Potpisivanjem Sofijske deklaracije krajem2021. godine, BiH je preuzela obavezu da će postati ugljenično neutralna do 2050. godine sa drugim evropskim zemljama. Međutim, kako stvari trenutno stoje, to će se teško realizovati..

Direktor RiTE Gacko Maksim Skoko kaže da se intenzivnija dekarbonizacija energetskog sektora tek očekuje, ističući da je neophodno jačanje stručnih resursa za vođenje tog procesa, ali i dodatna finansijska sredstva.

Skoko podseća na to da je BiH potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice, Pariskog sporazuma, Sofijske deklaracije i niza drugih dokumenata kojima je preuzela obavezu da do 2050. godine postane ugljenično neutralna država.

„Ovakvim tempom dekarbonizacije ti rokovi sigurno neće biti ispoštovani, pogotovo što je od početka dešavanja u Ukrajini znatno olabavio pritisak na BiH, čime je dodatno usporen proces“, kaže Skoko.

Novi rokovi

Uprkos tome što je olabavio pritisak, nastavlja direktor RiTE Gacko, preuzete obaveze i dalje su na snazi, iako je jasno da će morati da se utvrđuju novi rokovi za ispunjavanje tih obaveza.

„Videćemo da li će i u narednom periodu pritisak na ispunjavanje obaveza biti labav. Nezvanično se govori da će zadati rokovi, odnosno ono što je trebalo da bude urađeno do 2030. biti pomereno na 2039, pa čak i na 2050. godinu, ali ništa od toga još nije zvanično“, kaže Skoko.

Smatra da će BiH, gotovo izvesno, morati da plaća takse na ugljenik, ali dodaje da taj novac može da ostane i u BiH ako se sistem uredi kako treba.

Dekarbonizacija – razvojna šansa

Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS Srđan Todorović kaže da je Republika Srpska, zahvaljujući naporima Ministarstva energetike i rudarstva RS, svoju zakonsku legislativu u potpunosti uskladila sa zakonodavstvom Evropske unije.

„Postoje izrađene strategije i planovi koji će se sprovoditi u narednom periodu, u cilju ispunjavanja preuzetih obaveza iz Sofijske deklaracije i drugih dokumenata. Za dekarbonizaciju su potrebna velika sredstva i velike investicije u obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti, tako da je izuzetno značajna podrška EU“, kaže Todorović.

Dodaje da ta podrška ne izostaje, ali ističe da bi za ispunjavanje obaveza i rokova koji su zadati do sada usvojenim dokumentima, ona morala da bude znatno veća.

„Taj proces je izuzetno skup, ali sreća pa EU pokazuje volju i u skladu sa zadatim planovima obezbeđuje i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje. Očekujem da Savet ministara BiH uskoro usvoji Integrisani energetski i klimatski plan, što će označiti još jedan ozbiljan korak BiH ka potpunoj ugljeničnoj neutralnosti“, kaže Todorović.

Racionalno korišćenje resursa

Kako bi energetska tranzicija bila uspešno izvršena, ističe da je neophodno da se sistematski i dosledno sprovode mere očuvanja životne sredine kao i racionalnijeg korišćenja resursa.

„U tom smislu dekarbonizacija za BiH nije samo obaveza, već i razvojna šansa“, kaže Todorović.

Republika Srpska je, kako objašnjava, svoju orijentaciju u oblasti dekarbonizacije RS definisala Strategijom razvoja energetike RS do 2035. godine.

„Tim dokumentom Republika Srpska se obavezala da na racionalan i odgovoran način upravlja resursima, da vodi računa o zaštiti životne sredine i prirodnoj ravnoteži prilikom izgradnje novih energetskih objekata, kao i da izradi zakonsku regulativu u skladu sa savremenom praksom i obavezama koje preuzimaju sve druge države“, precizirao je Todorović.

