Ministarka Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa Svetskom bankom o višegodišnjem programu podrške energetici Srbije. Plan uključuje razvoj gasne infrastrukture, interkonekcije sa regionom, moguć transport vodonika i nastavak ulaganja u energetsku efikasnost za domaćinstva i javne objekte.
„Sada je važno da što pre imamo zaključke japanske strane u vezi sa tehničkim parametrima urađene projektne i planske dokumentacije, da se ubrzaju aktivnosti na obezbeđivanju finansiranja i da dobijemo jasan vremenski okvir“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović predstavnicima delegacije JICA ističući da je cilj Srbije da ove godine otpočnemo pripremne radove, a da početkom 2027. imamo izdatu i građevinsku dozvolu za glavne radove za RHE Bistrica.
Ulaganje u energiju sa niskim sadržajem ugljenika je po prvi put nadmašilo fosilna goriva. Investicije u realnu ekonomiju porasle su sa 2,1 biliona dolara u 2022. godini – na 2,3 biliona dolara u 2023, čineći odnos 1,11:1. Uprkos poboljšanju, odnos se ne razvija tempom koji je potreban da bi se dostigao nivo 4:1 koji je potreban ove decenije, prema uobičajenim scenarijima za ograničavanje klimatskih promena na 1,5oC.
EIB Global će na globalnom nivou povećati podršku za pravičnu tranziciju počevši od Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, Ukrajine, Južne Afrike, Indonezije i Vijetnama.
Nova generacija lidera zemalja u razvoju nastoji da izgradi globalni konsenzus o reformama za klimatske akcije i održivi razvoj, a izvoznici nafte treba da finansiraju ove inicijative.
Krejg Daglas, partner u Svetskom fondu i savetnik Evropske komisije za energetsku politiku, kaže da Platforma EU za strateške tehnologije za Evropu (STEP) nije ni blizu dovoljno kreativna ili ambiciozna da pruži uticaj koji je potreban kako bi se osiguralo da će evropski starapi u oblasti klimatskih tehnologija mogu da se takmiče sa globalnim kolegama u budućnosti.
Banke koje pripadaju Net-Zero Banking Alliance (NZBA) treba da finansiraju četiri puta više kompanije koje koriste niskougljenične izvore u odnosu na kompanije koje koriste fosilna goriva. Od banaka se očekuje ukidanje podrške kompanijama koje koriste fosilna goriva, kroz prekid razvoja novih projekata uglja, nafte i gasa i smanjenje njihove proizvodnje do 2030.
Samo deo novca koji je obećan za finansiranje smanjenja emisija je iskorišćen, nema dovoljno javnog novca za finansiranje tranzicije i privatni izvori kapitala nisu dovoljno motivisani da popune prazninu. Tu na scenu stupaju Svetska banka i multilateralne razvojne banake MDB. Svetska banka će imati ogroman uticaj na finansiranje energetske tranzicije, uz pomoć MDB.
Nedostatak nafte na globalnom tržištu postaje sve očigledniji. Iako je glavni zagovornik energetske tranzicije, podržava ESG i pozivao je svet da prestanu sa novim naftim investicijama Fatih Birol, šef IEA je pozvao zemlje OPEK+ da proizvode više nafte. Globalni lobi za klimatske promene ne može da poništi motiv profita, niti zakon ponude i potražnje. Sve dok svetska zajednica traži više nafte, kompanije će ulagati kapital u nove projekte za snabdevanje njom, a velike banke će rado obezbediti finansiranje tih projekata.
Gradnja Termoelektrane Ugljevik 3 upitna jer su kineske banke odustale od finansiranja. Ekološke organizacije apeluju na Kinesku nacionalnu elektrotehničku kompaniju – CNEEC i Vladu Republike Srpske da u skladu sa novonastalim okolnostima, te ciljevima dekarbonizacije, konačno napuste štetne investicije za projekte na ugalj u Bosni i Hercegovini.
Veće finansiranje od strane Sjedinjenih Država u domenu sprečavanja klimatskih promena i obećanje Kine da će prestati sa izgradnjom prekograničnih kapaciteta na ugalj, mogli bi otključati dalji napredak. U julu, Grupa od 20 ministara energetike, uključujući Kinu, nije postigla nikakav dogovor o okončanju uglja. Odluka je prebačena na samit lidera G-20 u Rimu, koji se održava neposredno pre COP26.
Kako najbogatije ekonomije sveta ulažu u nove i čistije izvore energije, za sve je od vitalnog značaja da ne ostave iza sebe siromašnije nacije. Ulaganja u čistu energiju moraće da porastu sa manje od 150 milijardi dolara u 2020. godini, na preko 1 bilion dolara godišnje do kraja decenije kako bi se ispunili globalni klimatski ciljevi, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku.
