skroba iz CO2

Kinezi osmislili proizvodnju veštačkog skroba iz CO2

Skrob je glavna komponenta žitarica, kao i važna industrijska sirovina. Trenutno se, uglavnom, proizvodi iz poljoprivrednih useva, poput kukuruza. Međutim, kineski naučnici su nedavno, prvi u svetu, razvili veštačku metodu sinteze dobijanja skroba iz ugljen-dioksida. Nov način za dobijanje omogućava da se proizvodnja skroba prebaci sa tradicionalne poljoprivredne sadnje na industrijsku proizvodnju.

Kineski naučnici su nedavno, prvi u svetu, razvili veštačku metodu sinteze dobijanja skroba iz ugljen-dioksida (CO2). Relevantni rezultati objavljeni su u časopisu Science.

Nov način za dobijanje omogućava da se proizvodnja skroba prebaci sa tradicionalne poljoprivredne na industrijsku proizvodnju.

Skrob je glavna komponenta žitarica, kao i važna industrijska sirovina. Trenutno se uglavnom proizvodi iz poljoprivrenih kultura (useva), poput kukuruza – fiksiranjem CO2 putem fotosinteze. Ovaj proces uključuje oko 60 biohemijskih reakcija, kao i složenu fiziološku regulaciju. Teoretska efikasnost konverzije energije ovog procesa je samo oko 2%.

Strategije za održivo snabdevanje skrobom i korišćenje CO2 su veoma potrebne za prevazilaženje velikih izazova čovečanstva. Pre svega zbog kriza zbog hrane i klimatskih promena. Za dizajniranje novih metoda za dobijanje skroba, osim fotosintezom biljaka, važna je i inovativna naučno-tehnološka misija. Biće to značajna tehnologija u današnjem svetu.

Veštački skrob iz laboratorije

Da bi rešili ovo pitanje, naučnici iz Tianjin instituta za industrijsku biotehnologiju (TIB) Kineske akademije nauka (CAS) dizajnirali su hemoenzimski sistem, kao i anabolički put za dobijanje veštačkog skroba. Sistem se sastoji od samo 11 reakcija za pretvaranje CO2 u skrob.

Veštačkim putem se može proizvesti skrob iz CO2 sa 8,5 puta većom efikasnošću od biosinteze skroba u kukuruzu. To ukazuje na veliki korak ka prevazilaženju prirodnog puta za dobijanje skroba. Ovo pruža novu naučnu osnovu za stvaranje bioloških sistema sa neviđenim funkcijama.

„Prema trenutnim tehničkim parametrima, godišnja proizvodnja skroba u bioreaktoru od jednog kubnog metra teoretski se izjednačava sa godišnjim prinosom skroba iz uzgoja 1/3 hektara kukuruza. Bez uzimanja u obzir energije”, rekao je CAI Tao, vodeći autor studije.

Ovaj rad bi mogao da stvori velike mogućnosti za industrijsku proizvodnju skroba iz CO2.

Čak 90% zemljišta ostaje za proizvodnju hrane

„Ako se ukupni troškovi procesa u budućnosti mogu smanjiti na nivo koji je ekonomski uporediv sa sadnjom poljoprivrednih proizvoda, očekuje se da će se uštedeti više od 90% obrađenog zemljišta i slatkovodnih resursa”, rekao je MA Yanhe, koautor studije.

Osim toga, to bi, takođe, pomoglo da se izbegne negativan uticaj upotrebe pesticida i đubriva na životnu sredinu. Zatim, poboljša bezbednost ljudske hrane. I, na kraju, promoviše formiranje održivog društva zasnovanog na biološkoj osnovi.

Tim istraživača sa instituta radi na biosintezi veštačkog skroba i korišćenju CO2 još od 2015. godine.

Izvor: EurekAlert

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti