Hoće li se OPEK od bojnog broda transformisati u gliser

OPEK+ postao fleksibilniji nakon prolaska kroz situaciju sa kovidom. OPEK se nekad kretao poput bojnog broda i sada deluje poput američkih Federalnih rezervi, sa redovnim sastancima za utvrđivanje politike. Oni zaista imaju umerenu kontrolu nad tržištem. Sada su sa mesečnom strukturom sastanaka više poput glisera.

Očekuje se da će OPEK+, organizacija zemalja proizvođača nafte i njenih saveznika, razmotriti dodavanje između 500.000 i milion barela dnevno, ali analitičari tvrde da ima nekih najava po kojima, možda, neće biti povećanja proizvodnje. Rojters je izvestio da interni izveštaj OPEK-a ukazuje na to da bi tržište moglo ponovo zapasti u naftno zasićenje, nakon što grupa odustane od svog dogovora o šest miliona barela dnevnog smanjenja proizvodnje do aprila 2022. godine.

Fjučersima na sirovu naftu brent, na međunarodnom tržištu, trgovalo se 30. juna po ceni nešto višoj od 75 dolara po barelu. Fjučersi na sirovu naftu zapadnog Teksasa za avgust iznosili su nešto manje od 74 dolara po barelu, što je iznos oko najvišeg nivoa od jeseni 2018. Cene nafte porasle su u sredu, na osnovu izveštaja o nižim zalihama u SAD-u.

„Ovo je njihov najvažniji sastanak tokom godine. Prošle godine su gledali u ozbiljnu situaciju sa negativnim cenama i okupili su se. Plan je bio da se vraća 500.000 barela mesečno i mislim da će se toga i držati. To im odgovara, jer cene idu sve više i više”, rekao je partner kompanije Capital, Dzon Kilduf.

Očekuje se da će OPEK razmotriti mogućnost produženja trenutnog proizvodnog sporazuma i nakon postojećeg datuma završetka u aprilu 2022. godine, a analitičari naveliko očekuju da će u avgustu na tržište vratiti 500.000 barela.

„Za mene je zanimljiva priča, koliko će visoko cene nafte ići ako se odustane od trenutnih rezova. O tome se raspravlja u smislu potencijalnih opcija“, rekla je šefica globalne robne strategije RBC Helima Kroft, ističući da je tržište već imalo formiranu cenu za 500.000 barela na dan dodatne proizvodnje, tako da bi, ako bi cena bila veća od očekivane, imali mali pad.

Helima Kroft je rekla da je OPEK+ postao fleksibilniji nakon prolaska kroz situaciju sa kovidom i da se može brzo prilagoditi kada sagleda kako će veliki faktori uticati na tržište.

Na primer, SAD i Iran razgovaraju o novom nuklearnom sporazumu. Ako se to dogodi, Iran bi mogao vratiti na tržište najmanje milion barela dnevno. Vremenski okvir za to nije jasan i ta bi nafta morala da se apsorbuje zajedno sa trenutnom proizvodnjom OPEK-a kasnije ove godine – pod uslovom da se postigne dogovor.

„OPEK se nekad kretao poput bojnog broda. Imali su dvogodišnje sastanke. Takođe, bilo je tako teško sazvati sastanak OPEK-a tokom kovida”, rekla je Kroft primećujući da OPEK sada deluje više poput američkih Federalnih rezervi, sa redovnim sastancima za utvrđivanje politike. „To znači da oni zaista imaju usmerenu kontrolu nad tržištem“, rekla je Helima Kroft.

Promene uslovljene koronom

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), koju predvodi Saudijska Arabija, pokrenula je ove godine mesečne sastanke, pri čemu se tržište nafte kretalo sinhronizovano – sa vraćanjem potražnje. Generalni sekretar OPEK-a Mohamed Barkindo rekao je u utorak da OPEK očekuje porast potražnje za šest miliona barela dnevno ove godine, od čega će se pet miliona vratiti u drugoj polovini godine.

„Sada su sa mesečnom strukturom sastanaka više poput glisera za razliku od bojnog broda. Ako je varijanta delta soja kovida zaista destruktivna u ključnim zemljama, ona može da preokrenu kurs. Smatram da je ova struktura mesečnih sastanaka OPEK-a dala fleksibilnost, da se brzo prilagode. A učesnici na tržištu se svi moraju prilagoditi. Oni su priča. … Ovako su se stvari promenile od 2015. godine, kada su se neke činjenice otpisivale kao nebitne“, rekla je Kroft.

Velike promene na tržištu promenile su i OPEK, koji je prošle godine morao naglo da smanji proizvodnju, jer se smanjila potražnja i „srušila” cene nafte. Manje zabrinjava pritisak američkih proizvođača iz škriljaca, koji su se prethodno agresivno kretali da dodaju nove bušotine svaki put kada bi cene rasle.

U SAD se politika nafte, takođe, dramatično promenila.

Administracija Bajdena više je usredsređena na klimu i obnovljive izvore. Trampova administracija bila je postavljena na rast jačeg, manje regulisanog naftnog sektora. Tokom te ere SAD su postale najveći svetski proizvođač nafte.

„Njima [članovima OPEK-a] situacija u SAD predstavlja vetar u leđa”, rekla je Kroft.

Bajden vodi novi pristup u SAD

„Prešli smo od energetske dominacije i potreban nam je svaki barel na vodi, do čiste nulte klimatske politike, otkako su se SAD ponovo pridružile Pariskom sporazumu”, primetila je Kroft.

