Hidroenergija u Elektroprivredi Srbije ima veliki značaj sa snagom od 3.000 MW. Pokriva 30 odsto proizvedene energije. Svesni smo da moramo da idemo u pravcu energetske tranzicije i smanjenju emisije ugljenika, ali to neće ugroziti stabilnost snabdevanja, rekao je Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove EPS AD na panelu Značaj hidroelektrana za zelenu energetsku tranziciju Međunarodne stručne konferencije Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije, koju je organizovao portal Energija Balkana, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Privredne komore Srbije.

„Završili smo revitalizacije hidroelektrana Bajina Bašta, Đerdap 1 i Zvornik, a u toku je revitalizacija reverzibilne HE Bajina Bašta. Počinje revitalizacija Vlasinskih HE, a priprema se i modernizacija Bistrice i izgradnja četvrtog agregata u HE Potpeć. Dosadašnjim revitalizacijama u hidro sektoru dobili smo novih 236 MW i dodatnu godišnju proizvodnju 200 miliona kilovat-sati električne energije. Planirane revitalizacije hidroelektrana u narednom periodu povećaće snagu hidro kapaciteta za novih skoro 80 MW, ali oni što je najznačajnije je što smo povećali efikasnost rada i održavanja i što smo produžili radni vek najvećeg dela hidro sektora EPS za naredne tri do četiri decenije“, rekao je Stanić.

Podsetio da istorija hidroenergije počinje od EPS-ove najstarije male HE Pod gradom u Užicu, i nastavlja se izgradnjom Vlasinskih hidroelektrana, koje ove godine obeležavaju 70 godina od početka rada.

„EPS ima značajne planove, kao što je završetak revitalizacije preostalih HE. Jedan od najznačajnijih projekata je RHE Bistrica, snage 660 MW, koja će omogućiti stabilnost energetskog sistema i skladištenje energije u uslovima povećanje proizvodnje energije sunca i vetra. U planu je i izgradnja HE Buk Bijela i izgradnja četvrtog agregata na HE Potpeć. Za projekat HE Buk Bijela u toku je postupak izrade Studije uticaja na životnu sredinu i dobijanja nove ekološke dozvole“, naveo je Stanić.

Naredne decenije EPS će uložiti dve milijarde evra u HE

Kada je reč o vrednosti investicija, planirana ulaganja u hidroelektrane u naredne tri godine su oko 760 miliona evra. To je više od 20 odsto od naših ukupnih investicija u energetski sektor.

„Za nove projekte planirano je oko 470 miliona evra, a u postojeće kapacitete oko 290 miliona evra. Dugoročno, u narednih 10 godina u hidrosektoru planirane su investicije od oko dve milijarde evra“, rekao je pomoćnik generalnog direktora EPS.

Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove EPS AD / Foto: EB

Osvrćući se na nepovoljne klimatske uslove rekao je da se beleži loša hidrološka situacija i nedostatak padavina u slivu Drine i Dunava u prethodnih 18 meseci.

„Očekuje se manja proizvodnja hidroelektrana u ovoj godini. Ali, zahvaljujući revitalizacijama, dobrom upravljanju i optimizaciji, svaka kap je iskorišćena. Zbog brzog starta, dobre snage u rezervi, HE su nezamenljive, bez obzira na klimatske promene“, zaključio je Stanić.

Međunarodni partneri neophodni za nove HE u Crnoj Gori

Ivan Mrvaljević, izvršni rukovodilac Direkcije za razvoj i investicije EPCG, ocenjuje da je u trendu priča o vetru i suncu, ali da u EPCG 70 odsto instalisanog kapaciteta čine hidroelektrane, koje čine više od 60 odsto udela u ukupnoj godišnjoj proizvodnji električne energije. to će, kako je rekao, biti glavna snaga EPCG i ubuduće.

„Intenzivno je rađena revitalizacija postojećih HE – Pive i Perućice. HE Piva je modernizovana prošle godine, rekonstruisana su tri agregata, a 2022. je počela druga faza rekonstrukcije HE Perućica. Ove HE su izgrađene 1960, odnosno 1976. godine. Bitno je imati savremenu opremu, koja će obezbediti nove usluge, odnosno sekundarnu regulaciju. Očekujem da ćemo imati regionalno tržišta balansnih usluga“, rekao je Mrvaljević.

Objasnio je da modernizacija HE Perućica uključuje ugradnju novog agregata. A otvoren je tender za izvođača radova koji će dodati novi, osmi agregat snage 58,5 MW.

Kako navodi, podaci Međunarodne agencije za energetiku pokazuju da na globalnom nivou imamo 10 odsto manje padavina. Još bitnije je to što je raspodela padavina drugačija.

Kada je reč o izgadnji novih HE, u planu su Komarnica i Kruševo.

„HE Komarnica razvijamo u saradnji sa EPS-om. Ovaj projekat je postao veliko društveno i ekološko pitanje. Tu postoji velika polarizacija javnosti. Aktuelizovali smo projekat HE Kruševo, započeli geološko istražne radove i vidimo ga kao realnost. Potrebno je razmotriti i izgradnju reverzibilne HE“, ocenio je Mrvaljević.

Njegov stav je da je bez saradnje sa međunarodnim partnerima gotovo nemoguće izgraditi novu HE.

Ivan Mrvaljević, izvršni rukovodilac Direkcije za razvoj i investicije EPCG / Foto: EB

Ekološki aspekti – neophodan kompromis

„Poslednje dve godine smo imali debatu o ekologiji. Postoji dilema: koliko brzo treba ići sa tranzicijom. Tempo mora biti razuman. HE Komarnica bi trebalo da se gradi u područjima koja imaju značaj sa aspekta prirodnih lepota. Znači, potrebno je naći kompromis. Ranije međunarodne finansijske institucije nisu bile voljne da razgovaraju o finasiranju HE, ali sada se to menja. Kod HE Kruševo krećemo od nule. Imamo saradnju sa Institutom Jaroslav Černi. Potpisali smo memorandum o razumevanju sa francuskom elektroprivredom. U pitanju je energetski  gigant sa 33 GW u hidroenergetskom portfoliju. Timovi rade na tom projketu a međunarodni sporazum je u fazi ratifikacije u parlamentima“, rekao je Mrvaljević.

Kada je reč o uticaju suše, proizvodnja HE Perućica je na nivou od 73 odsto, što znači da je podbacila za više od jedne četvrtine. Ali, treba imati u vidu da su suši prethodile dve godine – koje su bile pozitivne.

„Više je načina da se nosimo sa tim. Potrebna je diversifikacija portfolija. Novi solar će doneti da ćemo sa solarnom proizvodnjom tokom leta najbolje valorizovati naš hidropotencijal. Rekonstruisali smo sistem kanala HE Perućica, da bi voda na najbrži način stigla i da bi se iskoristila kad je najpotrebnija. Povezali smo akumulacije Krupac i Slano. Pričamo o infrastrukturnim inovacijama u sistemu koje će HE učiniti fleksibilnijim“, ukazao je predstavnik EPCG.

Tokom diskusije, Mrvaljević je rekao da Crna Gora nema reverzibilne HE i da razmišlja o onome što je već istaknuto, a to je sliv Pive, koji treba da bude mesto valorizacije hidropotencijala.

„Dobitna je kombinacija da imamo Komarnicu, Pivu i Kruševo. U sporazumu sa Francuskom pominje se HE Kruševo kao reverzibilna HE. Nadam se da ćemo u naredne tri godine doći do početka izvođenja radova“, istakao je.

Severna Makedonija nije ulagala u HE

Zoran Konjanovski, član UO i direktor proizvodnje AD Elektrane Severne Makedonije (AD ESM) Skoplje, koji je 2007. koji bio direktor TE Bitolj istakao je da je tada mislio da je proizvodnja električne energije iz uglja najvažnija. Međutim, kako je rekao, to vreme prolazi, jer sada imamo nove okolnosti.

„Nekada se proizvodilo 210 do 220 MW po termo bloku, a danas sa modernizovanim blokovima proizvodi se samo 140 do 150 MW, što je ispod tehničkog minimuma. Pre 18 godina, makedonska vlada je donela odluku da otvori prostor za gradnju solarnih panela. Prvo smo dali prostor za 5 MW i fid-in tarife, a napravljeno je 10 MW. U poslednjih šest do sedam godina to ide eksponencijalno na gore. Sada godišnja proizvodnja iznosi 1.000 GWh godišnje- Pitanje je da li treba da se radujemo zbog toga?“, pita se Konjanovski.

U Severnoj Makedoniji nije bilo ulaganja u hidropotencijal, u HE koje služe za proizvodnju i daju odgovor na pitanje kako balansirati energiju.

