Mera bi trebalo privremeno da omogući korišćenje dizela obojenog crvenom bojom na putevima bez federalnog poreza do kraja godine, čime bi vozači mogli da ostvare uštede. Istovremeno, visoke cene dizela, koje su posledica poremećaja u radu rafinerija i smanjene ponude, i dalje opterećuju američke potrošače.
Sve manje zalihe destilata i rekordne cene dizela povećavaju troškove za kompanije čiji vozni park i oprema zavise od ovog goriva, dok globalni poremećaji u snabdevanju dodatno pojačavaju pritisak na tržište. U takvim uslovima posebno je važno proveriti ugovorne klauzule o korekciji cena i dodatku za gorivo, jer postojeće odredbe možda ne mogu da prate ovako nagle promene troškova.
Zabrana izvoza dizela i dalje je jedna od opcija za ublažavanje visokih cena goriva u SAD, ali bi takva mera mogla da izazove rast cena benzina. Zalihe dizela ostaju ograničene zbog poremećaja u globalnom snabdevanju, dok se očekuje da veća proizvodnja američkih rafinerija i dodatne količine iz Evrope ublaže pritisak na cene.
Zbog zabrane izvoza i problema u rafinerijama, ruske isporuke dizela i gasoila naglo su smanjene, pri čemu su pošiljke preko Crnog mora prvi put pale na nulu, a ukupan izvoz gotovo prepolovljen. Istovremeno, zemlja je drugu nedelju zaredom uvozila gotovo 40.000 tona lakih derivata, dok su vlasti dodatno ograničile pristup podacima o preradi, izvozu i logistici naftnih derivata.
U posao su uključeni američka državna agencija DFC, investitori iz UAE i Katara, dok bi Tod Boeli i DFC imali većinu u upravnom odboru nove kompanije. Ponuda je u poodmakloj fazi, ali dogovor sa Lukoilom još nije zaključen, dok prethodno dogovorena prodaja međunarodne imovine američkoj investicionoj kompaniji Karlajl čeka odobrenje Vašingtona.
automobili dobrodošli?
Kineski proizvođači automobila bi jednog dana mogli da dobiju priliku da svoje modele proizvode direktno u Sjedinjenim Američkim Državama. Predsednik Donald Tramp je jedanaestog dana septembra izjavio da bi bio saglasan sa dolaskom kineskih automobilskih kompanija „preko bare“ ukoliko bi tamo otvorile proizvodne pogone i zaposlile američke radnike.
isoke cene dizela u SAD dodatno su pojačale pritisak na administraciju Donalda Trampa, koji je odgovornost za deo problema pripisao ukrajinskim napadima na ruska energetska postrojenja. Moskva je Trampove poruke iskoristila da ponovo zatraži ukidanje sankcija, dok se istovremeno otvara pitanje koliko su SAD spremne da vrše pritisak na Rusiju kada poremećaji na tržištu počnu da podižu cene goriva.
Zaoštravanje sukoba između SAD i Irana ponovo je podiglo cenu nafte, jer sve veći rizik od poremećaja plovidbe kroz moreuz Hormuz ugrožava globalno snabdevanje. Brent je za mesec dana poskupeo gotovo 20 odsto i približio se granici od 100 dolara po barelu, dok napadi na tankere i energetsku infrastrukturu povećavaju strah od šire regionalne energetske krize.
Visoke cene goriva u SAD posledica su kombinacije skupe sirove nafte, gotovo potpuno iskorišćenih rafinerijskih kapaciteta i poremećaja u globalnom snabdevanju. Izgradnja novih rafinerija ne bi donela brzo rešenje, jer bi zahtevala godine i milijarde dolara, dok bi se u međuvremenu potražnja za naftom mogla smanjivati zbog širenja električnih vozila i prelaska na čistije izvore energije.
Velika ulaganja, tehnički problemi i politička neizvesnost mogli bi da uspore obnovu venecuelanske naftne industrije, uprkos ogromnim rezervama i američkoj podršci. Analitičari ocenjuju da bi povećanje proizvodnje i eventualni uticaj na cene goriva mogli da budu vidljivi tek za više godina, dok bi sporazum u međuvremenu mogao da izazove političke i pravne probleme.
Sporazumom bi SAD, prema navodima Donalda Trampa i venecuelanskih vlasti, dobile kontrolu nad razvojem 17 naftnih polja sa potencijalom od oko 65 milijardi barela, uz planirana ulaganja veća od 100 milijardi dolara. Dogovor je izazvao brojne kritike zbog mogućih ustavnih i pravnih prepreka u Venecueli, dok stručnjaci sumnjaju da bi, zbog političke nestabilnosti i problema sa infrastrukturom, mogao brzo povećati proizvodnju i uticati na cene goriva u SAD.
Ponovni napadi na brodski saobraćaj u Persijskom zalivu i Crvenom moru zadali su novi dvostruki udarac globalnom tržištu nafte. Tokom noći između srede i četvrtka, Sjedinjene Američke Države izvele su dvanaestu uzastopnu noć vazdušnih udara na Iran, gađajući skladišta raketa i dronova, kao i sisteme protivvazdušne odbrane za koje Vašington tvrdi da ih Teheran koristi za napade na brodove i susedne zemlje u Zalivu.