Predsednik Džo Bajden obećao je da će SAD smanjiti emisiju ugljenika, tj. prepoloviti  do 2030. godine i dovesti SAD na pravi put do neto nula emisija do 2050. godine.

„Oni [članice OPEK-a] kažu da nam je ovo postavljeno na način koji je pre šest godina izgledao nezamislivo u doba američke energetske dominacije“, rekla je Kroft objašnjavajući da se američka naftna diplomatija, takođe, promenila i da nije jasno kako i kada će administracija Bajdena saopštiti OPEK-u da cene postaju previsoke. „Da je to predsednik Tramp, telefon bi treperio. Učesnici na tržištu zaboravili su koliko je bio aktivista. Uspeo je i da poveća a i da smanji cenu nafte. Cela ideja američke energetske dominacije bila je da se pomogne u proizvodnji nafte.“

SAD trenutno proizvode 11 miliona barela dnevno, oko dva miliona barela manje od pre-pandemijske ere. Smanjeni nivo je, takođe, procenjeni iznos trenutnog globalnog proizvodnog deficita, jer svet trenutno koristi dva miliona barela više dnevno nego što se proizvodi.

Neki američki proizvođači nafte sporo dodaju proizvodnju. Smeta im nedostatak kapitala, kao i fokus akcionara na dividende i otplatu duga, pored novog zelenog fokusa.

„OPEK+ pokušava da prati tržište, umesto da ga vodi“, rekao je potpredsednik IHS Markit-a Dan Iergin komentariše: „Mislim da i Saudijci i Rusi to rade zbog svojih interese. Mislim da Rusi žele da budu sigurni da njihov cilj nije da cena bude tako visoka, da ne bi vratila još jednu poplavu američkih škriljaca. Oni su zabrinuti zbog toga više nego Saudijci”.

Iako analitičari očekuju da će nafta ove godine porasti iznad 80 dolara po barelu, ili čak 85 dolara po barelu, smatraju da će OPEK+ pokušati da spreči previsoke cene.

OPEK+ je u postupku uravnoteženja. Ako stavi premalo nafte na tržište i cene porastu, američki proizvođači biće uvučeni u više bušenja. Ako stavi previše na tržište, da bi cene bile niže, SAD bi mogle da sklope novi nuklearni sporazum sa Iranom, koji bi mogao da rezultira sa čak 1,5 miliona barela dnevno na tržištu do kraja godine. To bi moglo ići i više, u zavisnosti od toga koliko nafte Iran uzima iz skladišta.

„Oni tek počinju da podižu glavu iznad ove cene. Mislim da grupa želi da sačuva ove cene. Verovatno trenutno ne žele da podižu cene mnogo više”, rekao je šef za strategiju roba i derivata Bank of America Francisko Blanč napominjući da bi cene koje previše rastu pogodile potražnju na tržištima u razvoju. „U zemlji kao što je Indija, koja je glavni kupac sirove nafte sa Bliskog istoka, 75 dolara po barelu nafte već je visoka cena. Mislim da OPEK ne mora da bude na naslovima zbog previsoke cene nafte. Čak i ako je nafta u proseku negde za niskih 70 dolara, vratićemo se samo na budžetske prelome koje imaju ključne članice OPEK-a na čelu sa Saudijskom Arabijom”.

Targetiranje željenih cena

Prema studiji RBC, Saudijskoj Arabiji treba 77 dolara po barelu, da bi popunila svoj budžet. Rusiji treba 72 dolara za barel, a Ujedinjenim Arapskim Emiratima 65 dolara. Prosek za sve proizvođače, koji se da bi bili rentabilni je 93 dolara po barelu. Ali, to uključuje i cenu veću od 300 dolara za barel, koju zahteva Venecuela.

Blanč je rekao da su cene brenta do sada, u proseku, iznosile 64 dolara po barelu za ovu godinu, a taj prosek bi trebao porasti na 68 dolara do kraja godine.

„Bićemo 70 dolara plus do kraja godine“, ocenjuje Blanč, koji očekuje da će sledeća godina biti drugačija, sa potencijalom za skok do 100 dolara.

„Ispod ovog tržišta sigurno postoji značajan broj zamki. Istorija OPEK+, na čelu sa Saudijcima, nam govori da treba da pokušaju da nadigraju svoje karte, koje drže u rukama i puste da cene napreduju, da dodaju premalo, prekasno tokom dužeg vremenskog perioda, dok ih tržišne sile ne preteknu – poput onoga što bi bila očekivana obnova proizvodnje iz američkh  škriljaca“, rekao je Kilduf.

Ali, postoje znaci da bi se američka industrija mogla uskoro vratiti, i to bi moglo imati prigušujući efekat na cene. Blanč očekuje da će se američka proizvodnja vratiti na prethodni maksimum od 13 miliona barela dnevno do kraja sledeće godine.

Američke zalihe su najprometnije na svetu i poslednjih nedelja su naglo padale. A to bi američku industriju moglo da pokrene, ubrza… Prema američkoj vladi, sirove američke zalihe su tokom prošle nedelje pale za skoro sedam miliona barela, slično količinama u svakoj od prethodne dve nedelje.

Kilduf ocenjuje da zalihe nisu tako brzo iscrpljene tokom najmanje sedam godina.

„To je uvelo pravu navalu kompanija koji se bave škriljcima. Oni se pokreću. Razgovaram sa operaterima tamo. Imaju problema sa pronalaženjem ljudi“, kaže Kilduf.

Izvor: CNBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti