Proizvodnja električne energije u hidroelektranama je značajan element u sistemu EPS. One čine oko 30 odsto udela u proizvodnji električne energije, što varira u zavisnosti od hidrološke situacije. Ova godina je nepovoljna. Dotoci su gotovo rekordno niski u odnosu na poslednjih 50 godina, rekao je Predrag Mlađenović, pomoćnik izvršnog direktora za tehničke poslove proizvodnje uglja i energije u hidroenergetskom sektoru i obnovljivim izvorima EPS AD na panelu Kako najbolje iskoristiti hidropotencijal u aktuelnim uslovima klimatskih promena Međunarodne stručne konferencije Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije, koju je organizovao portal Energija Balkana, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Privredne komore Srbije.

„Procenjena proizvodnja tokom ove godine biće 8 TWh. U poređenju sa rekordnih 12,6 TWh tokom 2023. godine ovo smanjenje proizvodnje pokazuje koliko hidrologija, odnosno padavine, utiču na hidropotencijal. Svakako značajan je i uticaj raspoloživih kapaciteta,  pogonske spremnosti, samih agregata i ljudu koji rade. Ljudski faktor je značajan u proizvodnji i održavanju. Značaj hidrološkog sektora sve je veći. Zato smo počeli da govorimo o hidroenergiji kao obnovljivom izvoru. Bazirali smo se na solaru i vetru, a hidroenergiju smo zapostavljali. A hidroenergija u našem sistemu ima veliki značaj. Dva su osnovna načina proizvodnje – iz akumulacionih i protočnih HE“, objasnio je Mlađenović.

Ocenjujući da je sistem EPS dobro balansiran, istakao je da je jedan od najznačajnijih objekata RHE Bajina Bašta, snage dva puta po 307 MW, koja obezbeđuje značajan balans u našem elektroenergetskom sistemu.

„Miks za proizvodnju električne energije je dobor izbalansiran, počevši od bazne energije, preko varijabilne i reverzibilne. Imamo dobar balans, ali očekuju nas veliki izazovi i moraćemo da se prilagodimo. Izvori koji se sve više razvijaju su solar i vetar. Nemamo veliku proizvodnju, ali taj procenat je sve veći. Balans mora, pre svega, poteći od hidrokapaciteta. A postoje i zagovornici baterijskih kapaciteta. To je tačno, ali samo za prelazni period – do izgradnje reverzibilne hidroelektrane. Čeka se da se 18 GW vetra i solara priključi na prenosnu i distributivnu mrežu u kratkom periodu. Strategija energetike je obuhvatilu ovu blisku budućnost a mi ulažemo napore da prevaziđemo sve izazove koji nas očekuju“, naveo je Mlađenović.

Značajno povećanje kapaciteta i snage HE

Kada su u pitanju radovi koje je EPS završio, posle 2005. godine izvršene su revitalizacije većeg broja objekata. Prvo su revitalizovane dve HE u okvoru Elektromorave. Tada je zamenjena postojeća oprema novom i povećana snaga. Posle toga su završeni poslovi na hidroelektranama Bajinoj Bašta, Zvornik i Đerdapu 1.

„Nakon revitaliazacije snaga svakog agregata HE Bajina Bašta povećana je sa 91 na 104 MW, povećan je stepen efikasnosti i dobijeno je u snazi i energiji. Na HE Zvornik smo snagu svakog od četiri agregata povećali sa 23 na gotovo 32 MW. Kompletna revitalizacija svih šest agregata naše najveće HE Đerdap je završena 2023. a snaga agregata je podignuta sa 174 na 190 MW, uz značajno podizanje stepena iskorišćenja. Očekuje nas revitalizacija Vlasinskih HE, odnosno HE Vrla 1-4. Pre nekoliko dana je potpisan ugovor sa izvođačem. Planirano je povećanje snage za 8 MW, tako da će ukupna snaga biti 129 MW. Završena je dokumentacija koja se odnosi na projektovanje, odnosno idejne projekte za revitalizaciju hidrocentrala Potpeć i Bistrica. Na Bistrici otvoren je tenderski postupak za revitalizaciju. Očekujem da u toku sledeće godine dobijemo ponuđača. Kod ove HE ostaćemo pri postojećoj snazi, ali stepen efikasnsoti će biti značajno veći. I HE Potpeć ulazi u revitalizaciju, ali pre toga smo planirali izgadnju 4. agregata, koji bi imao višestruke funkcije, omogućavajući bolju proizvodnju i bolje iskorišćenje energetskog potencija. On bi trebao da ima snagu 14 MW, a snaga postojeća tri agregata bi trebalo bi da se podigne za 20 odsto – 20,4 MW“, naveo je Mlađenović.

EPS pokušava da bude što efikasniji

Govoreći o RHE Bistrica istakao je da je to kompleksan projekat – sa četiri agregata ukupne nsage 661 MW, koji se razvije više od 50 godina.

