Energija Balkana

Početna » hidropotencijal

hidropotencijal

Suša – tihi ubica

EB 19. novembar 2025.

Reverzibilne hidroelektrane proizvode najkvalitetniju električnu energiju, značajne su kao skladište energije, a posebno dobijaju na značaju u periodu klimatskim promena sa kojima se suočavamo. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, godišnja količina padavina se nije značajnije smanjila, ali njihov nepovoljan raspored stavlja naglasak na potrebu upravljanja energetskim potencijalom. Suša je elementarna nepogoda, ekstremi u vodnim potencijalima sve su veći, zbog čega je neophodan rezervoarski prostor za raspodelu iz kišnog u sušni deo godine, ukazal isu učesnici panela Kako najbolje iskoristiti hidropotencijal u aktuelnim uslovima klimatskih promena na MSK Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije.

Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije

EB 18. novembar 2025.

Hidroelektrane imaju važnu ulogu, a reverzibilne HE možda i najvažniju ulogu u energetskoj tranziciji, čuvajući energiju iz drugih OIE doprinose smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, povećanju udela zelene energije i smanjuju uvoza električne energije, ali i povećavaju učešće zelene energije u energetskom miksu“ rekao je Milan Aleksić, savetnik ministra u MRE otvarajući MSK Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije. Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske istakao je da Republika Srpska ima kvalitetan vodni potencijal koji se može koristiti za proizvodnju električne energije, da je tek 36 odsto iskorišćeno i ukazao da će maksimalna iskorišćenost vode ostvariti pozitivan uticaj na klimatske tokove.

Energetski bilans Srbije za 2025

EB 20. februar 2025.

OIE čine 29% planirane ukupne domaće proizvodnje primarne energije za 2025. godinu. Korišćenje energije vetra raste za 17%, a energije sunca za 3%. Ukupna dosadašnja instalisana snaga elektrana na vetar je 684,28 MW, od kojih je instalisana snaga novih vetroelektrana 76 MW. Ukupna instalisana snaga solarnih elektrana je 113,56 MW od kojih su 18,7 MW novi kapaciteti u 2025. godini.

OIE u zelenoj energetskoj tranziciji Srbije

Jelica Putniković 6. oktobar 2024.

Veliki centralizovani kontrolabilni kapaciteti za proizvodnju električne energije i toplote: termoelektrane, hidroelektrane i toplane, koje funkcionišu kao komunalni servis stanovništva u vlasništvu i pod kontrolom države, i po mogućstvu bazirane, maksimalno, na domaćim energetskim resursima, kao i visoko distribuirana proizvodnja električne i toplotne energije iz OIE, konkretno Sunca i vetra, idealno u vlasništvu sopstvenog stanovništva, uz moguću hibridnu kombinaciju velikih varijabilnih izvora sa skladištima, opet u vlasništvu nacionalne elektroprivrede, odnosno države, idealno su rešenje za zelenu energetsku tranziciju Srbije, kaže mr Nenad Šijaković, stručnjak za elektroenergetiku, energetsku bezbednost i energetsku tranziciju Srbije.

EPCG: Crna Gora ima pravo na deo hidroenergetskog potencijala Bilećkog jezera

EB 6. mart 2024.

Iz državne energetske kompanije navode da su studije pokazale da Crnoj Gori pripada 20,21 odsto potencijala, ali da spor treba rešiti pregovorima. Iz Elektroprivrede Republike Srpske ranije je saopšteno da Crna Gora nema pravo na deo električne energije jer nije učestvovala u projektu, odnosno izgradnji hidroelektrana na Trebišnjici.

Crna Gora traži od BiH deo zarade od Bilećkog jezera

EB 12. februar 2024.

Četiri petine površine Bilećkog jezera se nalaze u opštini Bileća u Republici Srpskoj, a jedna petina, odnosno 18 odsto, pripada nikšićkoj opštini u rejonu centralne Crne Gore. Brojni pokušaji Crne Gore prethodnih decenija, da se sa BiH dogovori šta joj pripada od tog hidroenergetskog potencijala, bili su bezuspešni. Crnogorska Vlada smatra da je „krajnje vreme da Crna Gora valorizuje taj potencijal.“ U Elektroprivredi Republike Srpske (EPRS), koja gazduje akumulacijom Bilećkog jezera, spremni su za razgovor sa crnogorskom stranom.

