Pod jarkim jadranskim suncem nedavno je život skoro stao u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore. Automobili i autobusi bili su zaglavljeni – došlo je do kolapsa, jer su se semafori ugasili, internet je pao, a sigurnosni alarmi su se oglasili kao reakcija na iznenadni gubitak napajanja.
„Posle jednog sata bez struje, bili smo na ivici panike, jer je postajalo neizdrživo“, kaže Drago Martinović, 61-godišnji penzionisani policajac. „Bojim se da bi to moglo trajati duže, ukoliko se ponovi”.
Loša vest za Martinovića i stotine miliona ljudi širom sveta je da je rizik od prekida sve veći. Toplija leta znače nagli porast potražnje za hlađenjem, jer visoke temperature uzrokuju savijanje žica i rizik od izazivanja šumskih požara. Nadogradnje elektroenergetske infrastrukture ne idu u korak, čak i kada napori da se smanji upotreba fosilnih goriva čine prioritetnom distribuciju električne energije.
Pokrenut porastom potrošnje i nestabilnim vezama za snabdevanje, nestanak struje u Crnoj Gori krajem juna pokvario je mreže u susednim zemljama i izazvao haos u domaćinstvima, bolnicama i barovima na plaži. Incident na Balkanu se ponovio širom sveta.
Prekidi od Ekvadora do Indije
Milioni domaćinstava u Hjustonu pretrpeli su nestanke struje nakon uragana Beril prošle nedelje, što je onemogućilo upotrebu klima uređaja, iako je velika vrućina usledila nakon oluje. Pogađajući zemlje u razvoju i razvijene ekonomije, prekidi od Ekvadora do Indije poslednjih nedelja predskazuju nadolazeći poremećaj.
Klimatska kriza izlaže električne mreže naglim poplavama koje ruše prenosne tornjeve, sušama koje isušuju hidroakumulacije i naglim porastom potražnje zbog hlađenja tokom velike vrućine.
„Ceo elektroenergetski sistem je izgrađen i dizajniran u jednoj klimatskoj eri, a sada se traži da radi u drugoj klimatskoj eri. To samo znači da više stvari može krenuti naopako“, rekao je Michael Webber, profesor energetike na Univerzitetu Teksas u Ostinu.
Nestabilne mreže stvaraju nestabilnost za preduzeća, izazov su za politiku i ugrožavaju živote. Proširenje mreže koštaće oko 24,1 bilion dolara za postizanje neto-nula ciljeva do 2050. godine, nadmašujući potrebne investicije u kapacitete obnovljive energije, prema BloombergNEF-u. Zbog svojih ogromnih površina i velike potrošnje energije, SAD i Kina se suočavaju sa najvećim računima, ali nijedna zemlja nije pošteđena.
Ranjivost ekonomija
Većina zamračenja se dešava kada se veliki obimi ponude ili potražnje iznenada uključe ili isključe. Oštećenja od oluja, eksplozija obnovljivih izvora energije ili skokovi u upotrebi mogu da izazovu prekide kada mreža nije dovoljno otporna.
Klimatske promene proširuju ranjivost izvan ekonomija u razvoju. Problemi su nedavno pogodili više zemalja srednjeg ranga, uključujući energetski bogate Meksiko i Kuvajt, kao i uvoznike poput Albanije.
„Kako temperature i pristup klimatizaciji budu rasli, to će dodatno opteretiti mrežu. Već smo primetili povećanje letnje vršne potražnje u određenim evropskim zemljama, kao što je Grčka, kao i na Bliskom istoku”, rekla je Felicia Aminoff, analitičarka u BNEF-u.
Uglavnom iza problema sa mrežom stoji loše planiranje. U Kuvajtu, stanovnici jedne od najbogatijih zemalja na svetu morali su da trpe prekide rada u junu. Operateri mreže su namerno isključili delove mreže kako bi sprečili potpuni nestanak struje, dok su se elektrane borile da zadovolje porast potražnje kada su temperature prešle 50 stepeni Celzijusa. Incident je doveo do toga da su vatrogasne službe bile preplavljene pozivima za spasavanje ljudi zaglavljenih u liftovima.
Bez preduzimanja preventivnih mera
Članica OPEK-a je upozorila da bi mogla biti prinuđena da najavi dalje isključenje struje, kako bi sprečila kvar u sistemu. „Niko nije razumeo važnost preduzimanja preventivnih mera. Morate da planirate godinama unapred“, rekao je Fuad Al-Ovn, bivši zvaničnik kuvajtskog ministarstva struje i vode.
Dok Kuvajt može da iskoristi ogromne prihode od nafte da podrži investicije u mrežu, druge zemlje nemaju te sreće.
U Ekvadoru su putnici metroa morali da napuste zaglavljene vozove i da pešače do stanica kroz neosvetljene podzemne tunele nakon najgoreg nestanka u toj južnoameričkoj zemlji u poslednje dve decenije, u junu.
Iako Ekvador ima veće rezerve nafte od Meksika, zemlja je jako zadužena i za finansiranje se oslanja na Međunarodni monetarni fond i druge multilateralne zajmodavce. Neki od njenih problema su povezani sa loše planiranim projektima poput postrojenja Coca-Codo Sinclair, vrednog 3 milijarde dolara.
