Trasiranje zelenog puta za BiH

Ukoliko Bosna i Hercegovina želi da bude članica EU, strategija dekarbonizacije predstavlja njenu obavezu, kako bi se definisao put da do 2050 godine postane karbonski neutralna država. Međutim, veliko je pitanje na koji način da se ispune evropske norme, ukinu rudnici, zatvore termoelektrane na ugalj, a opet - da se sačuvaju hiljade radnih mesta i izbegne slom celog sistema?

Dekarbonizacija, odnosno mitigacija ili preorijentisanje sa energije koja je ugljendioksidno intenzivna na ekološki prihvatljive sisteme, predstavlja proces svetskih razmera.

U tom smeru posebno je krenula Evropa. Međutim, zatvaranje termoelektrana i rudnika uglja moglo bi da izazove velike posledice u sredinama u kojima postoje takvi značajni resursi, kao i u ekonomijama koje su na njih naslonjene.

Takav slučaj je upravo s Bosnom i Hercegovinom, koja ima nekoliko rudarskih bazena. To je najizraženije u tuzlanskoj regiji, posebno u Živinicama, Banovićima i Lukavcu. Predstavnici tamošnjih lokalnih zajednica pristupili su izradi određenih inicijativa, u skladu sa „zelenim trendom“, ali i u cilju zaštite interesa građana.

Globalna rešenja

Predstavnici gradova lociranih na rudarskom basenu smatraju da novac nije problem, već to kako će da se trasiraju globalna rešenja i kako da se postigne konsenzus u vezi s njima.

Kreiranje određenih projekata je već počelo, a gradonačelnik Lukavca Edin Delić smatra da BiH mora vrlo brižno da čuva svoje termoenergetske kapacitete, dok se ne steknu uslovi za njihovo gašenje. U ovom trenutku smo daleko od toga.

„Mi moramo da pošaljemo energetskoj zajednici takav stav da želimo da ih ugasimo, ali da se za to moraju steći uslovi. Nije dovoljno samo zadati datum i reći – do tada ćemo ugasiti. Gašenje termoenergetskih kapaciteta predstavljao bi kolaps cele ekonomije. Sad pričamo da je potrebno da se  udvostruče cene električne energije, ukoliko želimo da preživi Elektroprivreda BiH, a zamislite samo da zavisimo od uvozne energije koja je četvorostruko skuplja. To bi za naše društvo predstavljalo kraj priče“, kaže Delić.

Lukavac u procesu dekarbonizacije

Lukavac, kao jedan od najzagađenijih gradova u Evropi, nalazi se na putu dekarbonizacije. U prvoj fazi, iako ne toliko značajnoj, pristupili su spajanju što većeg broja stambenih jedinica i poslovnih objekata na sistem daljinskog grejanja. Cilj tih aktivnosti jeste smanje stepena zagađenja vazduha.

„Specifičnost ovih prostora i velika razvojna šansa predstavlja korišćenje zapostavljenih otkopanih rudarskih prostora. Samo u Lukavcu imamo više od hiljadu hektara napuštenih rudničkih prostora u koje ne možemo ući, a slično je i u Banovićima. Ti prostori su idealni za proizvodnju energije iz solara ili biomase ili za razvijanje turizma. To pokušavamo da delegiramo kao projektnu ideju i ona bi uz energetsku efikasnost mogla da bude realizovana u prvoj deceniji procesa dekarbonizacije“, navodi Delić.

Kompleksna ekološka transformacija Banovića

Opština Banovići poznata je kao sredina koja je u potpunosti naslonjena na rudnik uglja, odnosno – na proizvodnji ovog energenta zasnivaju svoj privredni razvoj. Kada je reč o dekarbonizaciji, izuzetno kompleksno pitanje predstavlja to kako da se ovaj grad transformiše u ekološki prihvatljivu sredinu.

Načelnik Bego Gutić smatra da tranzicija ne može da se sprovede bez veoma jakog socijalnog programa iza koga mora da stoji država koja će garantovati da će dekarbonizacija biti pravedna.

„Mi to ne možemo sami da uradimo. Analiza tokova i politike evropske energetske zajednice u oblasti proizvodnje električne energije, nas je, na neki način, zabrinula. Potpisivanjem nekoliko dokumenata koji tretiraju pitanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, obavezali smo se time da do 2050. moramo da ugasimo rudnike i termoelektrane na fosilna goriva. U ovom trenutku to za nas u Banovićima nije realno“, smatra Gutić.

 U ovoj opštini je 50 odsto stanovništva zaposleno u lokalnom rudniku, dok, dodatno, njih četvrtina po tom osnovu ostvaruje egzistenciju na indirektan način.