Struja sve skuplja – EPS ne treba da prodaje električnu energiju bez uračunate cene CO2

Domaća struka ključ uspeha EPS-a

EB 8. jun 2023.

Studiju „Harmonizacija i obrada ulaznih podataka za izradu optimalnog korišćenja hidroenergetskog kapaciteta EPS na vremenskom horizontu 1926 – 2018. godine“, koju su za EPS uradili stručnjaci beogradskog Građevinskog fakulteta i neki od naših eksperata koji su na radu u inostranstvu dokaz je da je domaća struka ključ uspeha EPS-a, rekao je Miroslav Tomašević, v. d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije na prezentaciji ovog dokumenta.

Moćna švedska hidro-nuklearna elektroenergetika

Mr Nenad Šijaković 6. mart 2023.

Švedska je trenutno lider u udelu obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije i jedna od evropskih država koja planira da do 2050. godine u potpunosti bude zelena – što se tiče proizvodnje električne energije. Kako smo u prethodnim tekstovima o Nemačkoj, Španiji i Danskoj mogli da vidimo, zelena boja stvarno ima bezbroj nijansi – kada je reč o ozelenjavanju elektroenergetskog sistema. Ono što je zajedničko za nemački i španski elektroenergetski sistem, ne baš u potpunosti i za danski je da očuvanje dovoljnog nivoa stabilnih izvora električne energije u sopstvenom proizvodnom miksu, ostaje validno, a možda i još izraženije u slučaju moćne Švedske hidro-nuklearne nijanse zelene boje.

Energetska stabilnost i razvoj uz hidrosistem Lim – Zapadna Morava

EB 31. mart 2022.

Izgradnja višenamenskog hidrosistema Lim – Zapadna Morava bila bi rešenje za sve aktuelniji problem energetske stabilnosti, nezavisnosti i bezbednosti Srbije. Istovremeno bi bili regulisani vodotokovi, obezbeđene rezerve pitke vode i podsticanje privrednog razvoja zemlje, rekao je dr Vladimir Šiljkut, savetnik direktora za poslovni sistem u JP EPS.

Mini hidroelektranama zvoni poslednje zvono?

Andrea Milat 11. mart 2021.

Udeo MHE u ukupnoj proizvodnji energije je mali, ne postoji potencijal za rast, a s obzirom na klimatske promene koje se već dešavaju na Mediteranu. Drugim rečima, hiperinflacija izgradnje MHE ne može povećati količinu proizvedene električne energije – koliko može naneti štetu okolini. Mini hidroelektranama je, stoga, odzvonilo, i ekonomski i ekološki, a to što se i dalje forsiraju samo je političko i pitanje korumpiranosti.

Federacija BiH ukida podsticaje za mini hidroelektrane

EB 18. novembar 2020.

Od 1. januara 2021. godine neće se u Federaciji Bosne i Hercegovine produžavati davanje podsticaja za mini hidroelektrane, a sredstva predviđena za to biće preusmerena za druge obnovljive izvore energije, dogovoreno je u Vladi FBiH kao jedna od mera za zaštitu reka.

Izveštaj sa konferencije

KOMEN: ENERGIJA KOJA NAS POVEZUJE

Najava konferencije

CBAM – šta nas čeka posle 1. januara 2026. godine?

Najava foruma

Kako ćemo se grejati naredne zime?

Najava konferencije

Zeleni vodonik – putokaz energetske tranzicije

Newsletter

Najnovije Vesti

Kako ćemo se grejati naredne zime?

8. oktobar 2026.

Kritika predsednika nemačke Bundesbanke: Prazna skladišta povećavaju rizike od inflacije

7. oktobar 2026.

EPS – stub energetske sigurnosti Srbije

7. oktobar 2026.

Predstavnik MRE na obuci za razvoj nuklearne energije

7. oktobar 2026.

Dobra hidrologija smanjila uvoz struje u BiH

7. oktobar 2026.

UNKS priprema izmenu akcizne politike

EU se umešala u spor MOL-a i Hrvatske: Odšteta od 286 miliona evra pod znakom pitanja

7. oktobar 2026.

Zapratite Nas