BiH je i dalje jedina država u Evropi koja nema berzu električne energije. Iako je Savet ministara BiH krajem jula usvojio Predlog zakona o regulatoru, prenosu i tržištu električne energije, usklađen sa direktivama EU – EI, kojim se uspostavlja jedinstveni regulatorni okvir za funkcionisanje tržišta i uključivanje berze, ceo proces je još uvek na dugom štapu. Do Parlamenta BiH zakon nije stigao i neizvesno je da li će biti usvojen do kraja godine. U najboljem slučaju, kako kaže profesor Domljan, BiH bi berzu električne energije mogla imati u drugoj polovini naredne godine.

Regulisanje viškova
Susedne zemlje već odavno imaju berze – Hrvatska (CROPEX) od 2013, Srbija (SEEPEX) od 2016, a Severna Makedonija, Kosovo, Albanija i Crna Gora uspostavile su svoje operatere pre dve godine. Prema rečima Domljana, BiH je odavno trebalo da formira sopstvenu berzu, kako bi se mogli regulisati viškovi i manjkovi električne energije i određivati cena.

 „Ponuda i potražnja određivaće cenu, ali to se odnosi na trgovinu za dan unapred, odnosno na kratak rok“, naglašava ovaj profesor.

Domljan smatra da BiH za uspostavljanje berze treba pomoć iz inostranstva, slično kao što je nekada formirana Sarajevska berza hartija od vrednosti (SASE). On predlaže da sedište nove berze bude u Mostaru, jer taj grad ima prirodnu poziciju da postane centar obnovljivih izvora energije.

Profesor upozorava da BiH ne koristi ekonomski potencijal – u prvih šest meseci ove godine uvezla je četiri puta više struje nego u istom periodu prošle.

„Umesto da budemo dobar izvoznik, zbog loše politike postajemo uvoznik. Glavni problem je nedovoljna izgradnja objekata iz obnovljivih izvora. Zauzimaju se prenosni kapaciteti bez ulaganja, pa strani investitori zaobilaze BiH. Izuzetak su kineske investicije – već su napravili najveću vetroelektranu kod Tomislavgrada i planiraju novu od 400 MW kod Glamoča“, kaže Domljan.

Građani i korist od berze
Građani neće imati direktnu korist od berze, ali bi mogli indirektnu, ako se uvedu prozjumeri (potrošači koji i proizvode struju) i agregatori, u skladu sa zakonom. „Trenutno ih u RS ima, ali u Federaciji nema“, objašnjava profesor.

Takse CBAM
Formiranje organizovanog tržišta i berze električne energije u Mostaru omogućilo bi povezivanje sa susednim zemljama, što je prvi uslov da BiH izuzme struju od CBAM taksi do 2030. godine.

Izvor: Avaz