„Sada smo u fazi završnih projektnih radova. HE će imati mašinsku zgradu podzemnog tipa, koja je jednaka površini fudbalskog terena. Dužina pristupnog tunela je 750 metara. Ušli smo u deo tenderske dokumentacije, pri kraju smo dobijanja saglasnosti i dozvola. Taj deo posla će se podeliti na pripremne radove u radove na glavnom projektu“, pojasnio je predstavnik EPS-a.

Kada je reč o izmenjenim klimatskim uslovima, Mlađenović je ocenio da je upravljanje hidropotencijalom značajno i kad je hidrološka situacija dobra i kada je loša. U upravljanju postoje softverski alati koji olakšavaju samo upravljanje. A danas imamo i novu kategoriju – a to je tržište.

„Morate da imate procenu cena, onoga što će se dešavati, pogotovo na dan unapred tržištu. EPS pokušava da bude što efikasniji. Pokušavamo da što manje proizvodimo noću kako bi čuvali vodu koja može da se akumulira i da je propustimo kroz agregate kada je potrošnja najveća. Nekada je potrošnja bila veća u toku zime, a danas se to menja. Došlo je do povećanja temperature leti, sve više se koriste klima uređaji. To se odražava na potrošnju i naše upraljanje sistemom. Tu nam pomažu ovi softverski alati“, pojasnio je Mlađenović.

Suša – elementarna nepogoda

Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) je svoje izlaganje započeo konstatacijom da „postoji nekoliko vrsta suše. A meteorološka suša je početak. Imamo deficit padavina, koji ne mora da ima za posledicu hidrološku sušu, zatim poljoprivredna suša“.

„Suša nije lokalnog karaktera. Uglavnom zahvata veća područja. A kada je reč o hidropotencijalu odnos se na ceo sliv. Naše najznačajnije reke su tranzitne i padavine u čitavom slivu Dunava utiču na hidropotencijal kod nas. Značajne su i snežne padavine u Alpima. Suša se javlja u toplom delu godine. Tada je povezana sa drugim elementarnim nepogodama, kao što su toplotni talasi, kada je veća potražnja za energijom. Treća posledica su šumski požari i nedostatak vode za piće“, rekao je Mihajlović.

Ocenio je da je suša tihi ubica, jer se njene posledice ne vide istog trenutka, kao npr. kod grada i bujica. Kod suše je to dugotrajan i odložen proces. Ekonomske posledice na poljoprivredu i energetiku su najveće od svih elementarnih nepogoda. Podsetio je da su 2022. održani sastanci na temu plovnosti Dunava i mogućnosti dopreme uglja, što je sekundarni uticaj suše. Postoji i uticac kod hlađenja blokova termoelektrana zbog niskog vodostaja.

Pomoćnik direktora RHMZ je istakao da u odnosu na drugu polovinu 20 veka imamo, svake druge godine, poljoprivrednu sušu. Procenjeno je da je 2022. godina bila jedna od najkatastrofalnijih godina u Evropi.

„Smanjena je količina padavina. Ali, imamo i nepovljnu raspodelu padavina. Kada se rade mesečne prognoze može se reći koja će biti količina padavina u odnosu na prosek, što energetici daje prostor da podatak iskoristi za upravljački deo. Klimatske projekcije ukazuju na porast temperature. A inicijativa je da se taj rast zaustavi na 2 stepena Celzijusa. I projekcije za Zapadni Balkan daju porast tempera, uz nepovoljnu raspodelu padavina“, upozorio je Mihajlović.

Ekstremi u vodnim potencijalima sve veći

Miloš Ivetić, rukovodilac Sektora za hidroenergetske i vodoprivredne delatnosti u Energoprojekt Hidroinženjeringu ukazao je da postoje tri kategogorije hidropotencijala – bruto vodni potencijal, tehnički iskoristiv, koji pokazuje šta bi bilo realno da se izgradi i ekonomski potencijal – ekonomski isplativ hidropotencijal.

Prema njegovim rečina, imamo podatke o ekonomski iskoristivom hidorptoencijalu od pre 24 godine. Međutim, struktura potrošnje električne energije se menjala, kao i cena, a na lokacijama gde je bila predviđena izgradnja došlo je do naseljavanja, sto je otežavajuća okolnost. Imamo i klimatske promene i sve ekstremnije pojave.

„Procesi variraju. Vodni bilans je tu negde, ali ekstremi su sve veći, suse su sve duže. To navodi na potrebu za izgradnjom akumulacionih prostora za prihvatanje vode, kada je ima i korišćenje kad je nema. To zahteva raseljavanje stanovništva, potapanje infrastrukture. Ekonomski iskoristiv hidroptencijal je 17,8 TW godišnje. Prosečni konzum u Srbiji je 35 do 40 TWh, što pokazuje da je taj potencijal značajan. Ali, nije dovoljan sam po sebi. U 16 postojećih hidroelektrana imamo oko 10,5 TWh proizvodnje godišnje. Proizvodnja varira od od osam do 12 TWh. Variraju i benefiti od svega toga. Ekonomski potencijal je iznad svetskog proseka, ali malo niži od evropskog. Gro potenicala leži u graničnim rekama – Drini i Dunavu“, naveo je Ivetić.