Naglašava i da je Republika Srpska odlučno krenula u realizaciju velikih energetskih projekata, naročito u oblasti obnovljivih izvora energije, ističući da je time postala lider u regionu.

Integrisani energetski i klimatski plan

„Svi ti projekti doprineće povećanju zelene energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u RS, a time i ispunjavanju obaveza iz Ugovora o Energetskoj zajednici i drugih direktiva“, ocenjuje Todorović.

U prilog njegovim tvrdnjama ide i nedavna izjava ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Staše Košarca koji je najavio da bi BiH u ovoj godini trebalo da dobije Integrisani energetski i klimatski plan.

Košarac je ocenio da će plan dati odgovore na mnoga pitanja kada je reč o energetici, klimatskim promenama i ekologiji, ističući da je BiH u potpunosti svesna preuzetih obaveza i sprovođenju ugovora o uspostavljanju energetske zajednice, Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije.

„Veoma je važno da BiH uđe u proces dekarbonizacije, ali pri tome je potrebno voditi računa o očuvanju energetske nezavisnosti i radnih mesta u rudnicima i termoelektranama“, rekao je Košarac, naglašavajući da je BiH u 2022. godini, u vreme energetske krize u EU, zabeležila znatan izvoz električne energije.

Oporezivanje emisije CO2

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Tuzli i predsednik Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju Mirza Kušljugić kaže da svi u BiH moraju da shvate da je dekarbonizacija ne samo neminovna, nego preko potrebna.

„Ne bi trebalo da idemo pod bilo čijim pritiskom u dekarbonizaciju i ispunjavanje preuzetih obaveza, već moramo da shvatimo da ćemo bez toga doći u neodrživo stanje. Na sreću, nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana pokazuje da svest o tome postoji, jer tim planom nije predviđena izgradnja novih termoenergetskih kapaciteta i u njemu ne postoje ni Blok 7 u Tuzli, ni Ugljevik 2, ni Gacko 3“, kaže Kušljugić.

Poručuje da BiH mora ići u dekarbonizaciju zato što sve postojeće termoelektrane, osim TE Stanari, rade sa tehnologijom koja je stara više od 40 godina.

Neophodna velika finansijska sredstva

„Oporezivanje emisije CO2 dovešće do smanjenja konkurentnosti na tržištu električne energije i dovesti TE u stanje nelikvidnosti. Sve TE, osim Stanara, imaju stari vozni park i moramo raditi na njegovoj obnovi, a to iziskuje ogromna sredstva. Proces odsumporavanja urađen je samo u TE Ugljevik, a svedoci smo da ni to nije urađeno kako treba i da nije dalo očekivane rezultate“, kaže Kušljugić.

Dodaje da oni koji su prilikom potpisivanja međunarodnih sporazuma vezanih za energetsku tranziciju predstavljali BiH nisu imali jasnu sliku koliko su komplikovani procesi kroz koje je potrebno proći.

„Ako smo preuzimali obaveze od EU vođeni samo finansijskom komponentom i ako procesu dekarbonizacije ne pristupimo ozbiljno, iskreno i bez bilo kakve zadrške, naći ćemo se u izuzetno ozbiljnim problemima“, poručuje Kušljugić.

Strateška vizija EU je postizanje do 2050. godine klimatski neutralne ekonomije u skladu sa ciljem Pariskog sporazuma – da globalno povećanje temperature ne bude veće od dva stepena Celzijusa i da se ulože napori da bude manje od 1,5°C.

EU ciljevi za 2030. godinu:

– Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od 40 odsto u odnosu na 1990. godinu

– Udeo obnovljivih izvora energije od 32 odsto u ukupnoj potrošnji energije

– Poboljšanje energetske efikasnosti od 32,5 odsto

Integrisani nacionalni energetski i klimatski planovi (NECP) za period od 2021. do 2030. godine moraju da sadrže opis planiranih politika i mera i potrebnih investicija za ostvarivanje tih ciljeva.

Izvor: Capital