Bosna i Hercegovina za svoje potrebe uvozi sirovu rusku naftu ural, koju zbog neposedovanja prerađivačkih kompanija, prerađuje u zemljama regiona – Hrvatskoj, Srbiji i Mađarskoj. Zbog toga će, ukoliko se Srbija nađe na udaru osmog paketa sankcija Evropske unije prema Rusiji, koji uključuje ograničenje cena prodaje ruske nafte trećim zemljama (države koje nisu u EU), to predstavljati i udar na džepove građana BiH.
BiH ima dovoljno instaliranih kapacita i nije u energetskoj krizi, jer ne zavisi od fosilnog goriva koje se u Evropu uvozi iz Rusije. Problem predstavljaju cene energenata, koje su drastično skočile zato što se njihovo formiranje na berzama za električnu energiju zatvara cenom električne energije proizvedene korišćenjem preskupog fosilnog gasa.
U BiH se vlasti i elektroprivrede i dalje zanose izgradnjom novih energetskih blokova na ugalj i modernizacijom postojećih, najskupljih i najprljavijih izvora energije, ocenjuju stručnjaci. Ukupna vrednost započetih ili ugovorenih energetskih projekata iznosi 2,2 milijarde KM, što pokazuje da se Srpska kreće prema zacrtanom cilju – da u ovaj sektor do 2035. godine uloži 11,5 milijardi KM, poručuju iz resornog ministarstva RS.
U FBiH su se desila dva uzastopna poskupljenja gasa u prethodnom periodu. Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je na današnjoj sednici odlučila da od državne vlasti zatraži ukidanje PDV-a na gas u trajanju od pola godine.
Da li su projekti gasifikacije BiH realni ili neostvarivi? Jedan broj stručnjaka smatra da najave izgradnje brojnih postrojenja nisu realno sagledane, dok drugi ovoj problematici pristupaju s oprezom i poručuju da se prvo mora uraditi mreža gasifikacije, pa onda, ukoliko je moguće, izabrati kako će se nabavljati gas.
Da li je i u kojoj meri izvoz uglja bacio stanovništvo Bosne i Hercegovine u drugi plan po pitanju snabdevanja ovim ogrevom za predstojeću zimu? Šta poručuju iz Elektroprivrede Bosne i Hercegovine, a šta iz uprava rudnika? Kuda putuju železničke kompozicije sa ugljem iz Republike Srpske?
Srbija je od 1. januara do 30. juna ove godine od BiH kupila 109.214 tona mrkog uglja po ceni od 15,385,005 KM, dok je u istom periodu 2021. ta količina iznosila 46.482 tone, za 5,893,542.43 KM. Usled panike oko nabavke energenata, potražnja za ugljem u BiH ove godine se povećala za najmanje četiri puta.
U BiH ne postoje više ograničenje kapaciteta za povremene obnovljive izvore energije koji se mogu priključiti na mrežu u pogledu regulacije frekvencije. Elektroprivreda BiH će graditi dve velike solarne elektrane u Bugojnu. U sedištu Operatora za OIEiEK, potpisano 76 ugovora o otkupu električne energije iz OIE, iz postrojenja u probnom radu – iz primarnog izvora solarne energije.
U Bosni i Hercegovini pitanje zaliha robnih rezervi entiteti Federacija BiH i Republika Srpska različito rešavaju.U FBiH Direkcija robnih rezervi obavlja poslove formiranja, nabavki, teroritorijalnog razmeštaja, smeštaja i čuvanja roba, obnavljanja i korišćenja robnih rezervi, dok je u Republici Srpskoj za te poslove zaduženo Ministarstvo trgovine i turizma, jer su Robne rezeve RS-a društvo u stečaju.
Predsednik Azerbejdžana je istakao da je ova zemlja spremna da snabdeva Bosnu i Hercegovinu svim potrebnim količinama gasa, nakon što bude završena izgradnja Jadransko-jonskog gasovoda. Stručnjaci poručuju da bi azerbejdžanski gas već 2024. godine mogao da krene za BiH.
U eri nestašice energenata, balkansko drvo i pelet predstavljaju sve traženiji ogrev za evropske zemlje. Povećanje izvoza i rast cena podstakle su i BiH da uvode zabranu njegovog izvoza do daljnjeg. U Crnoj Gori, za sada, postoji samo inicijativa za donošenje takve odluke.
Predstavnički dom prihvatio je predloženi zakon o zabrani izdavanja dozvola za male hidrocentrale u Federaciji BiH. Obustavljanje dozvola se ne odnosi na male centrale na gravitacionim vodovodima.
