Veštačka fotosinteza, korišćena u novom istraživanju, oponaša prirodan proces pri čemu smanjuje količinu CO2, glavnog uzročnika klimatskih promena, pretvarajući ga u druge korisne supstance. Na osnovu dobijenih rezultata, nastavićemo da gradimo još bolje sisteme za konverziju CO2, sa još manjim uticajem na životnu sredinu, rekao je jedan od istraživača.
Skrob je glavna komponenta žitarica, kao i važna industrijska sirovina. Trenutno se, uglavnom, proizvodi iz poljoprivrednih useva, poput kukuruza. Međutim, kineski naučnici su nedavno, prvi u svetu, razvili veštačku metodu sinteze dobijanja skroba iz ugljen-dioksida. Nov način za dobijanje omogućava da se proizvodnja skroba prebaci sa tradicionalne poljoprivredne sadnje na industrijsku proizvodnju.
„… a ako činjenice ne odgovaraju zacrtanoj agendi tim gore po njih”. Zato apelujemo na sagledavanje problema iz više uglova i analiziranje svih mogućih ishoda u svrhu što kvalitetnije pripreme naše male države, našeg regiona, Evrope, ali i čitavog sveta na moguću budućnost, pre svega se fokusirajući na energetiku odnosno energetske potrebe.
Živi materijali, napravljeni smeštanjem biljnih ćelija u neživu sredinu, stekli su veliku popularnost poslednjih godina. Naučnici su izgleda prepoznali da su često najsnažniji materijali oni koji oponašaju prirodu. Istraživači su pomoću 3D štampača stavili žive alge na bakterijsku celulozu, i proizveli jedinstveni materijal koji ima fotosintetsku sposobnost algi i snagu bakterijske celuloze; materijal je žilav i elastičan, a takođe i ekološki prihvatljiv, biorazgradiv i jednostavan za proizvodnju.