Najveći potencijal leži u zonama Lima, Drine i Đerdapa

Podsetio je da imamo projekte RHE Bistrica i da se pominje RHE Đerdap 3, projekat koji je malo neizvesniji zbog problema sa zaštitom životne sredine.

„Imamo projekte za koje je potreban opsežan rad – da bi postali izvesni. Mnogi projekti koji su ušli u strategiju rađeni su pre 30, 40 ili 50 godina, kada nije bilo klimatskih promena. Imamo cifre za objekte koji se planiraju u Srbiji i reigonu, ali potrebna je inovacija dokumentacije. Oni se rade godinama. Eneregtski zanimljivi projekti su na srednjem i gornjem toku Drine, a problemi su naseljenost, inovacija dokumnetacije, povećanje ekstrema zbog klimatskih promena. Tu su i HE Buk Bijela, 10 stepenica na ibru, HE na Limu, neke HE koji bi bile akumulacione… U začetku smo u definisanju novih lokacija za RHE u Srbiji. EPS je razmišljao o tome, pa imamo RHE Bistricu i Đerdap 3. Elektroprivreda je raspisala konkurs o mogućnosti izgradnje novih RHE i mi smo u konzorcijumom sa Građevinskim fakultetom pronašli nove lokacije za izgradnju RHE. Najveći potencijal leži u zonama Lima, Drine i Đerdapa. Ove RHE su baterije. Njihova proizvodnja nije samo proporcionalna hidrologiji, troši se više energije, taj odnos je oko 1,35, ali se proizvodi najkvalitetnija električna energija“, rekao je Ivetić.

Dodao je da je najmlađa hidroelektrana HE Pirot stara 35 godina.

„Treba stvoriti neku rezervu, akumulaciju. Zaključak naše studije je da Srbija ima potencijala južno od Save i Dunava. Treba razrađivati ovu temu. Mali objekti mogu biti rentabilniji. Mogu se kombinovati sa vetroparkovića i solarnim elektranama, a nisu previše zavisni od hidrologije“, ocenio je predstavnik Energoprojekt Hidroinženjeringa.

Neophodan rezervoarski prostor za raspodelu iz kišnog u sušni deo godine

Miodrag Milovanović, savetnik u Institutu za vodoprivredu Jaroslav Černi,  smatra da je glavni probem sa sušom navodnjavanje u okvir voodprivrede.

„Najveće površine za navodnjavanje su u Vojvodini. Tamo imamo prednost, jer je neko u prošlosti razmisljao o budućnosti i izgradio sistem Dunav-Tisa-Dunav, koji omogućava navodnjavanje. Ipak, ovaj sistem se ne koristi u dovoljnoj meri. Postoji potreba da se unapredi navodnjavanje u Vojvodini. Sve akteri u slivu moraju biti koordinisani od strane svih zemlja u tom slivu. Srbija je sa Mađarskom pokrenula projekat koji je zaživeo Danube Water Balance. U pitanju je pravljenje alatke koja će omogućiti davanja kvota – koliko koja država može da dobije vode za korišćenje. Ako se uzmu u obzir suše i pomeranje klimatskih zona, biće potrebno više vode za navodnjavanje i zemlje moraju da se dogovore“, rekao je Milovanović.

Ukazao je da postoji potreba za rezervoarskim prostorom, koji bi omogućio raspodelu iz kišnog u sušni deo godine.

„Pre dve godine za potrebe Republičke dirkecija za vode, Institut Jaroslav Černi je radio analizu postojećih akumulacija. Imamo oko 70 većih akumuluacija, sa više od 10 miliona kubika. Analiza stanja tih akumulacija pokazuje da je najveći broj urađen pre više od 50 godina. Govorili smo o revitalizaciji HE. Slične stvari treba uraditi i sa akumulacijama. Neke akumulacije su izgubile korisnike. Potrebno je da se definiše način upravljanja budućim akumulacijama. Hidirenergetske akumulacije su u najboljem položaju, njihovo mestu u sistemu odbrane od poplava je značajno. Mogu se iskoristiti za prijeme poplavnih talasa. Potrebno je prognozirati dotoke i optimizovati njihov rada. EPS je otišao dalje u tom pogledu“, naveo je savetnik u Institutu Jaroslav Černi.

Tokom diskusije, postavljeno je pitanje o mogućnosti da se napravi veštačka kiša. Panelisti su podsetili da je ranije rađeno razbijanje magle na površinskim kopovima u Kolubari i da je protivgradna zaštita neka vrsta uticaja na klimu i padavine. Međutim, ostaje pitanje cost – benefit, jer nije moguće kontrolisati procese u atmosferi. Kako je rečeno, moguće je drugima napraviti štetu ili korist. Zaključak je da je to u statusu istražnih aktivnosti.

Dr Vladimir Šiljkut iz EPS-a je naglasio da se godišnja količina padavina nije mnogo promenila, već dinamika padavina. On smatra da moraju da se urade revizije projekata i povećaju akumulacije, jer je voda sve teže pristupačan i sve teže upravljiv resurs.