Edhem Bičakčić upozorava da odlaganje zakona o tržištu električne energije ugrožava energetsku nezavisnost BiH. Zakon je uslov za izuzeće od CBAM taksi i razvoj obnovljivih izvora, a njegova brza primena ključna je za privredu i ispunjavanje evropskih standarda.
Ovo je već treće sniženje cene, bez ijednog povećanja, u nešto više od godinu dana rada nove Uprave. Istovremeno, zvanični podaci Eurostata jasno pokazuju da je cena prirodnog gasa u Bosni i Hercegovini među najnižima u Evropi. Posebno je važno istaći da naša zemlja nema sopstvena skladišta ni nalazišta gasa, kao ni razvijenu mrežu interkonekcija “, izjavio je Mirza Ustamujić, direktor Energoinvesta.
Plastika se sve više prepoznaje kao veliki ekološki izazov, pa se u opštini Brod planira postrojenje za njenu reciklažu sa kapacitetom od 32 tone dnevno. Projekat je predstavljen kao bezbedan za životnu sredinu i deo je šireg nastojanja da se smanji udeo plastičnog otpada u komunalnim smećem. Ipak, rafinerija u Brodu ostaje zatvorena od 2018. godine, dok gubici preduzeća i dalje rastu uprkos obećanim ulaganjima.
BiH je u potpunosti zavisna od ruskog gasa koji stiže preko Turskog toka, a bez skladišta poput Srbije i alternativnih pravaca snabdevanja ostaje ranjiva na prekide. Evropski plan o obustavi kupovine ruskog gasa do 2027. godine dodatno pojačava rizik, dok političke nesuglasice i spori procesi koče realizaciju Južne i Istočne interkonekcije. Stručnjaci upozoravaju da bi prekid dotoka najteže pogodio Sarajevo i industriju, dok nadležni i dalje smatraju da je reč više o političkoj priči nego o realnoj pretnji.
Veliki požari tokom leta izazvali su štetu na dalekovodima u Hercegovini, ali su kvarovi brzo sanirani i obezbeđeno je stabilno snabdevanje potrošača. Tehnički pokazatelji potvrđuju smanjenje broja i trajanja prekida, dok su gubici u sistemu ispod propisanog nivoa. Očekuje se odluka regulatora o mrežarini koja bi omogućila finansijsku stabilnost i nova ulaganja u mrežu.
Planirana ulaganja u distributivne mreže u BiH do 2030. godine usmerena su na jačanje kapaciteta, izgradnju novih trafostanica i prelazak na viši naponski nivo. Povećanje potrošnje zbog elektrifikacije transporta, grejanja i hlađenja, kao i integracija obnovljivih izvora i prozumerskih sistema, nameću potrebu za skladištenjem energije i boljim balansiranjem mreže. Stručnjaci naglašavaju da će baterijska skladišta i primena G-komponente u tarifama imati ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti i efikasnosti elektrodistributivnog sistema.
Kineske kompanije ulažu u vetroelektranu Ivovik i hidroelektranu Ulog u BiH, čime se otvara prostor za jačanje uloge Kine u evropskoj energetskoj tranziciji. Ovi projekti doprineće smanjenju emisija ugljen-dioksida i obezbediti ekološke i ekonomske koristi za region. Istovremeno predstavljaju most saradnje između Kine i Evrope u oblasti čiste energije i održivog razvoja.
Od 1. septembra obračun struje za domaćinstva u BiH vrši se po novim blok tarifama. Elektroprivreda BiH poziva građane da sami očitaju brojila tog dana jer nije moguće obaviti očitavanje svih 741.000 mernih mesta. Podaci se mogu dostaviti telefonom, mejlom, putem portala ili aplikacije.
BiH bi mogla dobiti berzu električne energije u drugoj polovini 2026. godine. Umesto da bude dobar izvoznik, BiH zbog loše politike postaje uvoznik, kaže univerzitetski profesor Vjekoslav Domljan za Dnevni avaz.
Udruženje Logistika BiH, koje okuplja prevoznike, zatražilo je od Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine hitnu izmenu zakona kojom bi se omogućio povraćaj akciza na dizel
Osnivanjem berze električne energije u Mostaru, BiH se približava uspostavljanju organizovanog tržišta i ispunjavanju uslova za izuzeće od evropskog CBAM mehanizma. Novi zakon treba da omogući veću energetsku sigurnost, privuče investicije i zadrži sredstva od taksi unutar zemlje, umesto da odlaze ka Briselu. Istovremeno je usvojena i nova osnovica za plate u institucijama BiH, koja će važiti od 2026. godine – ali samo ako bude donet budžet za narednu godinu.
Poskupljenje struje u Federaciji BiH, koje stupa na snagu od septembra, donosi novi sistem blok tarifa kako bi se podstakla racionalnija potrošnja. Većina domaćinstava biće u zelenom bloku s najmanjim povećanjem, dok oni sa visokom potrošnjom prelaze u skuplje blokove. Ova promena dolazi u osetljivom trenutku, jer se građani već suočavaju sa rastućim troškovima života.
