Predstavnički dom Parlamenta Federacija Bosne i Hercegovine prihvatio je juče predloženi zakon o dopunama Zakona o električnoj energiji u Federaciji BiH. Razlozi za dopune vezani su za zaključak Doma iz juna 2020. godine o zabrani gradnje malih hidrocentrala na celoj teritoriji FBiH i za Predlog deklaracije o zaštiti reka.

U novopredloženom zakonu, pojam „male hidrocentrale”, za čiju gradnju se obustavlja izdavanje energetskih dozvola, definisan je kao hidropostrojenje snage do (i uključivo) 10 megavata (10 MW). Obustavljanje dozvola se ne odnosi na male centrale na gravitacionim vodovodima.

Razlika između hidroelektrana i malih hidroelektrana

Objašnjavajući zašto postavljena granica iznosi 10 megavata, Vlada FBiH, kao predlagač zakona, navodi da je razlika između hidroelektrana i malih hidroelektrana u instaliranoj snazi i da su vrednosti koje dele ta dva pojma različite od zemlje do zemlje. Neke, poput Portugala, Španije, lrske, Grčke i Belgije, prihvatile su 10 MW kao gornju granicu snage za male hidroelektrane; u ltaliji je granica 3 MW, u Švedskoj 1.5 MW, u Francuskoj 8 MW, u lndiji 15 MW, u Kini 25 MW.

U Evropi se sve više prihvata kapacitet od 10 MW kao gornja granica, što su podržali Evropsko udruženje malih hidroelektrana (ESHA) i Evropska komisija. Prema postojećim propisima u Hrvatskoj, mala hidroelektrana određena je kao postrojenje za iskorišćavanje energije vodotokova s izlaznom električnom snagom od 10 kW (kilovati), do 10 MW, navodi se u obrazloženju Vlade.

Novopredloženim zakonom je omogućeno i da podnosioci zahteva za izdavanje energetske dozvole, koji već od ranije imaju zaključene ugovore o koncesiji s nadležnim organom, u roku od tri godine kompletiraju zahteve. 

Predlog zakona o dopunama Zakona o električnoj energiji, s ovim odredbama, Vlada je utvrdila na sednici 1. aprila ove godine.

Javna rasprava

Tekst je ustanovljen ranije, ali Parlament nije prihvatio predloženi hitni postupak, čime je tekst, proceduralno, vraćen u formu nacrta. Dom naroda je zatražio još i sprovođenje javne rasprave.

Nakon svih ovih koraka, Vlada je dobila mogućnost da utvrdi Predlog zakona, uvažavajući primedbe izrečene tokom javne rasprave, što je i učinila na spomenutoj ovogodišnjoj aprilskoj sednici. Nakon toga, tekst je upućen na razmatranje Parlamentu, a Predstavnički dom ga prihvatio na jučerašnjem zasedanju.

Sveobuhvatna analiza

Uz osnovni tekst, Parlamentu je dostavljeno i obrazloženje prethodnih aktivnosti Vlade, poput odgovarajućih zaduženja ministarstvima, kao i agencijama za vodna područja reke Save i Jadranskog mora, Komisiji za koncesije i drugim nadležnim adresama.

Federalnom ministarstvu energije, rudarstva i industrije je, primera radi, Vlada naložila da zatraži od kantona informaciju o ukupnom broju dosadašnjih izdatih koncesija na vodna dobra, čiji je cilj proizvodnja električne energije iz hidropostrojenja, uključujući i informacije o predviđenim snagama tih postrojenja, kao i pregled dosadašnjih aktivnosti na razvoju ovih projekata.

Izvor: FENA