Sjedinjene Američke Države mogle bi da preispitaju svoje članstvo u Međunarodnoj agenciji za energetiku ukoliko ta organizacija nastavi da snažno promoviše zelenu tranziciju i politike usmerene ka smanjenju emisija ugljen-dioksida, poručio je američki ministar energetike Kris Rajt. On je ocenio da se aktuelni pravac delovanja agencije ne poklapa sa energetskom strategijom administracije predsednika Donalda Trampa, koja prioritet daje razvoju i korišćenju domaćih fosilnih goriva, pre svega nafte, gasa i uglja.

Govoreći na konferenciji Francuskog instituta za međunarodne odnose u Parizu, Rajt je optužio Međunarodna agencija za energiju da se udaljila od svoje osnovne misije i da se pretvara u „klimatsku zagovaračku organizaciju“. Prema njegovim rečima, primarni zadatak agencije trebalo bi da bude obezbeđivanje pouzdanog snabdevanja energijom i jačanje energetske bezbednosti država članica, a ne kreiranje scenarija koji podrazumevaju brzu i potpunu dekarbonizaciju globalne ekonomije.

Rajt je istakao da insistiranje na cilju neto nulte emisije štetnih gasova do sredine veka predstavlja, kako je naveo, nerealan i ekonomski rizičan projekat.

„Ako se veliki deo agencija za prikupljanje i analizu energetskih podataka posveti ovakvim ideološkim konceptima, to može izopačiti njihovu osnovnu misiju“, rekao je on, prenose mediji.

Međunarodna agencija za energetiku, sa sedištem u Parizu, osnovana je sedamdesetih godina prošlog veka kao odgovor na naftnu krizu, sa ciljem koordinacije energetske politike industrijski razvijenih zemalja. Tokom poslednje decenije, IEA je sve više naglašavala potrebu ubrzanog ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i smanjenje emisija, upozoravajući na rizike klimatskih promena i dugoročnu neodrživost oslanjanja isključivo na fosilna goriva.

Sjedinjene Države su jedan od ključnih članova i finansijera agencije, pa bi eventualno povlačenje Vašingtona predstavljalo snažan politički signal i moglo bi da oslabi globalnu koordinaciju u oblasti energetike. Analitičari ocenjuju da bi takav potez dodatno produbio razlike između SAD i evropskih saveznika po pitanju klimatske politike, posebno u trenutku kada mnoge zemlje ubrzavaju planove za energetsku tranziciju i smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.

Istovremeno, administracija u Vašingtonu naglašava značaj energetske nezavisnosti i povećanja domaće proizvodnje nafte i gasa, smatrajući da su stabilne i pristupačne cene energije ključne za ekonomski rast i konkurentnost američke privrede. U tom kontekstu, spor sa IEA otvara šire pitanje budućeg pravca globalne energetske politike i balansa između klimatskih ciljeva i ekonomskih prioriteta velikih sila.