Energetska kriza trenutno ne preti BiH

BiH ima dovoljno instaliranih kapacita i nije u energetskoj krizi, jer ne zavisi od fosilnog goriva koje se u Evropu uvozi iz Rusije. Problem predstavljaju cene energenata, koje su drastično skočile zato što se njihovo formiranje na berzama za električnu energiju zatvara cenom električne energije proizvedene korišćenjem preskupog fosilnog gasa.

Bosna i Hercegovina trenutno nije u energetskoj krizi, osim problema sa povećanjem cena goriva, nafte, smatra Denis Žiško, koordinator programa energija i klimatske promene u Aarhus centru u BiH, ured Tuzla i član Alijanse nevladinih ekoloških organizacija Evropa bez uglja.

„Što se tiče gasa, BiH ima jedino problem za daljinsko grejanje Sarajeva, gde se većina gasa i troši, za razliku od ostalih delova države. Ostali procenat energije vezan je za proizvodnju toplotne i električne energije iz uglja i velikih hidroelektrana, za šta imamo kapacitete čak i za izvoz – rekao je Žiško.

Ali, kako objašnjava, iz tog razloga se građani okreću ka najbližem rešenju, a to je električno grejanje.

Budućnost u OIE

To i jeste budućnost daljinskog grejanja, dodaje, samo ne grejalicama koje se kupuju, već se radi o grejanju na toplotne pumpe koje koriste električnu energiju i koje su izuzetno efikasne. To je budućnost, ne samo za BiH, nego i Evropske unije, što se odnosi i na solarne panele za snabdevanje energijom.

BiH, kako je rekao Žiško, ima dovoljno instaliranih kapacita i nije u energetskoj krizi, jer ne zavisi od fosilnog goriva koje se u Evropu uvozi iz Rusije, zbog koga je poremećeno tržište energije na evropskom tržištu. Zapravo, cene su drastično skočile zato što se njihovo formiranje na berzama za električnu energiju zatvara cenom električne energije proizvedene korišćenjem fosilnog gasa koji je drastično poskupeo.

„Onog momenta kada se iz proizvodnje električne energije izbaci fosilni gas, cena električne energije na evropskom tržištu će pasti“, smatra Žiško.

Privremeno pokretanje TE u Evropi

Sagovornik naglašava kako trenutno na evropskom tržištu postoji enormna zarada proizvođača električne energije iz drugih izvora, posebno iz solara, vetra i drugih obnovljivih izvora, pa čak i nuklearki i uglja, kao u slučaju BiH, koji zarađuju zato što je ta cena skočila zbog fosilnog gasa.

Kako podseća Žiško, način na koji Evropa, posebno Nemačka, pokušava da reši taj problem jeste da pokrene stare, zatvorene, konzervirane termoelektrane na ugalj. A one su, upravo, konzervirane za tu potrebu, u slučaju krize da se pokrenu na izvesni period, dok se ta kriza ne prebrodi.

„To znači da će neke termoelektrane na ugalj biti pokrenute na godinu ili dve, dok se ne reši problem gasa, ali će, isto tako, doći do ubrzane izgradnje kapaciteta iz obnovljivih izvora”, ističe Žiško.

Ubrzanje ekološke tranzicije

Ova kriza će, zapravo, ubrzati dekarbonizaciju energetskog sektora i prestanak korišćenja fosilnih goriva.

Ono što zagovornici korišćenja fosilnih goriva koriste i u BiH kao opravdanje je to „što Nemačka otvara termoelektrane na ugalj, mi moramo graditi nove”.  

„Nemačka ne gradi nove termoelektrane, nego otvara, privremeno pokreće elektrane čija je namena upravo, za slučaj krize. Onog momenta kada se kriza reši, te termoelektrane će se zatvoriti”, naglašava Žiško.

Pored toga, prema rečima sagovornika, te termoelektrane koje će biti pokrenute, u skladu su sa pravilima emisija polutanata u vazduh, dok naše termoelektrane nemaju ugrađene filtere i mere za smanjenje zagađenja vazduha, što je, kako naglašava, neuporedivo.

Pogled u Evropu

„Produžetak rada naših blokova nije isti kao produžetak rada blokova u Nemačkoj. Jer, naši blokovi drastično zagađuju, nisu ugrađena postrojenja za pročišćavanje, tako da je uticaj na zdravlje građana neuporediv“, tvrdi Žiško.

Po njegovim rečima, potrebno je gledati šta Evropa radi, a ona radi na ubrzanoj dekarbonizaciji i rešavanju problema za svoje građane, za ovu i, verovatno, za sledeću zimu. U tom cilju se preduzimaju neke mere, ali ne dugoročna izgradnja fosilnih postrojenja, već dugoročna izgradnja obnovljivih izvora: uvođenjem mera energetske efikasnosti, sufinansiranjem mera energetske efikasnosti, sufinansiranjem fotonaponskih panela na krovovima građana i drugo.

Izvor: Fena

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti