Veće za državnu pomoć BiH utvrdilo je da je država Bosna i Hercegovina nezakonito oslobodila plaćanja putarine za gorivo rudarske kompanije koje koriste pojedine mašine na terenu. Bez ovih povlastica ostao je 21 rudnik i termoelektrana, a popust će zadržati samo Železnice RS i Železnice Federacije.
Nije realno očekivati zatvaranje rudnika i termoelektrana u BiH do 2030. godine zato što se 60 odsto električne energije u BiH proizvodi iz termoelektrana. BiH će, skoro sigurno, morati da plaća takse za ugljenik, ali taj novac može da ostane i u zemlji, ako se sistem uredi kako treba. Dekarbonizacija nije samo obaveza, već i razvojna šansa, poručuju energetski stručnjaci i odgovorni za tranziciju energetskog sektora i proces dekarbonizacije u BiH.
Neprihvatljiv je nacrta dokumenta Integrisani energetsko-klimatski plan BiH do 2030. godine /NECP BiH/, kojim se direktno podriva razvojnih projekata Republike Srpske i BiH u sektoru energetike, posebno prirodnog gasa, kaže direktor Gas-Resa Momčilo Antonić ukazujući na štetnost predloga da se smanji potrošnja prirodnog gasa, kako bi se smanjila zavisnosti Republike Srpske i BiH od njenog jedinog snabdevača gasom, Ruske Federacije.
Građani besplatno dolaze i pune vozilo, a troškove snosi naša ugovorna strana, najčešće opštine i gradovi. U Bosni i Hercegovini niko ne implementira sistem naplate. Zbog zakonske regulative u Bosni i Hercegovini korisnicima punjača za elektrčne automobile se trenutno ne može naplaćivati potrošnja po kilovat satu. Punjenje baterije električnog vozila u Hrvatskoj za vožnju od 100 kilometara na benzinskim pumpama Petrola do 25. juna koštalo je 4,5 evra, a nova cena je 5,85 evra.
Potpisivanjem ugovora, koje je najavila norveška kompanija sa Elektroprivredom BiH, počinje realizacija pilot projekta testiranja norveške revolucionarne tehnologije specijalno dizajnirane za direktnu zamenu uglja biomasom u termoelektranama. Pilot projekat će se implementirati u Tuzli gde se nalazi najveća termoelektrana na ugalj u Bosni i Hercegovini.
Zeleni vodonik skladišti viškove energije i otvara nova radna mesta. Može li BiH da se nametne kao „značajan igrač“ u proizvodnji?
Savet Ministara BiH dao je zeleno svetlo Republici Srpskoj za izgradnju istočne gasne interkonekcije. Sledeći korak bi trebalo da bude saglasnost Predsedništva BiH , međutim, dva člana Predsedništva konsenzus za izgradnju istočne konekcije uslovljavaju donošenjem Zakona o gasu BiH. Pravni stručnjaci iz Republike Srpske tvrde da je realizacija projekta moguća po osnovu Ustava BiH i Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije.
Imamo jasne ciljeve da do 2030. godine izgradimo nove energertske kapacitete na osnovu korišćenja obnovljivih izvora električne energije snage 2.000 megavata. Posebnu privlače paneli koji će se baviti energetskom tranzicijom i krizom, ulogom kompanija i građana u pokretanju reformi energetskog sektora, o čemu će biti reči na Energerskom samitu u Neumu.
Tokom protekle godine hidrološka situacija u BiH bila je značajno lošija u odnosu na 2021. godinu, tako da je proizvodnja u hidroelektranama smanjena za 1.855 GWh, odnosno 29,4 odsto i iznosila je 4.459 GWh. I proizvodnja u termoelektranama bila je manja za 192 GWh ili 2,0 odsto i iznosila 9.629 GWh. BiH i Bugarska su jedine zemlje u jugoistočnoj Evropi koje imaju suficit u bilansu električne energije.
Ekološka udruženja u Republici Srpskoj pokreću inicijative da se neke reke proglase zaštićenim područjima, kako bi se sprečilo njihovo devastiranje zbog izgradnje malih hidroelektrana. Kanjon reke Cvrcke trebalo bi uskoro da postane spomenik prirode, a podnet je zahtev i da se reka Rzav u opštini Višegrad proglasi za zaštićeno područje.
Projekat povezivanja BiH sa gasnim koridorima je višestruko složen, zato što se kroz njega prepliću ne samo geopolitički interesi SAD, koje žele da prodaju svoj gas u Evropi, zatim, EU, koja želi da diverzifikuje izvore snabdevanja i Rusije, koja nastoji da zadrži postojeći monopol nad BiH i većinom zemalja u ovom delu Evrope, već i zato što bi u BiH svako želeo da se dokopa što većeg dela izdašnog finansijskog kolača.
Reagujući na izjavu Staše Košarca ministra spoljnih poslova BiH, Edhem Bičakčić, predsednik udruženja elektroenergetičara BiH, da se neradi ni o kakvom napadu, već pronalasku rešenja da se ispoštuju evropski uslovi za funkcionisanje tržišta gasa.
