Južna gasna interkonekacija, vredna ukupno oko 1,5 milijardi eura, trebalo bi da postane temelj potpuno nove energetske arhitekture Bosne i Hercegovine – kroz izgradnju tri CCGT gasne elektrane u Tuzli, Kaknju i Mostaru ukupne snage 1.200 MW, koje bi same pokrile gotovo polovinu celokupne potrošnje struje u zemlji.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine predložila je u sredu da se izgradnja i upravljanje Južnom gasnom interkonekcijom dodeli američkoj kompaniji AAFS Infrastructure and Energy, koja bi Bosnu i Hercegovinu povezala sa gasnim sistemom Hrvatske i LNG terminalom na Krku.
Od početka sukoba u Iranu cene gasa porasle su 70%, dok BiH ostaje relativno zaštićena dugoročnim ugovorima sa Gaspromom i modelom formiranja cena po naftnoj formuli. Potrošači u Federaciji BiH trenutno nisu pogođeni, a nova cena kubnog metra gasa biće poznata 1. aprila, uz mogućnost minimalnog povećanja.
Tokom godine samo Elektroprivreda HZ HB poslovala je pozitivno, sa skromnom dobiti od oko 1,2 miliona KM, dok su preostale dve elektroprivrede zabeležile značajne gubitke. Elektroprivreda Republike Srpske završila je godinu sa minusom od 27,8 miliona KM zbog loše hidrologije, problema sa ugljem i uvoza skupe struje, dok je Elektroprivreda BiH imala najveći gubitak, veći od 52 miliona KM.
Gasifikacija Republike Srpske, vredna preko milijardu KM, predstavlja najveći infrastrukturni projekat koji bi trebalo da donese jeftiniji i ekološki prihvatljiviji energent, posebno za Banjaluku koja ima ozbiljne probleme sa zagađenjem. Projekat se realizuje uz podršku više partnera i oslanja se na gasni aranžman sa Rusijom, dok vlasti ističu potrebu za pragmatičnom energetskom politikom i saradnjom i sa Istokom i sa Zapadom. Istovremeno se kritikuju politički potezi koji bi mogli dovesti do skupljeg gasa za građane.
Smanjenjem akciza na vreme smanjio bi se i rizik od povećanja ostalih cena, što bi bilo značajno za standard građana, jer u ovom trenutku nije potreban još jedan inflatorni šok, poručio je ekonomski analitičar Mirza Mulešković.
Zbog straha od nestašice, ali i očekivanog rasta cena goriva u narednim danima, od juče su na benzinskim pumpama u BiH zabeležene veće gužve.
U decembru 2025. godine u Bosni i Hercegovini zabeležen je blagi rast ukupne proizvodnje električne energije u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći udeo i dalje imaju termoelektrane, dok je proizvodnja iz solarnih i vetroelektrana nastavila da raste gotovo devet odsto. Ovakav trend ukazuje na postepeno povećanje značaja obnovljivih izvora energije u energetskom sistemu zemlje.
Pitanje snabdevanja Bosne i Hercegovine ukapljenim gasom preko terminala na Krku ostaje otvoreno, uprkos najavama pojedinih kompanija o budućim uvoznim aranžmanima. Iako se pojavljuju inicijative i memorandumi o saradnji, konačnu odluku o izboru dobavljača doneće institucije BiH tek nakon izgradnje gasovoda Južna interkonekcija. Bez obzira na potencijalne ugovore stranih firmi sa američkim partnerima, BiH će zadržati pravo da samostalno izabere kompaniju od koje će nabavljati LNG.
Iako Bosna i Hercegovina raspolaže sa 2,5 milijarde tona rezervi uglja, Termoelektrana Tuzla radi otežano zbog nestašice. Zemlja godišnje proizvodi manje nego što troši, ali istovremeno značajno izvozi ugalj, najviše u Srbiju. Vlast najavljuje povećanje proizvodnje uglja, dok energetski sistem trpi posledice lošeg upravljanja i rastućeg uvoza struje.
Hrvatska i BiH planiraju da u aprilu u Dubrovniku potpišu sporazum o gasovodu Južna interkonekcija, uz snažnu američku podršku. Projekat prate kontroverze zbog uključenosti ljudi bliskih Donaldu Trampu, čije kvalifikacije je doveo u pitanje američki senator Kris Marfi.
Propast trećeg javnog poziva za zakup Koksare Lukavac, sporovi sa bivšim vlasnikom i povlačenje zakupca H&P Zvornik ugrožavaju proizvodnju koksa i čelika u BiH. Rizik od stečajeva, arbitražna tužba od 420 miliona dolara i nove EU zelene tarife dodatno produbljuju krizu.