Živinice – projekti dekarbonizacije

S druge strane, iz Živinica poručuju da se stabilnost bosansko-hercegovačkog energetskog sektora može osigurati putem prirodnih resursa, naglašavajući da se celom procesu mora pristupiti temeljito i ozbiljno, kako bi građani bili zaštićeni u ekonomskom smislu.

„Pripremili smo veliki broj projekata kada je reč o degradiranom zemljištu rudnika, koji su deo dekarbonizacije. Prva adresa za razgovor su rudari, sindikati i menadžmenti rudnika sa kojima smo imali sastanak i objasnili im o čemu je reč. Na osnovu cirkularne ekonomije Živinica, mi smo na degradiranom zemljištu već napravili centar za prikupljanje otpada“, kaže gradonačelnik Živinica Samir Kamenjaković.

U ovoj lokalnoj zajednici na degradiranom rudarskom zemljištu planirana je i obilaznica oko grada, sa idejom da se kreiraju i nove poslovne zone.

„Jedna od ideja je i da se na takvom zemljištu naprave dve solarne elektrane. Nama je veoma važno mentorstvo za izradu kvalitetnih studija koje će odgovoriti na najvažnije pitanje. To je zakonska legislativa BiH koja se mora uskladiti sa Evropskom unijom kroz određene sporazume. Takođe, potrebni su nam i pristupni fondovi, a da bismo došli do njih, neophodni su nam mentori iz Evropske komisije“, dodaje prvi čovek Živinica.

Saradnja sa Češkom

Evropska komisija je podržala i saradnju koja se trenutno odvija između Živinica, Banovića, Lukavca i Češke, kao države prepoznatljive po rudarskom basenu, koja je još devedesetih godina prošlog veka pokrenula proces dekarbonizacije.

Tranzicija u Češkoj i danas traje, a projekcije kažu da će u narednih 18 godina u potpunosti prestati sa iskopavanjem uglja u svrhu proizvodnje električne energije. U tome im pomaže i jednostavniji pristup evropskim fondovima, s obzirom da su deo EU. Svoja dosadašnja iskustva češki stručnjaci žele da prenesu i partnerima u Bosni i Hercegovini.

Da projekti postanu realnost

„Pozitivno sam iznenađen time što je razvoj projekata u BiH sličan onima koje imamo u Češkoj. Ukoliko neki projekti koji su nam predstavljeni postanu realnost, mislim da je BiH na istom putu kao i mi. Ne znam koliko će vremena biti potrebno da se to realizuje ovde, ali želim vam svu sreću“, kaže projekt menadžer ekonomskog i socijalnog veća u čekom regionu Usti Karel Tichy.

„Mnogo smo već uradili na tom planu. Kreirali smo strategiju i hidrogen nije budućnost, on je već sada tu. Projekti koji se tiču hidrogenske mobilnosti u naredne dve do tri godine će doživeti početak svoje realizacije“, ističe Tichy, navodeći da je u okviru fonda pravedne tranzicije region Usti dobio 800 miliona evra koje će u narednih šest godina iskoristiti za dekarbonizaciju.

U procesu osnaživanja pri postupnom ukidanju iskopavanja i korišćenja uglja za proizvodnju električne energije, zemlje u tranziciji pomoć dobijaju i od Sekretarijata za Zapadni Balkan i Ukrajinu.

Razmena iskustava

Koordinatorka inicijative Elodie Salle ističe da se projekat radi uz nadzor Evropske komisije i učešće Svetske i Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i Energetskog komiteta i Pariskog nacionalnog fonda za okruženje i razvoj.

„Kroz ovaj projekat organizovali smo programe razmene iskustava Usti regiona i Banovića, Lukavca i Živinica iz Bosne i Hercegovine. Na ovaj način Evropska komisija podržava aktivnosti u vezi s dekarbonizacijom“, navodi Salle.

BiH ne može samostalno da postigne energetsku sigurnost u svim segmentima, prvenstveno zbog nepostojanja vlastite proizvodnje nafte i gasa. Kako bi energetska tranzicija bila uspešno izvršena, potrebno je da se sistematski i dosledno sprovode mere očuvanja životne sredine i racionalnijeg korišćenja resursa.

Ipak, jedan od resora koji predstavlja pozitivan primer usvajanja potrebnih mera za približavanje države članstvu u EU, svakako je oblast energetike koji, koliko god je to moguće, radi na strategijama i usvaja zakonodavna rešenja potrebna za usklađivanje energetske politike sa standardima EU.

Izvor: Klix

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti