Generalni direktor Renoa Luca de Meo osvrnuo se na budućnost automobilske industrije i rekao da motori sa unutrašnjim sagorevanjem polako odlaze u istoriju.
Nemačka se, zajedno sa saveznicima – Italijom, Poljskom, Bugarskom i Češkom, zalaže za to da se rupom u zakonu omogući korišćenje e-goriva, sintetičke i, u određenoj meri, zelenije alternative fosilnim gorivima, u automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Francuska je nagovestila doslednost planu EU da se 2035. postignu nulte stope emisija iz novih automobila i kombija, a uz nju su i Španija, Belgija, Švedska, Danska, Irska i Holandija.
Kako se broj električnih vozila na našim putevima povećava i kako godine prolaze, potreba za radnom snagom sa znanjem da ih popravi i pravilno održava će se povećavati. Međutim, postoji zabrinutost da bi se u bliskoj budućnosti mogao pojaviti jaz u veštinama koje su potrebne za kvalitetno održavanje EV stvarajući veliku glavobolju i za automobilski sektor i za vozače.
Mercedes, Rio Tinto, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Vlada Srbije pregovaraju o realizaciji projekta za izgradnju Mercedesove fabrike električnih automobila u Srbiji. Vrednost projekta u kojem učestvuje EBRD je 2,5 milijardi evra. Automobili proizvedeni u fabrici u Srbiji trebalo bi da koriste baterije od litijuma, koji će iskopavati australijsko-britanska kompanija Rio Tinto.
Zabrana automobila na fosilna goriva nema baš mnogo veze s ekologijom, već više sa politikom. Električni automobili su skupi, brzo punjenje je zahtevno u pogledu infrastrukture, a struje nema dovoljno ni u Hrvatskoj, a neće je biti ni u Evropi, jer svi ulazimo u ovaj program 2035. godine, poručuju energetski stručnjaci.
Potražnja za litijumom sve je više rasla, prateći rast proizvodnje električnih automobila i instalisane kapacitete za skladištenje električne energije, što je uticalo i na nagli skok cena. Većina analitičara očekuje da će se u ovoj godini velika potražnja u odnosu na ponudu smanjiti i dovesti do pada cena litijuma.
Nemačka savezna agencija za mreže BNetzA suočava se sa protivljenjem automobilske industrije da se smanji snabdevanje električnom energijom domaćinstava koja imaju stanice za punjenje e-automobila ili toplotne pume, kako bi se sprečiloa preopterećenje mreže u vršnim periodima.
Stručnjaci očekuju slom elektrifikacije u Nemačkoj. Nemačka je najavila 15 miliona električnih automobila do 2030. godine, a na putevima je tek milion. Prvog januara su smanjene državne subvencije za električna vozila pa se očekuje dodatno usporavanje prodaje.
U kojoj meri se zakonski propisi EU za ubrzanje dekarbonizacije i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine oslikavaju i na rezultate drugih evropskih zemalja po pitanju uvoza i proizvodnje električnih automobila? Vlada Srbije će u 2023. godini izdvojiti 250 miliona dinara za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila. U regionu raste broj fabrika koje planiraju ili su počele da proizvode eko-vozila.
U Bosni i Hercegovini će i u narednoj godini biti omogućen bescarinski uvoz novih električnih automobila. Za automobile na hibridni pogon carina će biti spuštena sa 15 na pet odsto. Iz Udruženja ovlašćenih zastupnika i trgovaca automobilima poručuju da bi ukidanje carine trebalo direktno da utiče na cene, koja je jedan od najvećih problema kada su električni automobili u pitanju.