Hidroelektrana od 1.500 megavata obično pokriva oko četvrtinu električne energije u zemlji, ali je postala izvor nesigurnosti za manje od jedne decenije nakon što je postala onlajn. U prvoj polovini 2024. pretrpela je više desetina prekida rada, a otkriveno je preko 7.000 pukotina u levcima koji vode do turbina.
Uticaj na distribuciju energije
Kada je Coca-Codo Sinclair prošlog meseca otišao van mreže zbog jake kiše, snabdevanje iz elektrana na drugim mestima oslanjalo se na jednu visokonaponsku liniju koja je pala, uzimajući sa sobom svu električnu energiju u zemlji. Ekvador je bio upozoren na ovaj rizik zbog nestanka struje 2004. godine, ali nikada nije napravio preporučene viškove.
Klimatske promene utiču na distribuciju energije na mnogo načina. Ekstremna toplota povećava potražnju za hlađenjem, a istovremeno smanjuje efikasnost solarnih panela, prekrivajući snabdevanje. Visoke temperature mogu dovesti do propadanja vodova i pregrevanja transformatora, što dovodi do kvara opreme i povećanja rizika od požara.
Kako se temperatura povećava, mreže će morati da budu otpornije, uključujući skladište da bi se nosile sa porastom potražnje i prekidima u snabdevanju. John Pettigrew, šef britanske nacionalne mreže, takođe je pozvao na super-supermrežu — mrežu još višeg napona koja povezuje zemlje.
Učestali prekidi struje u Meksiku
U Meksiku su nestanci struje postali češći kako postaju leta toplija i suva, a ekonomija u procvatu gura električne mreže koje su na ivici. Problemi podstiču preduzeća na skupa rešenja za obezbeđivanje operacija, uglavnom korišćenjem dizel generatora — uobičajena praksa u mnogim zemljama sa nestabilnim električnim sistemima.
U severnom gradu Čivava u junu je došlo do prekida struje za pumpe za vodu, zbog čega je zaustavljeno snabdevanje za više od 70.000 ljudi tokom dve nedelje. Sve veća učestalost poremećaja znači da farmeri mleka i proizvođači sira u regionu moraju da troše čak 50.000 pezosa (oko 2.700 dolara) dnevno na gorivo za generatore za napajanje opreme za mužu i hlađenje, prema izveštajima lokalnih novina.
Nestanak struje u Meksiku dolazi nakon što je odlazeći predsednik Andres Manuel Lopez Obrador odlučio da favorizuje domaću naftnu industriju kada su u pitanju energetske investicije, u velikoj meri prekinuvši sektor električne energije. Nedostatak potrošnje sada šteti izgledima za investiranje Meksika, jer nedostatak pouzdane energije postaje prepreka.
Toplotni talas u maju izazvao je prekide u 21 državi u Meksiku, prekinuvši proizvodnju u fabrici Folksvagen AG u Puebli na četiri sata. Ista fabrika je pretrpela još jedan prekid u junu.
Izdvajanje (nedovoljnih) sredstava
Kako bi se pozabavila krizom, novoizabrani predsednik Klaudija Šejnbaum, klimatolog sa doktoratom iz oblasti energetike, obećala je 13,6 milijardi dolara za izgradnju kapaciteta obnovljive energije, postrojenja na gas i novih dalekovoda. Ali, prema procenama analitičara, to je manje od polovine – od 38 milijardi dolara potrebnih da bi se održao korak sa rastućom tražnjom u narednih pet godina.
Naprezanje mreže je takođe zabrinjavajuće i severno od granice. Američki mrežni operateri su se borili da zadrže upaljena svetla jer su ekstremne vremenske prilike otkrile ranjivosti u zastarelom sistemu isporuke električne energije.
Kalifornija je pretrpela kratkotrajne nestanke struje 2020. i 2022. godine, tokom ekstremnih letnjih toplotnih talasa. Mreža Teksasa se srušila u februaru 2021. godine, kada je jaka zimska oluja izazvala rasprostranjeni kvar generatora električne energije, uzrokujući 246 smrtnih slučajeva i više od 195 milijardi dolara materijalne štete.
Zona visokog rizika
U zemljama koje su već imale loše sisteme, klimatske promene pogoršavaju probleme. Podmorska veza vredna 1,3 milijarde dolara otvorena je između Italije i Crne Gore 2019. godine, ali se njen kapacitet već smatra nedovoljnim i razmatra se druga.
Postojeća mreža nije bila u stanju da spreči veliki nestanak struje u četiri balkanske zemlje, uključujući Bosnu i Hercegovinu i veći deo hrvatske obale u junu, koji je zahvatio četiri miliona ljudi. Potrošnja je porasla kako su se temperature kretale blizu 40oC, što je dovelo do otkazivanja jednog sistema za drugim.
Šumski požar u regionu Balkana verovatno je doprineo kvaru, pokvarivši prekogranične interkonektore, zahvativši više zemalja, uključujući Albaniju čije oslanjanje na hidroenergiju čini podložnom sve toplijem i suvom vremenu.
„I dalje smo u zoni visokog rizika“, rekla je Belinda Balluku, ministarka energetike, dodajući da vlasti u regionu koordiniraju operacije i čine sve što mogu da očuvaju mrežu bezbednom.
Izvor: Bloomberg
