Sirija ima dokazane rezerve nafte od približno 2,5 milijardi barela nafte i 241 milijardu kubnih metara gasa, prema procenama pre rata. Američko vojno prisustvo dugo je bilo povezano sa kontrolom nad naftnim poljima u ovoj zemlji. Sada se SAD suočavaju se sa složenom odlukom: hoće li prekinuti okupaciju trećine zemlje i prepustiti novoj vladi kontrolu nad sirijskim naftnim poljima.
Trenutna cena nafte održava se na tom nivou ne samo zahvaljujući kvotama OPEK+ već i političkim odlukama nekoliko lidera zemalja izvoznica nafte. Uloga prestolonaslednika Mohameda bin Salmana u Saudijskoj Arabiji u podršci cenama nafte ostaje ključni faktor koji određuje cene nafte srednjoročno.
Bajden je optužio je Peking da „vara“ u globalnoj trgovini čelikom na štetu američkih proizvođača i njihovih radnika koji su ključna izborna baza vladajućih Demokra uoči novembarskih izbora. Sindikati i poslodavci su jednoglasno pozdravili te protekcionističke mere.
Američki institut za naftu (API), naftni gigant „Ševron“ i savezna država Luizijana podneli su tužbu protiv savezne američke administracije Džozefa Bajdena kojom traže poništenje odluke o smanjenju površine oblasti koja će biti ponuđena u sledećoj aukciji za eksploataciju nafte i gasa u Meksičkom zalivu.
Američki predsednik Džozef Bajden je najavio da će u skladu sa potrebama nastaviti da upravlja korišćenjem nafte iz nacionalnih strateških rezervi. Bajden je pozvao administraciju i Kongres da istraže načine da se poveća proizvodnja energenata u SAD i smanji kontrola OPEK-a nad cenama energenata.
Glavni suradnici američkog predsednika Džoa Bajdena zabrinuti su da bi ekonomiju krajem godine mogao da pogodi ozbiljan šok koji bi zemlju odveo u iscrpljujuću recesiju.
Američki predsednik Džozef Bajden proglasio je vanrednu situaciju u zemlji zbog pretnji od nedovoljne dostupnosti kapaciteta za proizvodnju električne energije, dajući hitna ovlašćenja državnom sekretaru za trgovinu da rešava ovaj problem.
Bajdenova administracija u petak je saopštila da je nastavila planove istraživanja i eksploatacije nafte i gasa na zemljištu u vlasništvu savezne vlade, što predstavlja kršenje predizbornog obećanja demokratskog predsednika.
Cene nafte su porasle nakon što je Nemačka upozorila na dodatne sankcije Rusiji a Iran okrivio Sjedinjene Države za pauziranje pregovora usmerenih na oživljavanje nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. Goldman Sachs podiže prognozu cena nafte za 2023. na 115 dolara. IEA se slaže da pusti još nafte.
Puštanje u opticaj do 180 miliona barela nafte bilo bi najveće oslobađanje u skoro 50-godišnjoj istoriji Strateških rezervi nafte (SPR). Taj bi potez bio treći put da su Sjedinjene Države iskoristile svoje strateške rezerve u posljednjih šest meseci. Do sada, ovi potezi nisu uspevali da snize cene.
Američki predsednik Džo Bajden naredio je obustavu američke finansijske podrške inostranim energetskim projektima sa ugljem i visokim sadržajem ugljenika. Cilj ove politike je, kako se navodi u saopštenju, da osigura da većina američkih međunarodnih energetskih angažmana promoviše čistu energiju. Grupe za zaštitu životne sredine se slažu da je ova politika korak u pravom smeru, ali i da je puna izuzetaka i rupa u zakonu, koje bi mogle da potkopaju njene ciljeve.
OPEK+ postao fleksibilniji nakon prolaska kroz situaciju sa kovidom. OPEK se nekad kretao poput bojnog broda i sada deluje poput američkih Federalnih rezervi, sa redovnim sastancima za utvrđivanje politike. Oni zaista imaju umerenu kontrolu nad tržištem. Sada su sa mesečnom strukturom sastanaka više poput glisera.
