Gas skuplji za 3,99% u FBiH od januara 2026.
EB 30. januar 2026.
Vlada Federacije BiH dala je saglasnost na povećanje veleprodajne cene prirodnog gasa za 3,99 odsto od 1. januara 2026. Nova cena iznosi 827,42 KM za 1.000 Sm³ bez PDV-a.
Vlada Federacije BiH dala je saglasnost na povećanje veleprodajne cene prirodnog gasa za 3,99 odsto od 1. januara 2026. Nova cena iznosi 827,42 KM za 1.000 Sm³ bez PDV-a.
Najviše električne energije prošle godine uvezeno je iz Hrvatske (267 miliona KM) i Slovenije (108 miliona KM), potom iz Albanije (89 miliona KM) i Srbije (86,7 miliona KM). Ogroman uvoz delimično se može objasniti čestim ispadima Termoelektrane Ugljevik iz sistema zbog nedostatka uglja. Drugi razlog su remonti, a treba uzeti u obzir i promene cena električne energije.
Planirana Južna gasna interkonekcija u BiH dobija novu dimenziju kroz izgradnju tri gasne elektrane snage 1.200 MW. One bi postale glavni potrošači gasa, zamenile deo kapaciteta na ugalj i duboko uticale na energetsku, ekonomsku i geopolitičku budućnost zemlje.
Prema analizi Edhema Bičakčića, povećanje iskopane i isporučene količine uglja u 2026. godini, uz rast kapaciteta iz obnovljivih izvora, moglo bi da neutralizuje manjak električne energije i vrati BiH status izvoznice struje. U 2025. godini javne elektroprivrede suočile su se sa deficitom zbog manjka uglja i tehničkih problema u termoelektranama, dok su privatni proizvođači iz vetra i sunca održali ukupnu proizvodnju na nivou prethodne godine. Ključ za stabilizaciju energetskog bilansa vidi se u oporavku rudnika i obezbeđivanju dovoljnog snabdevanja ugljem za termoelektrane.
Bliski saradnici Donalda Trampa, povezani s pokušajima poništavanja izbora 2020, nastoje da dobiju ugovor za gasovod Južna interkonekcija u Bosni i Hercegovini. Projekat bi smanjio zavisnost od ruskog gasa, ali izaziva zabrinutost zbog mešanja politike, biznisa i geopolitike.
Rukovodstvo američke kompanije AAFS Infrastructure and Energy LLC boravi u Sarajevu gde razgovara sa domaćim zvaničnicima o mogućem učešću u projektu Južna interkonekcija. Projekat bi omogućio dopremanje američkog LNG-a u BiH i doprineo jačanju energetske sigurnosti zemlje.
Izgradnja južne gasne interkonekcije povezaće BiH sa tržištem gasa EU i LNG terminalom na Krku, povećati sigurnost i kapacitete snabdevanja gasom i omogućiti tranzit ka regionu. Projekat podstiče gasifikaciju, razvoj industrije i energetsku tranziciju ka niskougljeničnim izvorima.
Evropska unija zabranjuje izvoz neopasnog plastičnog otpada u zemlje van OECD-a, uključujući BiH, od novembra 2026. do maja 2029. godine. Ova odluka utiče na domaće reciklažne firme, koje će sirovine morati da obezbeđuju iz trećih zemalja ili domaćih izvora.
Elektroprivreda BiH će i ove godine poslovati s velikim gubitkom, koji se procenjuje na oko 80 miliona KM. Razlozi su manjak uglja, slabija proizvodnja i loše hidrološke prilike. Poskupljenje struje nije popravilo stanje, a proizvodnja je znatno ispod plana.
Hrvatska je po hitnom postupku donela zakon o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, iako Studija uticaja na životnu sredinu još nije usvojena. Time je ispunila obaveze prema Sloveniji, ali je otvorila ozbiljan spor sa Bosnom i Hercegovinom zbog nedostatka transparentnosti, prekograničnih konsultacija i potencijalnih rizika po životnu sredinu. Bosna i Hercegovina najavljuje pravne i međunarodne korake ukoliko se projekat nastavi bez njenog učešća.
Energetski stručnjak Ivica Jakić istakao je da Južna gasna interkonekcija, koja povezuje LNG terminal u Omišlju sa Bosnom i Hercegovinom, konačno napreduje. Novi zajednički projekat Hrvatske, BiH i američke kompanije omogućava snabdevanje gasom i alternativni pravac za Srbiju. Investicije u priključke i hibridne gasne elektrane biće ključne za energetsku stabilnost i smanjenje ruskog uticaja.
Zbog ozbiljnog nedostatka mrkog uglja, Blok 6 je morao biti zaustavljen, dok preostali blokovi prelaze na proizvodnju toplotne energije kako bi se obezbedelo grejanje Tuzle i okolnih gradova. Rudnici isporučuju znatno manje uglja od ugovorenih količina, pa termoelektrana troši gotovo dvostruko više resursa nego što dobija, što stvara ozbiljan rizik za pouzdano snabdevanje. Pored toga, postrojenje se suočava i sa izazovima zagađenja i nadolazećim evropskim taksama na CO2, što dodatno opterećuje već zastareo energetski sistem BiH.
