Na sednici Skupštine akcionara Elektroprenosa BiH u Banjaluci usvojeni su Plan investicija i Finansijski plan, čime su donete neophodne odluke za deblokadu rada ove državne kompanije. Premijer FBiH Nermin Nikšić istakao je da je planiran investicioni ciklus od skoro 470 miliona KM za modernizaciju prenosne mreže u BiH.
Bosna i Hercegovina suočava se s ozbiljnim energetskim siromaštvom, bez jasne definicije ili sistemskog pristupa. Kroz EU projekte poput Enpower Horizon i fondove za energetsku efikasnost, ulažu se milioni evra. Stručnjaci razvijaju alate i strategije za ublažavanje problema i podršku energetskoj tranziciji.
Entitetska ministarstva energije su nedavno konačno usaglasila tekst Zakona o električnoj energiji, koji bi trebala usvojiti državna vlast. Osim toga, pristali su na formiranje državne berze električne energije.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH u prvom kvartalu prošle godine električna energija je uvezena za iznos od 33,71 milion KM, dok je u istom periodu ove godine uvoz struje čak 235,39 miliona KM, što znači da se uvoz povećao za čak 598,2 odsto.
Bosna i Hercegovina je u prvom kvartalu 2025. udvostručila izvoz uglja, izvezla je 234.301 tonu u vrednosti od 39,2 miliona KM, uglavnom u Srbiju. Istovremeno je porastao i uvoz, koji je dostigao 74 miliona KM, naspram 54 miliona u istom periodu prethodne godine.
Premijer USK Nijaz Hušić i federalni ministar Vedran Lekić potpisali su Memorandum o saradnji na projektu gasifikacije kroz Zapadnu interkonekciju BiH i Hrvatske. Projekat je deo šire strategije razvoja energetskog sektora i usklađen je s energetskom strategijom BiH.
Bosna i Hercegovina je nakon 10 godina usaglasila tekst Zakona o regulatoru električne energije, prenosu i tržištu električne energije, čime ispunjava ključni uslov za izuzeće iz CBAM-a. Ovim se omogućava osnivanje berze električne energije u Mostaru i zaštita izvoznika, dok će sredstva za plaćanje karbonske takse ostajati unutar države.
Analiza pokazuje da bi kapacitet planirane Južne gasne interkonekcije između BiH i Hrvatske bio do šest puta veći od trenutne potrošnje gasa u BiH. Upitno je finansiranje ovog skupog i složenog projekta za koji autori analize tvrde da je malo verovatno da će biti izgrađen za manje od deset godina.
Bosna i Hercegovina raspolaže značajnim geotermalnim potencijalom, posebno u centralnim i severnim delovima zemlje. Iako se trenutno uglavnom koristi u banjama, postoji mogućnost razvoja grejanja i proizvodnje električne energije. Glavne prepreke su visoki troškovi istraživanja i infrastrukture. EU već koristi geotermalne toplane, a BiH bi mogla da iskoristi svoje resurse za održivu energetsku budućnost.
U poslednje vreme raste interesovanje za izgradnju malih solarnih elektrana u BiH. Na uvo ukazuje i podatak da su 2022. godine u BiH su uvezeni paneli u vrednosti od 65,670 miliona maraka, za 40 miliona KM više nego 2021. godine. Najviše solarnih panela BiH je uvezla iz Kine.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac izjavio je da je neophodno deblokirati istočnu gasnu interkonekciju u Predsedništvu BiH kako bi se omogućilo više energetskih opcija za razvoj privrede i poboljšanje životnih uslova. Istakao je da je nerazumljivo što je izgradnja gasovoda između Republike Srpske i Srbije godinama blokirana. Takođe, ukazao je na važnost južne interkonekcije s Hrvatskom, uz kritiku uticaja stranih faktora na odluke FBiH. Naglasio je značaj dostupnog i jeftinijeg gasa za sve građane BiH.
Rastuće cene ugljenika u EU uvode izazove za BiH, koja će od sledeće godine plaćati takse na emisije. Ovo će povećati cenu proizvoda, posebno električne energije iz termoelektrana. Predviđa se da će cena ugljenika porasti na 111 evra po toni do 2027. BiH mora sprovesti reforme i usvojiti sistem trgovine emisijama kako bi sredstva ostala u zemlji. Analitičari ističu priliku za razvoj kroz modernizaciju i zelene tehnologije, dok politička nestabilnost i nedostatak koordinacije ugrožavaju pravovremenu prilagodbu EU standardima.
