BiH je tokom prošle godine bila među zemljama koje imaju najjeftiniju struju u svetu, po cenama goriva se našla negde ispod zlatne sredine, dok je po prosečnoj plati gotovo na samom evropskom dnu. I regionalni presek, na primerima Hrvatske i Slovenije, pokazuje da građani BiH imaju, zapravo, skupu struju i gorivo u odnosu na zarade.
Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, u saradnji sa strukturama Republike Srpske i Federacije BiH, priprema integrisani klimatsko-energetski plan do 2030, koji bi trebalo da bude gotov do polovine ove godine. U prethodnom periodu institucije BiH, Republike Srpske i FBiH, svaka iz svoje ustavne nadležnosti, realizovale su deo aktivnosti u tom cilju. U BiH je na snazi okvirna strategija razvoja energetike do 2035. godine.
Zastupnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine potvrdio je ranije donetu odluku da usvoji izmene Zakona o akcizama, koje bi omogućile smanjenje cene goriva. Time su usaglašeni zakonski propisi kojima se regulišu cene naftnih derivata u BiH.
Trgovina štetnim gasovima, inicijativa koja se čula na sednici Veća ministara Bosne i Hercegovine, prisutna je u više od 40 država, dok je kineski sistem trgovine ugljenikom najveći na svetu. Pored ekoloških efekata, trgovina ugljenikom znači i prihode za državu, koji se mogu koristiti za održiv razvoj i snižavanje poreskog opterećenja.
U Bosni i Hercegovini će i u narednoj godini biti omogućen bescarinski uvoz novih električnih automobila. Za automobile na hibridni pogon carina će biti spuštena sa 15 na pet odsto. Iz Udruženja ovlašćenih zastupnika i trgovaca automobilima poručuju da bi ukidanje carine trebalo direktno da utiče na cene, koja je jedan od najvećih problema kada su električni automobili u pitanju.
Neophodno je da se što pre odblokiraju strateški projekti poput HE Buk Bijela, Gornji horizonti, ali i gasovoda koji bi zajedno sa izgradnjom solarnih elektrana obezbedio diverzifikaciju energetskog sektora u BiH i Srpskoj. Ukupna snaga ugovorenih projekata u Republici Srpskoj – gradnja hidroelektrana, solarnih i vetroelektrana, iznosi oko 700 megavata, vrednosti 2,2 milijarde konvertibilnih maraka.
U pokušaju sprečavanja realizacije planova Srpske Bošnjaci su spremni žrtvovati i nešto što i sami žele. Realizaciju projekta „Nova istočna interkonekcija BiH–Srbija, koji je od vitalnog interesa i od podjednake važnosti za oba entiteta u BiH, uporno „miniraju” bošnjački zvaničnici iz Federacije BiH i njeni predstavnici u zajedničkim organima.
Ranije je iz elektroprivreda koje posluju u BiH najavljeno da će u 2023. godine doći do usklađivanja cena električne energije sa onima na evropskom tržištu. Kao posebno je istaknuto da će grejanje na struju biti skupo.
Ukoliko Bosna i Hercegovina želi da bude članica EU, strategija dekarbonizacije predstavlja njenu obavezu, kako bi se definisao put da do 2050 godine postane karbonski neutralna država. Međutim, veliko je pitanje na koji način da se ispune evropske norme, ukinu rudnici, zatvore termoelektrane na ugalj, a opet – da se sačuvaju hiljade radnih mesta i izbegne slom celog sistema?
U Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, najveći udeo od prodajne cene goriva uzima država. Cena goriva se formira na međunarodnim tržištima, a pošto je zbog rata u Ukrajini došlo do njenog naglog skoka, vlasti u pomenutim zemljama su različitim mehanizmima pokušale da spreče dalji rast cene koju plaćaju građani – odricanjem prihoda koji završavaju u državnom budžetu.
Predstavnici najvećeg proizvođača solarnih panela u Turskoj najavili su obilazak lokacija u Bosni i Hercegovini, u cilju donošenja odluke o ulaganju u proizvodne kapacitete u toj zemlji. Ugradnja solarnih panela sve je popularnija u BiH, s tim što Republika Srpska, trenutno, prednjači u odnosu na ostale dve elektroprivrede.
Nagli pad cene električne energije, čiji je izvoz donosio značajan profit BiH, rezultat je smanjene potražnje kompanija koje su, suočene s velikim gubicima zbog energenata, smanjile i obustavile delatnost. BiH je za samo osam meseci izvezla 824,1 milion KM, što je, skoro, jednako zaradi od izvoza u celoj prošloj godini (830 miliona KM).