„Imamo više HE, među kojima je Globočica, stara 60 godina, a najnovija je HE Kozjak, izgrađena 2000. godine. Ostale HE su izgrađene u vreme stare Jugoslavije. Tadašnji ELEM je uložio dosta novca da modernizuje HE i danas imamo dobru proizvodnju. Godišnje proizvedemo 1.000 GWh, i to je 25 odsto onoga što je potrebno za pokrivanje potrošnje na distributivnom nivou“, rekao je Konjanovski.

Objasnio je da je za potrebe EVN Home (univerzalni snabdevač) potrebno 3.500 GWh, dodatnih 200 GWh za sopstvenu potrošnju i 100 GWh za pokrivanje gubitaka u prenosnoj mreži MEPSO.

„Ne možemo svu energiju da proizvedemo. Deo kupujemo na berzi. Imamo mogućnost da kupimo u satima kad je jeftina energija i da, zahvaljujući akumulacijama, to prodamo kad je energija skuplja. Tako držimo finansijski ritam – da bi preživeli“, napomenuo je.

Zoran Konjanovski, član UO i direktor proizvodnje AD ESM Skoplje / Foto: EB

RHE nam je potrebna za balansiranje

Konjanovski je dodao da Severna Makedonija ima i jedan vetropark, koji godišnje proizvede 110 GWh. Glavni problem je kako to balansirati i kako HE da bude glavna karika u tom sistemu za balansiranje i proizvodnju. Postoje i četiri hidroenergetska sistema – Crni Drin (snage 200 MW), sistem Mavrovo koji čine tri elektrane, zatim HE Tikveš i HE Kozjak, a u planu je izgradnja dve pumpne akumulacione HE. Jedna bi imala snagu tri puta 75 MW i koristila bi visinsku razliku jezera Kozjak i Sveta Petka. Projekat HE Boškov most su stopirali ekolozi, jer je planirana u nacionalnom parku.

Predviđeno je još nekoliko projekata, kao što je izgradnja 12 kasnkadnih HE na reci Vardar, gde postoji problem zbog zahteva za podizanjem dela pruge ka Grčkoj.

„Prioritet vlade i ESM treba da bude RHE Čebren, snage 500 MW, sa godišnjom proizvodnjom od 1.000 GWh, što je celokupna sadašnja proizvodnja iz HE. Tokom 2017. i 2018. godine urađena je studija izvodljivosti za taj projekat. Imaćemo potrošnju od 1.000 GWh. Gde je tu rezon? Ove, 2025. godine kupovali smo električnu energiju na berzi – po ceni od 85 evra, a prodavali za 45 evra. Tu razliku stavite na tih 1.000 GWh i dobijate 40 miliona evra godinšnje. RHE nam je potrebna za balansiranje, da omogući da kupujemo energiju onda kada je jeftina, da drži stabilan napon i da prodajemo kada ima manje energije i cena je viša“, pojasnio je Konjanovski.

U regionu suša najizrazitija u Severnoj Makedoniji

Direktor proizvodnje u AD ESM kaže da Severna Makedonija ima najviše problema sa sušom od svih zemalja u regionu. Primera radi, kada je projektovana brana Kozjak, protoci su bili 21,3 m3 u sekundi, a danas je to manje od 17 m3 u sekundi.

„Imamo 105 GWh u našim akumulacijama, a proizveli smo oko 700 GWh. To je manje od proseka u poslednjih pet godina. Kada ispadne“TE hidropotencijal koristimo kao baznu energiju. Doneli smo interna pravila o rezervnoj moći, pravimo tendere unutar dan tržišta, kako bismo zaštitili hidropotencijal. Postigli smo cenu od 118 evra. Na taj način uštedeli smo 50 evra u odnosu na HUPX“, rekao je Konjanovski.

Odgovarajući na pitanje o kupovini električne energije unutar dana, Konajnovski je objasnio da se u Makedoniji električna energija na berzi kupuje danas za sutra. Međutim, ako ispadne termo blok, bilo bi u nekim situacijama potrebno da se hidropotencijal troši 24 sata, zbog čega su napravljena interna pravila koja omogućavaju da se trguje unutar dana.

Dodao je da se podigla uzbuna kada je trebalo da se produži radni vek jednog kopa i zapitao zašto se ekolozi ne bude kada se uvoz ugalj iz Grčke. U pitanju je, kako je istakao, kamionski prevoz, pa imamo više PM10, uništavaju se ulice, a ovaj ugalj ima više sumpora nego domaći. Zaključio je da zemlje regiona žele da se odreknu uglja, ali da to nije moguće pre 2040. godine.