsto.

Nešto bolja situacija je na reci Dravi, gde je prosečni tok vode ove godine bio 185 kubnih metara u sekundi, pa su hidrocentrale na toj reci realizovale 71 odsto predviđene proizvodnje za prvu polovinu ove godine.

Rashladni tornjevi nuklearne elektrane u punom pogonu

Takođe, zbog izuzetno visoke temperature vazduha i niskog protoka reke Save, punim kapacitetom rade i rashladni tornjevi Nuklearne elektrane Krško (NEK), čija je efikasnost nešto lošija zbog trenutnih uslova.

Naime, nuklearna elektrana deo toka reke Save koristi za hlađenje proizvedene pare, koja se zatim kondenzuje i vraća u sekundarni krug. Sava se tako koristi u trećem krugu proizvodnje električne energije, gde rashladni tornjevi ovih dana rade punim kapacitetom.

Ukoliko u reci ima dovoljno vode, nema potrebe da se uključuju rashladni tornjevi.

„U današnjem slučaju, kada je nivo Save istorijski nizak, rashladni tornjevi rade punim kapacitetom. Iz tog razloga, iako je Sava zaista mala, možemo da radimo punom snagom reaktora”, rekao je , objasnio je za Radio Slovenija Gorazd Fajfer, šef proizvodnje u NEK-u.

Lošija efikasnost

Efikasnost NEK je u sadašnjim uslovima nešto lošija – 33,5 odsto, dok je u normalnim vremenskim uslovima 35 odsto, navodi se na sajtu elektrane.

Zagrevanje Save i mali protok do sada nisu ugrozili rad elektrane, ali postoji granica na kojoj bi bilo potrebno da se smanji snaga nuklearke.

„Ukoliko bi se sušni period nastavio, a temperature i hidrometeorološki uslovi zahtevali dalje aktivnosti od nas, sledeća metra bi bila smanjenje snage elektrane“, objašnjava Fajfer.

Nedostatak oko pet kubnih metara Save, znači smanjenje struje za 10 odsto. U junu je nuklearna elektrana davala više od 43 odsto energije proizvedene u Sloveniji. Udeo se i dalje povećava, jer se hidropotencijal smanjuje zbog dugotrajne suše.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti