Ukoliko FERK odobri zahtev koji je dostavila Elektroprivreda BiH, a kojim se uvode blok tarife, doći će do poskupljenja električne energije za vrtiće i studentske domove. Osim toga, na udaru su i razna humanitarna udruženja, javne kuhinje i škole. Za sve navedene se takođe primenjuje blok tarifa, i sasvim je realno pretpostaviti da niko od navedenih neće upasti u zelenu tarifu.
Potrebno je u Federaciji BiH usvojiti zakon o Južnoj interkonekciji i aplicira za sredstva, poručeno je sa Energetskog samite 2024. u Neumu. Na panelu „Bezbednost snabdevanja prirodnim gasom kroz razvoj nove infrastrukture istaknut je značaj razvoja nove infrastrukture u jačanju bezbednosti snabdevanja prirodnim gasom.
„Kod blok tarifa, o kojima razmišljamo, za 60 odsto građana ne bi trebalo da dođe ni do kakvog rasta cena električne energije. Svega tri odsto u ovom tarifnom sistemu su veliki potrošači“, naglasio je Sanel Buljubašić, v.d. direktora Elektroprivrede BiH. Sa druge strane se ističe da je reč o diskriminatorskoj i posledično neustavnoj meri koju je Ustavni sud RS odbacio krajem februara ove godine.
Oporavak industrije čelika na svetskom nivou bi trebao da usledi iduće godine, kada se očekuje da će biti povećane potražnje za koksom, a kapacitete za njegovu proizvodnju u regionalnim okvirima obezbeđuje kompanija GIKIL iz Lukavca u BiH. Da li će BiH prepoznati značaj proizvodnje koksa za svoj budući ekonomski razvoj, otvoreno je pitanje, ali nije nepoznato da GIKIL može imati stratešku ulogu kao regionalno važan, jer jedini u okruženju ima mogućnost proizvodnje ove vrste čvrstog goriva.
BiH je pred novom arbitražom od 100 miliona evra. HEP traži naknadu za ulaganja u RiTE Gacko nakon što su Slovenci „dobili” RiTE Ugljevik. Da li je razlog za arbitražu obnova projekta Gornji horizonti? Sve je funkcionisalo do početka rata 1992. godine, a Hrvatska sada traži svoje. Prvo su 2017. godine pokušali kroz mirno rešavanje sporova, ali obzirom na to da nije bilo sluha kod vlasti u RS-u u BiH, proces arbitraže je sve izvesniji.
Crna Gora pokušaće da valorizuje deo akumulacija Bilećkog jezera, na kojima Bosna i Hercegovina ima četiri hidroelektrane, obzirom da je petina jezera na crnogorskoj teritoriji. Zapremina akumulacije koja pripada Crnoj Gori iznosi 23,9 odsto ukupne akumulacije. Ovo se odnosi na stanje nakon povećanja brane Grančarevo 1971. godine za dva metra, što je takođe urađeno bez saglasnosti Crne Gore, rekao je hidrolog Slavko Hrvačević za Vijesti.
Iz Vlade Republike Srpske su istakli da nije tačna objava u kojoj se prenosi izjava premijera Federacije BiH Nermina Nikšića da je došlo do dogovora po pitanju vlasničkog udela na projektu hidroelektrane Buk Bijela da Srbiji pripadne 50 odsto, a Srpskoj i FBiH po 25 odsto.
Prošle godine proizvodnja je značajno smanjena, ulaganja u nove elektrane, kao i prethodne tri decenije, izuzetno su skromna, a brojni propisi i dalje destimulišu ova ulaganja. Bosna i Hercegovina gubi moć u izvozu električne energije, u čemu je nekada bila lider među zemljama regiona,a verovatno će ove godine morati da uvozi struju, izjavio je Edhem Bičakčić, predsednik Regionalnog ogranka Međunarodnog saveta za velike električne sisteme (SEERC).
Četiri petine površine Bilećkog jezera se nalaze u opštini Bileća u Republici Srpskoj, a jedna petina, odnosno 18 odsto, pripada nikšićkoj opštini u rejonu centralne Crne Gore. Brojni pokušaji Crne Gore prethodnih decenija, da se sa BiH dogovori šta joj pripada od tog hidroenergetskog potencijala, bili su bezuspešni. Crnogorska Vlada smatra da je „krajnje vreme da Crna Gora valorizuje taj potencijal.“ U Elektroprivredi Republike Srpske (EPRS), koja gazduje akumulacijom Bilećkog jezera, spremni su za razgovor sa crnogorskom stranom.
Pomoći ćemo ako BiH podnese ozbiljan projektni predlog za Južnu interkonekciju, rečeno je Nezavisnim novinama u Evropskoj komisiji. Za izgradnju ovog gasovoda, kojim bi se Bosna i Hercegovina povezala sa Hrvatskom i konkurisalo ruskom gasu, zainteredovane su i SAD, koje optužuju lidera HDZ-a BiH, Dragana Čovića da blokira projekat.
Litijuma u Bosni i Hercegovini ima na sedam lokacija, preliminarni su podaci rudarskih stručnjaka. Koliko ga ima, ne zna niko, jer detaljna istraživanja nisu urađena. Švajcarski Arcore i kanadski Rock Tech zajedno bi vadili litijum iz Lopara, male opštine na Majevici. Već pet godina investitori znaju za bogata nalazišta litijum-magnezijum karbonata, bora i kalijuma na ovoj lokaciji, na severoistoku Bosne i Hercegovine.
BiH, čija se privreda uglavnom oslanja na prljave energente i fosilna goriva, ima dve mogućnosti plaćanja takse: da uspostavi ETS sistem, koji je povoljniji za BiH, ili da ovaj namet plati na granici, prilikom izvoza robe u EU kroz sistem CBAM, što može drastično promeniti cene proizvoda. Razlika između ova dva sistema ogleda se u tome što se putem ETS-a vrši naplata poreza za emisiju štetnih materija u BiH, zahvaljujući čemu bi više od polovine sredstava ostalo u zemlji, uz obavezu da se potom investira u obnovljive izvore energije i modernizaciju privrede.
